MANGULICA U CARSTVU DABROVA I ZMAJEVA

Nedavno je u Sremskoj Mitrovici svečano otkriven spomenik mangulici i pulinu. To ne treba da čudi jer u sremačkim ritovima i šumama bogatim žirom, kraj Save, pasli su nekada čopori mangulica. Njih su, pazeći da se ne odmetnu, pratili čuvari-svinjari uz pomoć pasa pulina.

Nekada je pulin bio neizbežni dekor svakog seoskog domaćinstva ili salaša po Vojvodini, posebno ako su gajili stoku. Trčao je za stadima ovaca, goveda ili svinja, koja su terana na ispašu i neumornim lajanjem regulisao da ne odlutaju.

Mangulica je lokalna rasa svinja. Pripitomiše ih svojevremeno, koliko se to moglo, ljudi koji su živeli na ovim prostorima, kako bi ih tovili za ishranu. U gotovo identičnim uslovima kao nekad, mangulice i danas žive u prirodnom rezervatu Zasavica.

Teorija o zmajevima

Ljudi su se oduvek trudili da prirodu prilagode sebi, pa su tako nekada davno u predelima današnje severne Mačve i južne Vojvodine, tačnije Srema, pravili aleje, odvodnjavajući i, prema potrebama, navodnjavajući plodno tlo Panonske nizije. Menjali su tokove reka, mirne Save i plahovite Drine, stvarajući meandre današnje Zasavice. Bilo je to, kažu, pre 5.000 godina, a ljudi ko ljudi, u sećanja na davne dane ispredoše legende i mitove po kojima sve to, zapravo, nije delo čoveka već džinova, ili možda čak zmajeva. Zagovornici teorije da su ovde nekada živeli zmajevi pozivaju se na zapise na starim keltskim kartama i podsećaju da je takvih mesta na Balkanu bilo osam, uključujući i Zasavicu.

Danas je Zasavica jedna od retkih oaza prirode u Srbiji. Očuvali su je zmajevi, čuvari neizmernih i legendarnih blaga. Legenda kaže da na Zasavici i dan danas obitavaju zmajevi i da ih nije teško prepoznati. Zmaj je odozdo crn i rutav, a odozgo gladak i sjajan, baš kao vidra. Nedavno je na bari Zasavici, nakon mnogo godina, ponovo viđena vidra, zahvaljujući trudu ljudi, ekologa iz Sremske Mitrovice koji su, poput pravih zmajeva, uspeli da ovaj netaknuti kutak prirode sačuvaju od propadanja. Ili su to, ipak možda, bili zmajevi - pitaju se, kobajagi ozbiljno, oni što ispredaju legende, shvatajući da bez njih ne samo da nema tradicije, "vraćanja korenima" već ni turizma, te sve unosnije privredne grane.

Rečica između reka

Ova ekološka oaza prostire se na 1825 hektara istočno od Drine a južno od Save, i 675 hektara proglašeno je prirodnim rezervatom prve kategorije zaštite. Oni koji ne veruju u zmajeve ispričaće da su, nekada davno, ovde Sava i Drina mešale vode, u zavisnosti od toga gde je palo više kiše, pa su reke "krale" jedna drugoj korita. Tako nastade Zasavica, rečica duga 33,1 kilometar. Jedan je to od zaista retkih preostalih očuvanih kutaka netaknute prirode, izvorno očuvano močvarno područje. U Evropi, a ne samo u Srbiji. Zasavička voda je, mada veoma mutna, toliko čista da se, prema tvrdnjama ekologa, komotno može piti.

Da bi ovaj eko sistem bio očuvan, sama Zasavica i njeno priobalje je, na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kao prirodno dobro I kategorije i od izuzetnog značaja, stavljena pod zaštitu države 1997. godine. Zasavica pripada nacionalnoj mreži zaštićenih područja Ramsara (močvarna i druga vlažna područja, prema Konvenciji o zaštiti močvarnih područja, koju je naša zemlja ratifikovala), a prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) je specijalno područje upravljanja staništima i vrstama (Habitat and species management area - category IV). Od 2001. godine Zasavica postaje član Europark federacije.

U ekološkom nizu Zasavice smenjuju se vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih livada i šuma. Rečica Zasavica ima direktnu vezu sa rekom Savom a podzemnim putem se napaja i vodom iz Drine i pripada Crnomorskom slivu. Iako u njoj s proleća cvetaju žuti i beli lokvanji, Zasavica nije bara već mirna i pitoma rečica, koja tiho teče ravnicom. U njoj je opstao brojni i raznovrsni biljni i životinjski svet: oko 200 vrsta biljaka i 120 vrsta ptica, tu žive različite vrste insekata, ribe, vodozemci, gmizavaci i sisari. Jedna od najvećih vrednosti eko sveta Zasavice je riba Umbra krameri (mrguda), koja je jedini evropski predstavnik iz familije Umbridae i predstavlja evolutivno novu vrstu. Prirodnjaci će reći da je mrguda najznačajniji stanovnik Zasavice, jer ova vrsta je ne samo prirodna retkost naših voda, već je prisutna na evropskoj crvenoj listi globalno ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, sa inicijativom o promeni statusa iz ranjive, u vrstu u opasnosti.

Od ptica najviše pažnje i stručnjaka i ljubitelja prirode privlače orlovi kliktavci, labudovi, bele i crne rode, kao i crvene čaplje. Pre neku godinu u Zasavicu je vraćen maleni glodar, evropski dabar koji je istrebljen početkom prošlog veka, a koga su zasavički ekolozi dobili na poklon od kolega iz Nemačke. S proleća je stiglo tridesetak primeraka dabra i vrlo brzo su bili vidljivi učinci. Dabar, povratnik na ove prostore užurbano je počeo da gradi svoje brane, što je bio očigledan dokaz da se priprema za zimu. Dakle, da se "uselio".

Zbog ovakvog bogatstva flore i faune Zasavica je pravi raj za stručnjake i ljubitelje prirode, idealno mesto za sportske ribolovce i ljubitelje foto-safarija. Dozvoljen je sportski ribolov pa pecaroši mogu da iznajme čamac kojim će se optisnuli u mirne vode Zasavice i okušati sreću u lovu na šarana divljaka, štuke...

Izletnički brod

Tajanstveni svet Zasavice najbolje se može razgledati tokom vožnje specijalnim brodom koji je prilagođen ovoj reci. To je, kažu, jedini originalni brod koji je od Drugog svetskog rata napravljen u našim brodogradilištima. Nazvan je "Umbra", po već spomenutoj vrsti ribe. Zasavička lađa će posle dva sata krstarenja kroz čestar, trsku i rascvetale lokvanje svim ljubitelje prirode ostati u sećanju kao prevozno sredstvo za zeleni vodeni raj gde caruje vilin konjic, gde opojnu tišinu katkad naruši kliktaj orla koji je krenuo u lov ili praćakanje kakve ribe u šipražju.

Ovaj eko raj turistički procvat doživljava zahvaljujući Slobodanu Simiću, upravniku zasavičkog rezervata i uglednom ekologu. On i ekipa entuzijasta, zaljubljenika u Zasavicu izgradili su specijalnu drvenu kuću, "Čeku". Kažu da je sa vrhom od 17 metara to najviša drvena kuća u Srbiji. S njenih terasa se može uživati u pogledu. Kraj "Čeke" je pašnjak "Valjevac", na kom slobodno pasu svinje mangulice i podolska crna goveda, pa je ovo i svojevrstan ZOO vrt.

Dobri holesterol

Zasavički ekolozi su pored jezera, u okviru kompleksa, napravili malu farmu gde gaje svinje mangulice (Sremska crna lasa - Sirmium black lasa) i podolsko goveče. Mangulica je stara lokalna rasa svinja, prva pitoma selekcija od divlje svinje. Gajena je nekada u sremskim hrastovim šumama i čuvana na velikim seoskim pašnjacima. Odlikuje se velikom masnoćom ali, s takozvanom dobrom formulom holesterola. Ova vrsta svinja je izuzetno otporne na sve vrste bolesti i sposobna za opstanak u ekstremnim prirodnim uslovima. Mangulice su nekada u jesen Sremci dohranjivali klipovima kukuruza i tako utovljene bile su osnov za zadovoljenje potreba stanovništva u mesu i mastima stotinama godina.

Podsećajući da je sredinom 19. veka iz Srbije u Evropu izvoženo više od 500.000 komada žive stoke, među kojima je značajno mesto pripadalo mangulici, Slobodan Simić kaže da bi ovo mogao biti značajni izvozni posao. Mađari su već obnovili tov mangulice i danas naveliko izvoze šunke u Španiju. Mangulica ne samo da je očuvana kao rasa već se, prema tvrdnjama stručnjaka, uspelo i u očuvanju gena, tako da današnja mangulica odgovara detaljnom opisu mangulice s početka 20. veka. Krmača prasi šest prasića, koji posle prašenja izgledaju potpuno isto kao divlji prasici, a tokom odrastanja gube karakteristične pruge i dobijaju gustu crnu kovrdžavu dlaku, a mužjaci, nerastovi najčešće imaju minđuše. Odrasla svinja posle dve godine dostiže težinu i do 200 kilograma.

Podolsko goveče je stara ravničarska rasa goveda koja je služila, pre svega, kao radna stoka. Volovi mogu da premaše težinu od 1000 kilograma, a posebna karakteristika ove rase je da su im rogovi duži od jednog metra. Krave podolskog govečeta daju izuzetno malo mleka ali, sposobne su da preživljavaju u ekstremnim uslovima i donesu na svet zdravo i otporno tele. Meso ovih životinja izuzetnog je ukusa.

Danas u "Čeki" turistima nude sremačke specijalitete, pre svega paprikaš i pečenje od mangulica i podolskog govečeta. Ljubiteljima ribe se nudi riblja čorba ili riba specijalno pečena na talandari (tanjirači).

Za one koji ne znaju, Zasavica je nadomak Beograda. Najlakše se stiže kada se iz Sremske Mitrovice produži prema Mačvanskoj Mitrovici. Za razliku od prilaza većini turističkih mesta u Srbiji, svuda pored puta ka Zasavici su, opet zahvaljujući ekolozima entuzijastima, postavljeni putokazi i informacione table.

Obilazak Zasavice se može započeti ili završiti razgledanjem spomenika mangulici i pulinu, što je umetnički rad vajara Vladimira Tovića. A ko je već u Sremskoj Mitrovici trebalo bi da obiđe i arheološke iskopine starog rimskog grada Sirmiuma.

Fotografije preuzete sa Web lokacije Specijalnog rezervata prirode Zasavica.