MODERAN ARAPSKI ORIJENT

Jordan se graniči sa Sirijom, Irakom, Saudijskom Arabijom, Izraelom i Palestinom. Izlazi na Crveno more preko zaliva Akaba. Na istoku se uglavnom nalazi pustinja, a velika Rift dolina reke Jordan deli ovu zemlju od Izraela. Jabal Ram je najviša tačka Jordana, dok je najniža Mrtvo more.

Ova, ne tako velika ali "izdužena" zemlja lako se prelazi i ima vrlo kvalitetne puteve, pa od krajnje južne tačke Akabe, do glavnog grada Amana na severu, može da se stigne za manje od četiri sata. Na stranu to što ćete usput verovatno puno puta da se zaustavite da vidite sve one atrakcije koje Jordan nudi. Na svim lokalitetima koji su vam interesantni možete da nađete i prenoćište, te je najpraktičnije da obiđete ovu zemlju tako što ćete sebi priuštiti bar jednodnevni odmor u Petri, na Mrtvom moru, Akabi, Amanu...

"Iseckana" obala

Kad se umorite od puta i svog onog peska usput, o kojem smo pisali u prethodnom nastavku, a koji vas prati kada dolazite sa severa zemlje, konačno možete da se rashladite u Crvenom moru. Među našim građanima poslednjih godina vrlo popularno zbog turističkih aranžmana za Egipat, Crveno more i u ovoj državi privlači turiste. Ono je dobilo ime po bojama korala kojima je, kao toplo more, vrlo bogato. Oni koji su iskusili ronjenje u Egiptu, biće prijatno iznenađeni da isto to mogu da dožive i u Jordanu.

Na prilazu Akabskom zalivu, koji je dobio ime po Akabi, najpoznatijem jordanskom letovalištu, sa desne strane se ukazuje još jedno primorsko mesto ali, ma koliko to neverovatno zvučalo, kad se tamo nađete - to je čuveni izraelski Eilat. Da je Izrael ne blizu, nego samo na nekoliko kilometara udaljen, pokazuje i činjenica da će vam se sve vreme mešati izraelska mobilna telefonija. Doduše, i usput ćete često imati izraelski, a ne jordanski roming. Za korisnike srpskog "Telekoma" to će biti svojevrstan spas, jer roming u Jordanu ne radi - mreže prosto nema, pa će izraelska mreža doći "kao poručena". "Telenorovi" pretplatnici neće imati tih problema.


Akaba dole, Eilat gore

Ono što je interesantno sa Akabskim zalivom je da se u granicama Jordana nalazi tek 26 kilometara obale. Sa desne strane, gledano sa severa jedno parčence drži Izrael, gde je uspeo da stane tek Eilat, da bi se dalje nastavila egipatska obala. Ako se uputite levo, gde se pružaju prelepe peščane plaže, pa odete do "Talabay beach" ili "Coral resorta", imajte na umu da ste se okupali na samo dva kilometra od granice sa Saudijskom Arabijom!



S obzirom na to da je Jordan povezan sa velikim događajima iz Starog i Novog zaveta (o čemu će Balkan magazin pisati u sledećem nastavku putešestvija po ovoj zemlji), ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je prelazak Crvenog mora označio kraj izrailjskog ropstva u Egiptu, što se smatra prekretnicom u sudbini ovog naroda.

Opuštanje uz more

Sam grad Akaba se vrlo brzo razvija. Prema popisu iz 1996. godine imao je oko 52.000 stanovnika, dok se taj broj za manje od deset godina udvostručio. Građani su uglavnom bili Palestinci iz Gaze, ali se razvojem turizma i struktura stanovništva "prošarala".



Sam grad je skroman, ali ima sve što vam treba - restorane, poštu, banke, menjačnice, prodavnice... Što se tiče obale, oni koji očekuju šetnju pored mora kao u tipičnim mediteranskim gradićima, razočaraće se. Gotovo čitava obala je opasana hotelima, a da biste se na njihovim plažama kupali, a niste gost, moraćete da platite ulaz. Doduše, odmaranje na plaži, na primer, "Interkontinentala", vredi tih 20 jordanskih dinara koliko košta ulaz. Ako biste radije da vidite neku od udaljenijih plaža, koje ne pripadaju svetski poznatim hotelskim lancima, takođe ćete platiti od 15 do 20 jordanskih dinara (što je gotovo isto toliko evra). Do udaljenijih plaža je moguće odvesti se taksijem za manje od 10 dinara, ali se sa taksistom treba dogovoriti u koje vreme da dođe po vas, jer drugačije nećete moći da se vratite u grad.



Što se tiče gradske plaže, nije naročito prijatna. Naime, i sami Jordanci ne preporučuju da se tu kupate, jer u plićaku ima stakla i drugih otpadaka, pa možete da se povredite. S druge strane, delovi obale su prekriveni ciradama koje sa šetališta izgledaju kao mali šatori od kojih jedva da vidite more. Tu, u improvizovanim kafićima i restoranima (ili oni bar tako deluju), možete popiti kafu i videti kako lokalno stanovništvo uživa u morskim čarima. Dečica se kupaju, pokrivene žene brčkaju noge, tu se možete ukrcati i na čamćiće koji će vas odvesti u kraći obilazak obale i kupanje malo dalje od plaža. Ipak, domaća kafa i prizor vrede posete, pa ne propustite da svratite pod jedan od "šatora". Iako gledano spolja ovako "isparcelisana" plaža ni malo ne deluje privlačno, ljudi su izuzetno ljubazni. Ovom putniku se dogodilo da je jedan Arapin, rodom iz Egipta, bio vrlo zainteresovan za Srbiju, i to zato što je dve nedelje pre toga upoznao, kako reče, "divan par iz Srbije", sa kojima je išao na ronjenje. Imao je i izuzetno simpatičan plan da im pošalje razglednicu sa pozdravima na srpskom, u čemu smo mu vrlo rado pomogli.

O hrani i piću ne morate da brinete, jer Akaba nudi restorane sa specijalitetima gotovo za svačiji ukus, dok ćete i pivom moći da gasite letnju žegu, jer nisu toliko striktni po pitanju točenja alkohola kao u susednoj Siriji, na primer.

Nekada - Filadelfija

U Akabu redovno dolaze i Jordanci iz drugih delova zemlje. Amancima, tako, ne treba više od oko četiri sata vožnje, jer je glavni grad udaljen od ovog krajnjeg juga zemlje, nekih 350 kilometara.

Ako ste već u Jordanu, nezaobilazno ćete posetiti i Aman, koji će sigurno biti drugačiji od onoga što ste očekivali. Moderan grad, čist, sa uobičajenim saobraćajnim gužvama, udobnim hotelima, uređenim šetalištima, šoping molovima u kojima možete naći sve od "Starbucks" kafe do "Pradinih" cipela. Stanovništvo je arapsko, muslimanske su vere, a spadaju među bogatije arapske zemlje, te je tako prosečna plata oko 700 evra.


Rimske ruševine

Aman se nalazi na reci Jabok. Radi se zapravo o biblijskom gradu Rabatu (Rabbath-Ammon), glavnom gradu Amonitesa. U rimskom periodu, Aman je bio regionalni centar poznat pod imenom Filadelfija. Bio je poznat što se tada prostirao na sedam brda, kao i grad Rim.

Kralj David je u 11. veku p.n.e. porobio Aman, da bi grad povratio nezavisnost pod vlašću Solomona. Tokom istorije više puta je bio meta osvajača, a kralj Abdulah Prvi napravio je od Amana prestonicu kada je 1921. osnovao Transjordan. Grad se ubrzano širi posle Drugog svetskog rata, kada, između ostalog, dolaze i brojne izbeglice iz Palestine. Jordanci, inače, vrlo pohvalno pričaju o Palestincima, jer kažu da su izuzetno vredni. Čak su dve jordanske najveće banke upravo u vlasništvu Palestinaca.

Amfiteatar noću

Aman je danas grad prepun kontrasta, mešavina drevnog i modernog, koji sa populacijom od preko dva i po miliona stanovnika vrvi u svojoj orijentalnoj živosti. Ono što u Amanu obavezno treba videti je rimski amfiteatar koji datira iz drugog veka naše ere i nekada je moglo tu da sedne čak 5.000 ljudi. Ne propustite tvrđavu iz rimskog i vizantijskog doba, hram sagrađen u čast Herkula, arheološki muzej u kojem se čuvaju eksponati iz perioda najranijih ljudskih postojbina na ovim prostorima, koji su oko 700.000 godina stari.


Plava džamija

Aman je poznat i po Plavoj džamiji, a džamija Ebu Derviš odiše romantičnom harmonijom crne i bele boje, u zavisnosti od kakvog je kamena sagrađena.


Ebu derviš džamija

Još jedan podatak - glavni grad Jordana je poznat i kao "beli grad", jer prema jordanskom zakonu, svaka nova zgrada, kuća mora da bude sagrađena od tamošnjeg belog kamena, tako da se pred vašim očima otvara jedan beličasti Aman, koji se danas prostire na 19 brežuljaka.