MESTO GDE JE ROĐEN SVETI ĐORĐE

Ispostavilo se da od Sultan hana i nema puno da se putuje do Kapadokije. Prvi obrisi neverovatnih prirodnih tvorevina ukazali su se već na oko četrdesetak kilometara od karavanseraia, ali je ona kafa ipak dobro došla. Bar imate snage da otvorite usta od zaprepašćenja pred neverovatnim fenomenom koji vas čeka.

Ulazak u Kapadokiju

Dok se sa obe strane puta ukazuju čitava prostranstva prošarana prirodnim šiljcima zbog kojih ste došli, prolazite i kroz nekoliko naselja.
 


Jedno od njih se, verovali ili ne, zove "Nigde", s tim što je to neka vrsta slova "g" bez akcenta koja se u turskom jeziku ne čita.
 

Negde i Nigde

Ali, svejedno, bude vam simpatično da ste na svojim putovanjima, eto, uspeli da stignete i u Ni(g)de. Pride, dočekaće vas i šiljak neobičnog oblika, koji meštani zovu "kamila".

Zemlja lepih konja

Naziv Kapadokija je grčkog porekla, a u antičkom svetu obeležavala je veliku teritoriju u Maloj Aziji. U vreme Herodota, Kapadočani su naseljavali svu zemlju od planine Taur do Crnog mora. Južna geografska granica Kapadokije je upravo Taur, istočna reka Eufrat, severna Crno more, dok je na zapadu opasuju velika slana jezera u unutrašnjosti Male Azije.

Ova teritorija je najranije pomenuta u šestom veku pre n.e, a spominju je dvojica persijskih careva Darije Veliki i Kserks Prvi. Ime joj na persijskom jeziku glasi Katpatuka, ali se smatra da je jasno da se ne radi o persijskoj reči, kao i da Kapadokija najverovatnije znači "zemlja lepih konja".

Jedan od prvih prizora u Kapadokiji

Kasnije je pod Persijancima Kapadokija bila podeljena. Vremenom se izdvojila oblast Pont, uz obalu Crnog mora, dok je ostatak Kapadokije u helenističko vreme bio zvanično nezavisna država sa glavnim gradom Mazakom.

Zna se da je u vreme Heta ova zemlja bila značajna i da se u njoj nalazila prestonica Hatuša. Kapadokija je sačuvala izvestan stepen autonomije i pod Persijancima i imala je i lokalne vladare. Tako je Arijarat Prvi bio samostalni vladar u vreme Aleksandra Makedonskog, koji ga je zadržao na prestolu kada je osvojio Persiju. Nakon što je Aleksandar umro, Makedonci su razapeli Arijarata, ali je njegov sin ponovo uspostavio vlast.

Pod rimskom rukom

Jedan od njegovih kasnijih naslednika Arijarat Četvrti došao je u kontakt sa Rimom, prvo kao neprijatelj, a kasnije i kao saveznik u borbi protiv makedonskog kralja Perseja. Još kasnije, Kapadokijci su pomogli Rimljanima u odbrani prestola Pergama, države koja je tada postajala rimska provincija Azija. Rimski poredak je bio uspostavljen u Maloj Aziji, pa time i u Kapadokiji posle Pompejevog pohoda 63. godine pre n.e. Uvučena u građanske ratove Rima i stavljajući se na stranu Pompeja protiv Cezara, a kasnije Marka Antonija protiv Oktavijana Avgusta, Kapadokija gubi samostalnost i car Tiberije 17. godine od nje stvara rimsku provinciju.

Stena u obliku kamile

Više od 3.000 crkava

Stara prestonica Mazaka je u ranom hrišćanstvu bila važno episkopsko središte i nosila je ime Ćesarija. Sve do 1071. Kapadokija je bila deo Vizantije, a više od 3.000 crkava svedoče o pravoslavnom i grčkom karakteru njene prošlosti. Poslednji pravoslavni hrišćani napustili su ovo područje tokom etničkog čišćenja koje je Turska sprovela nad Grcima od 1922. do 1924. godine.

Kad smo već kod hrišćanstva, Sveti Đorđe se rodio u kući bogatih roditelja upravo u Kapadokiji. Kada mu je otac kao hrišćanin stradao, majka se preselila u Palestinu, gde je Đorđe odrastao. Sa 20 godina bio je tribun u službi cara Dioklecijana, koji je u to vreme počeo veliki progon hrišćana. Mladi Đorđe je priznao da je i sam hrišćanske vere, kada biva bačen u tamnicu i mučen. On se neprestano molio Bogu, koji ga je isceljivao i spasavao smrti na divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vasrksao jednog mrtvaca, mnogi su primili hrišćanstvo, među kojima i careva žena Aleksandra.

Sveti Djordje na jednoj od fresaka

Car je odlučio da Đorđu i svojoj ženi odseče glave. Carica je umrla na stratištu pre pogubljenja, dok je Đorđe posečen 303. godine. Mnoga čuda, kaže predanje, dešavala su se na njegovom grobu.

Bogatstvo fresaka

S obzirom na važnost ovog mesta za hrišćane, ne čudi što se ovde mogu naći brojne crkvice, smeštene visoko u unutrašnjosti neverovatnih prirodnih vulkanskih šiljaka, kako bi bile nedostupne uljezima. U njima, vrlo često može se videti i freska upravo Svetog Đorđa. Više od 400 crkava može da se vidi u Geremu, jednom od područja Kapadokije. Ali, o tome u sledećem nastavku.