I MOJSIJE UGLEDA OBEĆANU ZEMLJU

Za obične turiste, koji nisu posebno upućeni u religijsku tradiciju hrišćana i Jevreja, Jordan će biti otkrovenje. Ova kraljevina čuva mesta izuzetno značajna za dve pomenute veroispovesti. Ako ste čuli za Mrtvo more i Petru, uputili se u Jordan da ih posetite, bićete iznenađeni šta vas sve čeka. Danas je nekako postalo uobičajeno da se svi lokaliteti vezani za Isusa Hrista, na primer, automatski stavljaju u relaciju sa Izraelom, jer – dobra reklama je mantra modernog sveta. No, bili religiozni ili ne, uputite se otvorenih očiju u Jordan i Siriju i otkrijte šta sve famozna komercijalizacija nije uspela dovoljno da približi, uz dužno poštovanje majstorima “marketinga” i lokalitetima koji postoje u susednoj zemlji.

Mapa-mozaik za hodočasnike

Ne tako daleko od Amana nalazi se stari grad koji se u Bibliji pominje kao Medba. Grad Madaba bio je ruiniran oko 10. veka pre naše ere, kada su ga napali Aramejci i Amoniti, ali je ubrzo zatim obnovljen. Vrhunac ovog grada poklapa se sa ranim dobom hrišćanske ere kada je, pod vizantijskom dominacijom, Madaba postala centar procvale škole majstora za mozaike. I danas mozaici čine glavnu atrakciju u gradu koji može da se pohvali čuvenim majstorskim radovima iz 19. veka, očuvanim na podovima crkava.

Najpoznatiji je mozaik koji ukrašava unutrašnjost grčke pravoslavne crkve Sveti Đorđe, koji potiče iz vremena Justinijana i predstavlja svojevrsnu geografsku mapu Palestine, napravljenu za potrebe hodočasnika koji su bili na putu ka Svetoj zemlji. Ono što može da se prepozna su sačuvani fragmenti koji predstavljaju gradove Jerusalim, Vitlejem i Jerihon, kao i reku Jordan i Mrtvo more.

U ovoj crkvi se, takođe, nalazi jedna od najstarijih ikona na svetu. Ima više od hiljadu leta, a pre tri godine je, na zahtev grčkog sveštenstva, vraćena u okrilje ovog pravoslavnog hrama.

U gradu je moguće obići jednu od radionica, u kojoj se i danas izrađuju vrhunski mozaici svih motiva i boja. Iako je već u unutrašnjosti, Madaba je mali, čist grad, sa posebnom atmosferom. Na jednom brežuljku ćete videti crkvu, dok s drugog viri minaret džamije, što dodatno utiče na harmoniju koja se u ovom gradu oseća.

Štap u obliku zmije

Dalje, na samo desetak kilometara od Madabe nalazi se planina koja ima izuzetno veliki značaj za hrišćansku i jevrejsku tradiciju. Planina Nebo je visoka oko 800 metara i odatle se pruža pogled na Jordansku dolinu sve do Mrtvog mora.

Crkva sv. Dordja

Prema Starom zavetu, Bog je Mojsiju rekao da se popne upravo na ovu planinu kako bi ugledao Obećanu zemlju (Palestinu) pre nego što se preseli u Carstvo božije. Prema predanju, Mojsije je ovde i sahranjen, a deo na kojem se danas simbolično nalazi njegov štap u obliku zmije, navodno je mesto na kojem je Mojsije ispustio poslednji uzdah.



Na mestu njegove grobnice, predanje kaže, sagrađen je manastir, koji se od 1933. pomno restaurira i iskopava.

Na planini se mogu naći ostaci bazilike i mozaika iz 6. veka, koji i danas nose potpis tadašnjih majstora. Ostaci Kapele Majke božije nalaze se u južnom delu crkve i potiču iz prve dekade 7. veka. Mozaik na podu oslikava gazele, između kojih su motivi biljaka i dva bika, koja ilustruju psalm iz Biblije čiji tekst može da se pročita na zidu iznad.
Turista ima iz svih krajeva sveta, svi se tiskaju da uhvate upravo onaj vidik koji je imao Mojsije. Neće vas zaobići ni grupa tamnopute dece koja će vas moliti da se slikate s njima, pa i vi postanete, hteli - ne hteli, neka vrsta evropske atrakcija u arapskom svetu. Sama planina izgleda kao da se nalazi usred Mediterana, sa tipičnim kamenim zidićima i vegetacijom.

Da je značaj ovog mesta i zvanično prepoznat, govori poseta pape Jovana Pavla Drugog, koji je pre osam godina bio na planini Nebo i uvrstio je u obaveznu stanicu na putu hadžiluka. Od tada i kameni spomenik posvećen Mojsiju.

Nedaleko od planine Nebo nalazi se izvorište, mesto na kojem je, prema predanju, suknula voda kada je Mojsije udario svojim štapom u zemlju. Bilo kako bilo, interesantno je da je ovaj izvor u zemlji koja kuburi s vodom, i dalje "široke ruke".

Mojsije je odavde mogao da vidi Jerihon, reku Jordan, kao i mesto gde će kasnije biti kršten Isus Hrist.

Gde je Jovan krstio Isusa

Tačno mesto gde je Isus kršten i danas izaziva polemiku. Na osnovu biblijskih referenci, serije vizantijskih i srednjevekovnih tekstova i brojnih indikacija hodočasnika, usaglašeno je da je Isus kršten na najudaljenijoj tački izvorišta reke Jordan. Različiti faktori su uticali na to da precizno mesto krštenja nije moglo da se utvrdi, uzimajući u obzir i sam naziv koji se pominje u spisima, a koji varira, na primer, od Beth-Abara ili Bethabara ("Mesto prelaza"), gde je prorok Ilija "razgrnuo" vodu i prešao reku pre nego što se uzdigao u vatrenim kočijama putem Raja. Početkom 3. veka, naime, hrišćanski pisci i hodočasnici povezali su ovaj predeo sa oba religijska događaja – Ilijinim vinućem u Nebo i krštenjem Isusa.

Put ka mestu krštenja

Na malo više od pola sata vožnje od Amana, na istočnoj obali reke Jordan, nalazi se mesto bogato iskopinama. Lokalitet je otvorio papa Jovan Pavle Drugi u svojoj istorijskoj poseti Jordanu 2000. godine, a danas je prihvaćen kao najverovatnije mesto krštenja koje je kao takvo otvoreno za posete.


Mesto krštenja

Među ostacima starih ćelija u kojima su živeli monasi, izvorima sveže vode, nalaze se i delovi nekadašnje bazilike, koja je navodno podignuta upravo na mestu gde se desio veliki hrišćanski događaj. Pronađeni su ostaci najmanje četiri crkve.

Danas je ovaj predeo ograđen, prekriven, a lokalni vodič će vam objasniti da iako Jordan sada ne doseže do samog mesta krštenja, da je reka zapravo promenila tok i godinama opadala, tako da više ne protiče direktno kroz tačku gde je, kažu Jordanci, Sveti Jovan krstio Isusa.

Mesto u svakom slučaju privlači hrišćanske vernike iz svih krajeva sveta, a u okolini je u planu izgradnja ruskih crkava, dok grčka već postoji i čuva još jedan lep, stari mozaik.

Obala koja je izazivala sukobe

Duž reke Jordan koja se proteže od Al-Kharrara wadi do Gharabah wadi identifikovano je 21 mesto, odnosno stajalište hodočasnika u ranim godinama Hrišćanstva na njihovom velikom putu iz Jerusalima, preko Jordana, do planine Nebo.

Ipak, kada dođete do reke Jordan, o kojoj ste toliko slušali i koja je večito u žiži zbog Istočne obale koja pripada ovoj zemlji i Zapadne koja je izraelska, očekujete široku i moćnu vodenu površinu koja, tako impoznantna, mora da izaziva međudržavne sukobe u predelu planete gde vode, činjenica, nedostaje. A onda ugledate usku rečicu, koja, reklo bi se, jedva da ima nekoliko metara u širini, i lako može da se pregazi... Ili smo to mi s ovih prostora, naviknuti na Dunav i Savu, koje umeju silinom da zahuče i zatalasaju, ipak previše "razmaženi"? Postane vam jasno gde ste kada vidite da se na tih nekoliko metara preko puta vijori zastava Izraela. Preko Jordana, ako se dobro sećam reči vodiča, postoje dva zvanična granična prelaza, ali s obzirom na političke turbulencije na Bliskom istoku, ne možete a da se ne zapitate vreba li vas neki graničar tamo iz žbunja "s onu stranu" ove toliko pominjane reke Jordan, koja svakom godinom sve više opada i smanjuje vodenu granicu između dve zemlje različitih veroispovesti.