KOLEVKA DERVIŠA

Iako vas čekaju sati da biste od Antalijske rivijere stigli do Kapadokije, srećom, usput ćete imati razloga nekoliko puta da stanete. Ne samo što ćete protegnuti noge posle višesatne vožnje, već će vas put naneti i u kolevku derviša.

Grad Konja, koji dok prolazite ne izgleda naročito privlačno, nudi muzej i centar posvećen Mevlanu Rumiju, osnivaču derviškog ili mevlevinskog reda, koje sigurno pamtite po specifičnom načinu molitve. Obučeni u dugačke bele odore, sa visokim kapama na glavama, derviši su u stanju satima da se vrte oko sebe i tako dostižu stanje transa.
 


Njihov ples poznat je kao Sema.

Širenje vere

Mevlevinski red osnovan je u upravo u Konji za vreme seldžučkog perioda. Osim Mevlane koji je začetnik reda, kao jedna od ključnih ličnosti pominje se Divani Mehmet Celebi. Celebisti ili "ljubazni", koji su otišli u svet da pridobiju stanovništvo i preobrate ga u novi red, smatrali su se sledbenicima velikog majstora.
 


Veliki broj ogranaka, manastira derviškog reda uspostavljen je upravo za života Divani Mehmet Celebisa – u Alepu u Siriji, Egiptu i Alžiru, na ostrvima Sakiz i Mitilena, kao i na turskom kopnu. Poznati Galata mevlevihan u Istanbulu jedan je od manastira ustoličenih u kasnijem periodu.

Poštovanje od sultana

Mevlevihan predstavlja neku vrstu manastira, u okviru kojeg se nalaze ćelije za derviše, muzej, prostorija za molitvu. Sam ritual sledbenika Rumija predstavlja akt ljubavi i drame vere. Sastoji se od tačno utvrđenih pokreta, gde blago okretanje postaje sve dinamičnije kako svaki pojedinačan derviš dostiže stanje transa. Muzika koja prati ove okrete takođe menja ritam i brzinu, što svemu daje hipnotički utisak dok to posmatrate sa strane, a samim dervišima pomaže da dostignu mistično putovanje i ekstazu.

Mevlevijska sekta pripada ortodoksnoj struji Islama, sunitima. Njena doktrina nikada se nije razvila do revolucionarnih ideja i, iako je povremeno na meti kritika zbog stavova koji prelaze u jeres, ipak je u ovoj zemlji poštovana. Otomanski sultani, među kojima i Mehmed, osvajač Istanbula, bili su fasicinirani mevlevijskim idejama. Reformista sultan Selim Treći bio je i član, dok je Sulejman, verovatno najveći među sultanima, vrlo poštovao ovaj red i kao carski dar izgradio je „semahan“, odnosno prostoriju za ritualni ples Semu.

Uticaj na kulturu

Rumijevi sledbenici imali su vrlo važnu ulogu u razvoju otomanske kulture, pa se njihov uticaj najviše vidi u poeziji, kaligrafiji, vizuelnim umetnostima od 14. do 20. veka, dok je muzika bila njihovo najveće dostignuće. Pošto je islamska dogma zabranjivala muziku jer je, prema njihovom učenju, bila štetna za slušaoca i po religiozni život, u derviškom redu koristio se samo takozvani Melvud, pesma u čast proroku Muhamedu. Rumi i njegovi sledbenici integrisali su ovu muziku u svoje rituale kao oličenje vere, jer ona, kako je Mevlan objasnio, uzdiže duh do nebeskog kraljevstva gde se mogu čuti note kapije Raja. Tako je okupljanje derviša posledično preraslo i u izučavanje umetnosti, muzike i plesa.

Danas, Sema broji 12 muzičara koji sviraju tradicionalne turske instrumente i 12 plesača. Suštinsko stanje naše egzistencije, prema ovom učenju, je da se okrećemo. Nema stvari ni bića koje se ne obrće, a osobina koja je zajednička svim stvarima je upravo obrtanje elektrona, protona i neutrona u okviru atoma od kojeg je sve sačinjeno. Od najmanje ćelije do najudaljenijih planeta, prema mevlevijskom redu, sve učestvuje u ovom konstantnom okretanju. Zato Semazoni (oni koji se okreću) svesno uzimaju udela u obrtanju, zajedničkom svoj egzistenciji.

Ritual Seme predstavlja duhovno putovanje, gde se derviši okreću prema Bogu i Istini, sazrevaju kroz ljubav, samotransformaciju kao način ujedinjenja s Bogom i vraćaju se u život kao sluge svega postojećeg.

Simbolika odeće i plesa

Odora Semazen je takođe puna simbolike. Visoka kapa predstavlja spomenik, a široka, bela haljina simbolizuje mrtvački pokrov. Odstranjujući svoju crnu odeću, derviš je duhovno preporođen za Istinu. Na početku plesa, derviši stoje prekrštenih ruku da bi ih kasnije uzdigli, čime dolaze u poziciju koja predstavlja broj jedan, a koji simbolizuje Boga. Jedan od tipičnih položaja u toku plesa je desna ruka koja je otvorena ka nebu u molitvi, spremna da primi Božije pomilovanje, dok je leva ruka spuštena i dlanom okrenuta ka zemlji, u znaku darivanja. Dok se okreće s desna na levo, on pozdravlja sve postojeće dok u sebi ponavlja ime Boga. Sema se sastoji od sedam delova, koji gradacijski predstavljaju duhovni put ka nebu.

Igra Derviša

Jedna od lepota ovog rituala starog sedam vekova je način na koji se ujedinjuju tri suštinska segmenta ljudske prirode – um, srce i duša, kombinujući ih u vežbu i obožavanje koje traži očišćenje sva tri elementa na okretanju prema Božanskom jedinstvu.

U svrhu turizma

Sam derviški ples ne možete videti tek tako. Zna se tačno kada je sledbenicima Rumija vreme za molitvu. Ono što najčešće možete da sretnete kada prolazite kroz ovaj deo sveta je ništa drugo do derviš koji se vrti u svrhu turizma i bakšiša. Nemojte se razočarati kada dođete u Konju, u samu kolevku Rumijevih sledbenika, gde u Mevlevihanu možete da vidite tek lutku obučenu u odoru derviša u muzeju. Jer, oni su posvećeni svojoj molitvi, kao što su i monasi naših manastira, koje sigurno nećete remetiti i isterivati iz ćelija zarad dobre fotografije. Ako ste zainteresovani baš za Semu, raspitajte se pre puta gde i kada može da se vidi autentična molitva Rumijevih sledbenika. Ako ne, dočekaće vas već neki "derviš" u jednom od restorana, kao što se nama desilo usred Damaska u Siriji, koji će se, za potrebe performansa, okretati desetak minuta, dok kod pravih mevlevijanaca ritual traje oko dva sata.

Dolazak u Mevlevihan

Ipak, ovo svetilište u Konji odiše posebnom atmosferom, sa dupke punim dvorištem, maramama i nazuvcima za cipele bez kojih ne možete da uđete u muzej, a onda šarenilo orijentalnog karaktera unutra, dok se tiskate u redu sa poštovaocima majstora Mevlana.