MESTO GDE JE VREME STALO

Alep ili Alepo je grad na severu Sirije i pominje se, pored Damaska, kao jedan od najstarijih gradova u svetu. Ovo je grad pun tradicije i spomenika koji odišu istorijom, a pamti se još kao prestonica moćnog kraljevstva Yamkhad iz 1780. godine p.n.e, kada je pao pod vlast Hetita i kasnije drugih osvajača. U 4. veku p.n.e. bio je poznat pod nazivom Beroia, kada je i napravljen plan grada, odnosno ulica, i dan danas prepoznatljiv istočno od Antiohove kapije. Ovaj gradić je bio od izuzetne važnosti za vreme Grka i Rimljana, da bi kasnije došli i islamski osvajači. U međuvremenu je postao nezaobilazan trgovački centar i stanica za hodočasnike na putu za Meku, i s pravom se naziva kapijom Azije. U 10 veku je procvetao, a tada je izrađen i originalan plan za famoznu Citadelu, po kojoj je, između ostalog, grad i danas čuven.

Pogled na Alep sa Citadele

Tvrđava je opisivana kao najspektakularnija srednjevekovna građevina ovog tipa na Bliskom istoku, a ona i sada protivreči zubu vremena i ponosno stoji na divljenje svakog posetioca.

Samo zemljotres i Mongoli bili jači

Citadela se nalazi na brdu visokom oko 55 metara i pleni svojom impozantnom veličinom. Zbog specifičnog položaja, bila je unekoliko pretnja po vlast u gradu, jer je bila dovoljno odvojena da je mogla imati sopstvenu upravu, a opet u srcu naselja tako da je morala biti kontrolisana. Jedno vreme je tvrđava imala sopstvenog guvernera koji je odgovarao čelniku grada.

Most

U okviru Citadele nalaze se vidljivi brojni civilni i religiozni spomenici, koji su, nažalost, umnogome uništeni zemljotresom 1822. godine. Ali, i danas mogu da se vidi ostaci javnog kupatila iz 11. veka, Velike džamije ili Kraljevske palate.

Prvo što će vas se dojmiti je dubok klanac koji odvaja utvrđenje od ostatka naselja, kao da se Citadela bezmalo nalazi na ostrvu. Dugačak srednjevekovni most, koji je bio jedini put kojim je moglo da se uđe u utvrđenje, a onda vas dočekaju ogrmomna gvozdena vrata. Sam klanac je dobio današnji izgled za vreme Ajubida, a iako su Mongoli grad poprilično uništili 1260. godine, on je ubrzo uspeo da "stane na noge". Tvrđava je mogla da primi oko 10.000 stanovnika i bila je potpuno opremljena svim što bi građanima moglo da bude potrebno za svakodnevni život. Ono što danas može da se vidi je građevina koja je takav izgled poprimila još početkom 13. veka i podignuta je na temeljima Vizantijskog utvrđenja.

Da bi osvajači došli do odaja čelnika grada, trebalo je proći kroz kapiju na bočnom zidu gde nije moglo da se upotrebi bilo kakvo oruđe za razbijanje vrata zbog položaja ulaza. Ako bi ipak nekako prvo prošli velika vrata na mostu i pokušali da obiju ovu kapiju, odozgo bi im se sipalo ključalo ulje ili bacalo kamenje. Ako bi i ova prepreka bila pređena, trebalo je jedan po jedan prolaziti hodnikom ka čuvenim odajama, gde bi ih branioci utvrđenja sačekali sabljama.

Osim ovih gotovo kraljevski raskošnih i neosvojivih odaja, tvrđava je imala i kupatila, džamiju, pijacu...

Ono što nikako ne treba propustiti je i prelep pogled na čitav grad koji se pruža s visina zidina ove čuvene građevine.

Vremeplov u suku

Za vreme sultana Nur al-Dina rekonstruisana je i velika pijaca, po kojoj je Alep daleko poznat.



Tada je ona pokrivena i od tada se u ovom delu grada, famoznom orijentalnom suku, može osetiti kako se ovde nekada živelo i trgovalo. Začini, mirisi, tkanine, svila, tepisi, nakit ostali su maltene isti kao i nekada, i dok prolazite pored načičkanih radnjica, kao da ste ušli u vremeplov. Svaki trgovac će pokušati da vas zaustavi baš kod svoje tezge bez obzira na to da li prodaje pistaće ili zlato. Povremeno ćete naići i na nezainteresovane prodavce, koji opušteno leže na svojim tezgama ili dremaju u sedećem položaju.



Vika, bučno reklamiranje robe, pozivi kupcima, cenkanje stvaraju zaglušujuću atmosferu. A onda po tonu pretpostavite da se obraćaju vama, kad se okrenete i vidite da ide bicikl ili ljudi guraju kolica sa raznoraznim đakonijama "za dobru cenu", i to "samo za vas".

Sirijci šetaju, kupuju, pogađaju se, tačno znaju šta traže, dok ćete vi lutati, neke stvari ne prepoznajući, a čik stanite da zagledate - pa sramota da ništa ne kupite nakon što se trgovac toliko "polomi" oko vas, pa bilo da se ispostavi da su vam uz široki osmeh prodali lek za impotenciju, a vi ste pride žensko.

Što dublje ulazite u suk, to postaje neprijatnije, jer niže počinje i deo "specijalizovan" za meso. Nije najprijatnije gledati ovčije glave kako vise sa tezgi, naročito u kombinaciji sa teškim vazduhom, zbog kojeg ne možete normalno da udahnete, a da vam se ne čini da ćete se onesvestiti. Bilo kako bilo, gde god da skrenete, znajte da izlaz iz suka nije daleko i da ćete se opet naći u centru, odnosno u okolini Citadele, te je bar jednostavnije kad imate u vidu da ne možete tek tako da se izgubite.

Česma na svakom ćošku

Da Alep nisu samo stara autentična pijaca i tvrđava na brdu, govori i činjenica da grad ima i moderan, bogatiji deo, gde sve šljašti od osvetljenih izloga raznoraznih prodavnica. Tu uveče Sirijci šetaju i pazare.


Devojka u kafi'u

Ali, takođe, određeni delovi Alepa odaju koliko je grad zapravo na tim mestima zapušten. U jednoj od ulica ćete videti čitav niz autentičnih zgrada, što ostavštine Francuza i njihovog uticaja, što tipično arapske i turske kulture. Ali, ove građevine su oronule i čekate hoće li se srušiti svakog momenta.

To, međutim, za narod koji svoj svakodnevni život provodi u ovom gradu ne predstavlja naročitu prepreku. Ljudi se, kao i svugde na svetu, prilagođavaju uslovima u kojima žive, pa nas je tako obradovao vidno raspoložen dečak koji je sedeo na razrušenoj terasi bez ograde, ali bar čovek ima klimu da se ohladi na ovoj teško podnošljivoj vrućini.

Saobraćaj gust, živ grad, pola populacije, čini vam se, vozi se u nekim minijaturnim kamionetima često jarkih boja, a ako ožednite - gotovo na svakom ćošku ćete naći "gradsku" česmu da se okrepite. Doduše, to je improvizovana slavina, koja je ponegde i ograđena, ispod koje je lancem privezano limeno lonče. Ako ste baš toliko žedni, možete i tako da se okrepite, mada svugde usput možete da nađete neku prodavnicu koja prodaje, proverenu, flaširanu vodu.

"Zalivene" krofne

Ljudi su prijatni, deluje kao da žive napolju. Izbace stolice ili se smeste na ivičnjak i ćaskaju. Druže se vlasnici radnji, iz obližnje medrese izlaze lepe devojke, kojima samo lice viri iza crne odeće. U kafićima, u kojima se ne služi alkohol, možete da vidite zgodne muškarce i žene, koji piju kafu i puše nargile. Na ulici, kao i u Damasku, prodaje se kafa.


U džamiji

U okolini suka nalazi se i džamija, a u prolazu svakojake đakonije na prodaju - od lista vinove loze, uredno složenih, do krofni, koje iz nekog razloga, prodavac nečim "zaliva"...