GRAD STAR PET MILENIJUMA

Turisti iz Srbije tek počinju da otkrivaju lepote koje krije Bliski istok. Ovo vekovima turbulentno područje može mnogo više da ponudi radoznalom avanturisti od takozvanih popularnijih destinacija, o kojima bruje mediji i od kojih „pucaju šavovi“ na kataloškim ponudama turističkih agencija.

Još jedna, ne tako daleka zemlja, a vredna pažnje kako po istorijskim spomenicima, znamenitostima, kulturi, specifičnoj atmosferi, jeste Sirija. Mesto susreta i granice Istoka i Zapada, koje se ne vide i nisu tako obeležene, ali se osećaju. Ako se iz Turske uputite u Siriju, biće vam jasno da ste otišli iz Evrope, kao i da ste napustili zelene, brdovite predele bogate vodom i šumom. Odavde počinje pustinja, Istok, raskrsnica od davnina živog i dinamičnog sveta.

Damask, spomenik Saladinu

U ovom serijalu, Balkan magazin će vas upoznati sa prestonicom Damaskom, brojnim značajnim gradovima u Siriji, kao i jednim od najbolje očuvanih rimskih zaostavština u svetu, magičnim biserom usred pustinje – čuvenom Palmirom.

Najstariji naseljeni grad

Stari grad - kapija i minaret

U egipatskim i mesopotamskim spisima Damask se, kao jedan od nastarijih konstantno naseljenih gradova u svetu, pominje još pre pet milenijuma. Tako se na hijeroglifskim tablicama iz Egipta može pročitati da je grad „Dimaška“ osvojen u 15. veku pre nove ere. Veliku ulogu u interesovanju stanovništva za ovo područje čini upravo reka Barada, oko koje je niklo naselje, koje se vremenom sve više proširivalo.


Ispred Starog grada

Nekada je bio centar Aramejaca, a Grci su mu dali gradske okvire, dok ih odatle nisu proterali Nabatejci u prvom veku pre nove ere. Nakon što su došli Rimljani, Damask je postao rimska provincija i dobio grandiozne zidine, isprekidane sa sedam velikih kapija, koje i danas opasuju Stari grad. Koliko je Damask bio važan za ovo područje govori činjenica da je bio na meti osvajanja izraelskog cara Davida, Asiraca, Nabukodonosora, Persijanaca, a i Aleksandar Makedonski ga je zaposeo 333. godine p.n.e. U antičko doba, grad je bio baza za vojsku koja se suprotstavljala Persijancima. Kasnije su ovde došli Turci Seldžuci, koji su polagali velike nade u ovaj grad, jer su odavde strateški mogli da šire sunitsku veru. U 12. veku u Damask su pokušali da upadnu i Krstaši, a onda su tu bili Mongoli, pa se konačno ustoličili Otomani.

Kod Omajadove džamije

Damask su za vreme Prvog svetskog rata držali Francuzi, da bi 1946. postao prestonica nezavisne države Sirije.

„Bugarska ruža“ i zlato

Upravo Stari grad privlači pažnju turista. Tu su se kroz vekove odigravali veliki istorijski događaji, a dok prolazite uskim uličicama, kroz koje u nekim delovima možete jedino peške ili na biciklu, poželite da zidovi mogu da govore. Jer, sigurno je da pamte svakojake dogodovštine.

Suk, glavna ulica

Da biste ušli u Stari grad, Sirijci će vas uglavnom uputiti na jednu od starih kapija, odakle vas prava ulica kroz čuveni suk (bazar) vodi direktno do Omajadove džamije. Ta glavna ulica Suk al Hamadija je natkrivena, a sa obe strane se pruža čitav lanac prodavnica.


Zlato

Teško da možete bilo šta da razaznate, osim ako zaista ne obratite pažnju, jer će vas „napasti“ odsjaj zlatnog nakita iz jedne od prodavnica ili načičkane ženske haljine, tipičnog kroja i izuzetno jarkih boja...
 

Marame

Šire se i mirisi iz prodavnica parfema, a imajte na umu da Sirijci naročito vole „bugarsku ružu“ i „šanel 5“. Srećom, pa je prolaz, bar u ovoj ulici, dovoljno širok da baš ne morate da se sudarate sa prodavcima i mušterijama, kao i da možete da „pobegnete“ od upornog trgovca. Istini za volju, za razliku od suka u drugom sirijskom gradu - Alepu (o kojem ćemo pisati u nekom od sledećih nastavaka), ovde srećom ni trgovci nisu toliko napadni.


Haljine

Kada skrenete iz Suka Al Hamadija očekuje vas gomila sličnih pijaca u ulicama koje seku ovu glavnu, a koje su podeljene prema nameni. Pa ćete tako imati poseban „odeljak“ za mušku odeću, začine itd, a računajte s tim da u čitavom suku možete, između ostalog, da nađete i sitne izrezbarene komade nameštaja, raznobojne tepihe, stolnjake, cipele, novčanike od kamilje kože i svašta još pride.

Hram, crkva, pa džamija

Ono što je svakako glavna atrakcija Damaska je Omajadova džamija.
 

Dvorište Omajadove džamije

Nekada su na tom mestu Aramejci imali hram posvećen svom božanstvu, da bi u 2. veku n.e. tu bio podignut rimski hram Jupiteru, u 4. veku baziliku Svetog Jovana Krstitelja, a onda nikla džamija začetnika dinastije – Omajada Kalifa Valida Prvog.

Unutrašnjost Omajadove džamije

Impozantnih dimenzija, otvorena za turiste uz, za žene, obavezne mantile koji pokrivaju glavu, šake i čitavo telo, a ljubazno osoblje će vam ih dati na ulazu, Omajadova džamija prvo iskrsava pred očima u velikom dvorištu gde i danas ima rimskih stubova.
 

Žene se presvlače

Većina prelepih mozaika rađena je u vreme Vizantije. Oni i dalje krase ovo zdanje, i sasvim su se lepo uklopili u ovu islamsku bogomolju, s obzirom na to da nigde nema prikaza čovečijeg lica. Od 400 kvadratnih metara, koliko su nekada mozaici pokrivali, danas je sačuvana tek četvrtina.


Paviljon u džamiji gde se čuva glava Jovana Krstitelja

Unutar džamije, ogroman prostor za molitvu, dole fin tepih živih boja koji pokriva svaki santimetar poda, stubovi, prelepa tavanica... I u centralnom delu osmougaoni paviljon. Kažu, u njemu je sahranjena, i danas se čuva, glava Jovana Krstitelja, koji se u Kuranu pominje kao prorok.