MRTVO MORE I VADI RUM

Ono što turiste izuzetno privlači u ovu bliskoistočnu zemlju (a da nije Petra), je i Mrtvo more. Ovo, po količini soli i "nadmorskoj visini", jedinstveno more u svetu dele Izrael i Jordan.



S jordanske strane, na obali niču hoteli i spa-centri, jer blato sa dna ima široki spektar lekovitih dejstava. Država se pravljenju kozmetičkih preparata vrlo ozbiljno posvetila, tako da se ovde mogu naći raznorazne kremice za podmlađivanje kože, sapuni sa specijalnim mineralima, balzami, maske... Hotele uglavnom posećuju turisti iz čitave Evrope, koji prevashodno imaju problema sa kožom.



Da se ne iznenadite, kada jednom dođete na Mrtvo more, dočekaće vas gomila turista koji se besomučno mažu blatom sa dna mora i prže na suncu, da bi se onda bućnuli i plutali po površini.



Sve što ste nekada čuli o specifičnom osećaju dok plutate u ovom moru - tačno je. Problematično je i ući u more, jer vam noge upadaju u (lekovito) blato, tako da je najbolje bućnuti se odmah - i tako ne možete da potonete! Baš zbog količine soli, a Mrtvo more je najslanije na svetu, osećaćete se kao bova! Kad ste jednom ušli u vodu, nemoguće je ispraviti se i spustiti noge na dno, jer vas voda sve vreme gura ka površini. Ne pokušavajte da zaplivate prsno, jer je to praktično nemoguće kad su vam zadnjica i noge maltene u vazduhu. Sve što možete je da se okrenete na leđa i plutate kao beživotni balvan. Svako migoljenje je besmisleno. Još jedna stvar - pazite da vam voda kojim slučajem ne uđe u oči, jer toliko peče da će vam suza suzu stizati. Ništa nećete videti nekoliko minuta.



Da pomenem i to da sam se, pre nego što sam ušla u Mrtvo more, naslušala svakojakih priča kako "užasno peče" i kako je bolje ne ulaziti, "nije preporučljivo", "nije zdravo" i slično. Sve to zaboravite. Da nije zdravo, ne bi ljudi dolazili tamo da se leče. Jedino peckanje koje možete da osetiti jeste na mestima na kojima evenutalno imate ranice, raščešane ujede itd. Osećaj je zaista jedinstven. Jer, gde još na planeti možete tako da izgubite kontrolu nad svojim telom, pokretima, a pride je još i lekovito? I kako bi oprostili sebi činjenicu da ste došli na Mrtvo more, jedino takvo u svetu, a niste se okupali?

Nestaje za 50 godina?

Mrtvo more je, zapravo, jezero na Bliskom istoku, ali je oduvek nazivano morem. Salinitet je toliki da u njemu život ne postoji. Jedine koje mogu da prežive ove uslove su određene vrste bakterija. Ovo more ima slanost od 30 odsto, što je devet puta više od obične morske vode. Dugačko je nešto manje od 70 kilometara i široko nepunih 20. U ovo more se uliva reka Jordan, a duboko je oko 300 metara.

Na prilazu Mrtvom moru

Ono po čemu je Mrtvo more poznato u svetu je što predstavlja najveću depresiju, odnosno najnižu tačku na planeti, jer se nalazi na oko 400 metara ispod nivoa mora.

Nije na odmet podsetiti na upozorenje izraelske hidrološke službe od pre oko sedam meseci da se Mrtvo more nalazilo na 420,47 metara ispod nivoa svetskog mora, što je u tom momentu bilo 15 santimetara niže nego mesec dana ranije! Naime, dramatično opadanje nivoa mora od 1,2 metra godišnje, posledica je prekomerne upotrebe vode iz Galilejskog jezera i reke Jordan za poljoprivredu, hidrocentrale i vodu za piće. Izrael i Jordan preusmeravaju čak 90 odsto te reke.

Ekološke organizacije su još pre nekoliko godina upozorile da bi Mrtvo more, ako se ne odustane od takve prakse, moglo potpuno da nestane za manje od pola veka!

Ako već kao obični građani i turisti ne možemo da potpomognemo da se ovo more spasi, možemo da se nadamo da će naš turistički obilazak imati bar neki doprinos - da o njemu ponesemo priču u svoje države. Kad se nađete na Mrtvom moru, biće vam zaista teško da poverujete da bi ove zemlje mogle da ostanu bez takvog svetskog čuda.

Krdo kamila u šetnji

Dok se udaljavate od Mrtvog mora dalje na jug Jordana, ispratiće vas obala, "okupana" u bele kristale soli, što ovoj vodi daje dodatan magičan izgled. Iznad mora izmaglica, s druge strane ukazuje se i izraelska obala.



Kad smo već kod vode, i pošto se krećemo na jug u Akabski zaliv na Crvenom moru, lako je primetiti da Jordan ima veliki problem s vodom za piće. Delimično se nedostatak nadoknađuje uz dogovor sa Sirijom, odakle se voda uvozi, a velikim delom se crpi iz ono malo resursa kojim ova država raspolaže. Dok putujete kroz ovu "izduženu" zemlju, okolni pejzaž ukazuje na to koliko je ona zapravo "suva".



Na putu od Mrtvog do Crvenog mora, na kojem Jordan ima 26 kilometara svoje obale, sa obe strane magistrale mogu se videti pustinja i opusteli venac planina neverovatnog spektra boja - od zute do crne. Prizor je takav da ne znate da li biste pre gledali na levu ili na desnu stranu. I usput, ne verujete svojim očima - ako ste s balkanskih prostora - kad ugledate krdo kamila koje same, jedna za drugom, šetaju gazeći kroz pesak preko malih dina.



Boja peska se menja u zavisnosti od stena od kojih je nastao, pa možete videti oker, žućkasti, crn ili čak roze!

Kad elektronski uređaji "zaglupe"

Na još jedan prirodni fenomen ćete naići u blizini Petre, o kojoj smo već pisali. Nedaleko odatle prostire se u svetu poznato područje Vadi rum. Prelepe stene nijansirane u svetlo i tamno roze, u podnožju kojih se prostire malo žuti, malo crvenkasti i roze pesak. Ono što je proslavilo Vadi rum, bar kad je u pitanju komercijalni razlog, jeste film "Lorens od Arabije" koji je upravo ovde sniman.



Interesantno je da je teren Vadi ruma naročitog sastava, o čemu govori podatak da sva elektronska oprema, kada jednom uđe u ovo područje, potpuno "zaglupi". Mobilni telefoni vam neće raditi a, priča se, avioni izbegavaju da ga nadleću jer instrumenti "podivljaju".



Danas je ovde moguće organizovati prijatno beduinsko veče i spavati u improvizovanim krevetima koji, pošto su prilagođeni turistima, nisu ni pustinjski ni evropski. Najlepši pogled na zvezdano nebo, kažu, upravo se pruža iz Vadi ruma.

Pravi pravcati beduinski šator

Interesantno je da ćete na putu kroz Jordan biti u mogućnosti da vidite i autentične beduinske šatore. Dugački, specifičnih boja, šatori se iznenada ukažu na nekom proplanku nedaleko od puta. Koštaju, kažu, oko 15.000 evra! Beduini su vrlo bogati, bave se uzgojom stoke, a u svetu su poznati arapski konji koje često imaju u posedu. Potpuno su naviknuti na uslove u kojima žive i ni malo im nije loše, a najčešće su ono što o njima čujete ili pomislite - puke predrasude.

Jedna od priča koja je turistima uvek zanimljiva je o beduinu koji je kupio kuću u glavnom gradu Amanu i sredio je "cakum-pakum". Ali, u lepom, velikom dvorištu kuće, čovek nije izdržao da ne podigne šator u kakvom je odrastao i na koji je navikao.

Treba napomenuti da i danas važi takozvani "beduinski zakon". Iako je Jordan civilizovana arapska država, u kojoj važe zakoni kao u svakoj drugoj zemlji, vrlo se poštuju i beduinski, koji su generacijama poznati po poštenju i časti. Tako država ponekad "zažmuri" na sprovođenje kazne prema ovom, alternativnom, zakonu.