CARSTVO NEBODERA

Singapur se inače sastoji od ukupno 63 ostrva, uključujući i glavno. Spojen je sa Malezijom sa dva prelaza. Najviša tačka ove države je Bukit Tima hil koji ima tek 166 metara.

Jug Singapura oko same reke, ono što je danas centralno jezgro grada, bio je oduvek koncentrisana urbana regija, dok je ostatak države predstavljalo ili nerazvijeno područje tropskih šuma ili je korišćeno u poljoprivredne svrhe. Od 60-ih godina grad se širio, da bi konačan urbanistički plan dobio 1974. godine.

Poslovni distrikt

Danas grad predstavlja čitavo raznobojno bogatstvo arhitekture, u kojem mogu da se vide stari autentični hramovi, ali i neboderi po najvišim standardima građevinarstva. I dalje se mogu posetiti Kineska četvrt i Mala Indija, delovi grada koji su nekada formirani da bi primili imigrante. Veliki broj hramova takođe je izgrađen za vreme kolonijalizma. Hram Šri Mariaman, Masdžid džamija, kao i Crkva Đorđa presvetlog su među njima. Odmah pored takozvanog Rafls plejsa, nalazi se kvart bogat građevinama iz vremena pre Drugog svetskog rata, od kojih neke datiraju iz vremena samog Raflsa. Mnoge klasične kolonijalne zgrade uništene su posle rata da bi vlada 1990. pokrenula projekat zaštite i obnove ovih istorijskih spomenika.

Centralni poslovni distrikt se razvio zbog sve veće potražnje i brzog razvoja biznisa. Sledstveno, ovaj deo grada je prerastao u niz visokih poslovnih nebodera koji opasavaju reku u okolini marine i Rafls plejsa, što je vremenom postao prepoznatljivi znak Singapura. Treba pomenuti i da u ovoj državi postoji zakon po kojem nijedna zgrada ne sme da bude viša od 280 metara.

Zgrada s bodljama

Jedan od najlepših pogleda na grad je upravo sa reke, pa savetujemo da se ukrcate na neki od brodova za turiste. Oni voze predveče, tako da ćete poslovnu četvrt moći da vidite u svoj njenoj lepoti. Izrazito visoke zgrade se nadvijaju nad glavama turista, dok se odsjaj svetala preslikava u reci, doprinoseći posebnom ugođaju za posmatrače. Sa druge, leve strane reke, proteže se kvart sa kolonijalnim zgradama, a u jednoj od njih smešten je i muzej. Dve obale reke, toliko različite, a toliko lepo uklopljene u ono što se zove Singapur. Usput prolazite ispod nekoliko mostova, od kojih se ne zna koji je lepši, da biste onda prošli pored čudnih građevina koje kao da imaju bodlje - to je nadaleko poznata zgrada Singapurske opere. Marina je, opet, poseban doživljaj, s čijeg ćoška vas pozdravlja ogroman “merlajon”-fontana. Iz usta “merlajona” izbija voda, a snopovi svetlosti koji odozdo isijavaju daju utisak kao da fontana izbacuje vodu u svim bojama.

Ako se uputite na drugu stranu uz reku, videćete kej poznat po restoranima i kafićima različitih kuhinja i ambijenata, u kojima ćete imati poseban doživljaj Singapura dok gledate u reku i pijuckate koktel.

Miris kineske kuhinje

Uz reku se nalazi i deo Kineske četvrti, sa načičkanim restoranima orijentalne kuhinje (obavezno probajte morske plodove), iz kojih vas konobari ljubazno pozivaju da svratite. Šetalište uz reku puno ljudi koji se tiskaju, živo ćaskaju, a nad glavom vam vijori crveni zmaj od papira. Kad se ovde jednom nađete, prosto vam postane neverovatno da se s druge strane reke prostiru kolonijalne zgrade, a da niže izrasta bogati poslovni centar. Zaplahnuće vas mirisi začina, spremanja hrane, poželećete da popijete sake i zaboravite na moderan grad koji se pruža svugde unaokolo.

Jedan od budističkih hramova na koji ćete naići dok šetate Kineskom četvrti ukazaće vam se u svoj svojoj impozantnosti. Visok, sav crven, tipično ukrašen hram, dok se u uskim uličicama okolo nalaze kineske radnje svih mogućih namena.

Budistički praznik

Šetajući Singapurom uvek možete naići i na različite procesije koje se održavaju, na primer, na platou ispred šoping mola, sasvim udaljenog od Kineske četvrti. Jer, stanovništvo je većinski budističko i poštuju se posebni rituali. Tako smo naleteli usred turističkog i šoping carstva u Orchard roudu na ceremoniju Kineza koji su prostor između visokih, staklenih zgrada prekrili plahtama i ukrasili tipičnim religijskim pomagalima uz muzičku pratnju. Događaj zaista vredan pamćenja. Sednete na jednu od stolica, ne razumete baš šta se tačno dešava, ali kao hipnotisani gledate u sve one ukrase jarkih boja i slušate čudne zvuke tipično kineskih instrumenata. A napolju, na nekoliko koraka odatle, prodavnice “Prade” i “Armanija”…