KIKIRIKI U LJUSCI I KOKTELI DO ZORE

Raznolikost izgleda Singapura je zaista specifična, toliko da vam se čini da morate da gledate na sve strane da ne biste nešto naročito propustili da vidite. Tako smo u delu grada koji se zove Brdo Elizabet, odmah iznad turističke i šoping zone, videli vilu koja kao da je iznikla iz podnožja visoke staklene zgrade. Pojedine ulice krasiće red niskih zgrada u kolonijalnom stilu, dok već iza ćoška imate bujno zelenilo, vlažnu šumu, a pored toga nebodere.

Singapurci vam nude i raznorazne vrste masaža i spa centara, pa je vrlo prijatno boraviti u nekom od njih, a obično su koliko-toliko udaljeni od gradske gužve.

Korak po korak do Long bara

Ne možemo, a da ne pomenemo još nekoliko četvrti koje su sve različite, a opet vrlo harmonično stoje jedna pored druge. Pored centralnog biznis distrikta, iznad reke se ukazuje i Rafls plejs, kvart takođe posvećen poslovanju, trgovini i novcu, gde su zgrade sve redom bele. Na čudnom singapurskom svetlu usred dana, dok je nebo preplavljeno oblacima, neobičan odsjaj se spušta na ovaj beli deo grada koji deluje još belje.

Long bar

Kad smo već kod zgrada posvećenih Raflsu, u Singapuru je moguće posetiti kuću u kojoj je lično Ser Tomas Stanford živeo, stari parlament, kao i vilu Rafls. U poslednjoj se nalazi jedan od najpoznatijih kafića u starom, kolonijalnom ambijentu – Long bar.


Long bar, unutrašnjost

Ime, pogađate, bar je dobio baš zato što se proteže od prizemlja u kojem su poređani stolovi i stolice, a pored fontane u večernjoj toaleti stare hitove peva kosooka pevačica, do prvog sprata, pa duž čitave terase. Zapravo, sve to treba da prođete da biste stigli do prostora u drvetu u kojem se jede kikiriki iz džakova, dok se ljuske koje vam krckaju pod nogama bacaju na pod, i ispija se singapurski koktel iz izuzetno dugačkih čaša, koji se može dobiti za 20 dolara. Atmosfera podseća na filmove iz recimo pedesetih godina, posetioci srednje generacije, Frenk Sinatra… Mesto je vrlo popularno među turistima i uzima se da ne možete da računate da ste prespavali u Singapuru ako tu noć u stvari niste probdeli u Long baru.

Noćna pijaca

A opet, u odnosu na ovaj izlet bar pedesetak godina unazad, na obližnjoj pijaci ćete naići na još raniju tradiciju. Mesto u kojem se mešaju mirisi brze hrane, jela neobičnih oblika, neka pakovana čuda koja više izgledaju kao tvrdi sunđeri za čišćenje peta nego da se koriste u svrhu ishrane, tajlandski kokos, pa mnogobrojne tezge suvenira, odeće malo lošijeg kvaliteta, falsifikata svih onih marki koje možete da kupite u originalnim radnjama.. Više se zaista ne sećam kako se zove pijaca, za koju važi pravilo cenkanja, ali nalazi se pri samom centru grada i predveče oživi kao košnica. Toplo preporučujemo ako vam trebaju razglednice ili suveniri, jer ćete ovde “merlajona” naći na svim mogućim stvarčicama – od tabakera, kaiševa do upaljača i privezaka za ključeve.

Ako vas zanima umetnost, u ovom gradu je moguće naći sve – od opere koju smo već pomenuli, pozorišta do Singapurskog muzeja umetnosti koji je smešten u kolonijalnoj zgradi, koja je nekada služila i kao crkva.

Život ispod zemlje

Što se tiče transporta, ako vam se žuri idite metroom, ako ne autobusom, jer ćete kroz prozor moći da vidite raznolikost ovog grada. Taksi takođe nije skup i taksisti su vrlo pristojni. Ulazi u metroe su odlično uređeni, pa se obično uz plavo osvetljenje spuštate pokretnim stepeništem na prvi nivo.



Dole vas dočeka čitav mali tržni centar sa prodavnicama kozmetike, hrane, odeće, a sa svih strana se pružaju uski, čisti hodnici do stanica. Kao i sve drugo, i metro je izuzetno dobro organizovan. I ovde su mašine zamenile ljude, pa će vas aparat pitati dokle idete, naplatiće vam kartu, a vaše je samo da prođete kroz malu rampu. Karte su poput bankovnih platnih kartica, koje samo treba prevući preko senzora na rampi kako bi vas ova mašina propustila do perona. Uz vrlo jednostavnu mapu stanica i mesta za presedanje, ništa lakše nego preći s jednog kraja na drugi vozićima koji se delimično kreću na otvorenom, dok kako prilaze centru, uranjaju u utrobu zemlje. Nisu velike gužve, čisto je, ljudi su pristojni, nema vike i guranja.

Mimo poznate turističke trase

Metroom smo se uputili u jedan od znamenitosti Singapura, vrlo autentičan i možda jedan od lepših prizora u gradu, iako ga nema u ponudi preko turističkih agencija. Na ulazu se plaća simbolična suma, a za razgledanje odvojte jedan dan ili bar čitavo popodne, jer Kineski i Japanski park u koje vas, između ostalog, vodimo u sledećem nastavku, više su nego vredni pažnje.