BANJA VRDNIK

Dragica Bajić

Skoro svako putovanje se obavlja i zarad zdravlja, čak i ona poslovna, koja se redovno završavaju relaksacijom i opuštanjem ili nekim izletom u okolinu. Di Hoff, specijalizovana turistička agencija za zdravstveni turizam vodi svoje goste širom Srbije, pre svega u banje. Ovaj put nas vodi u banju Vrdnik (foto: Banja Vrdnik, privatni smaštaj na imanju u vinogradima)

Kada sam prvi put otišla u banju Vrdnik bila sam iznenađena koliko sam srela mladog sveta. Banja Vrdnik je jedna od onih banja koja razbija tabue da u nju dolaze samo penzioneri. Leti ćete videti mnoštvo kupača u otvorenom olimpijskom bazenu a zimi, mnoštvo kupača u zatvorenom bazenu sa termomineralnom toplom vodom - kako se zadovoljno „brčka“ dok napolju steže mraz ili veje sneg.


Hotelski bazen sa termalnom vodom

Banja je popularna zbog izvorišta vrele vode kojom se pune bazeni. Ova voda je veoma lekovita i pomaže u lečenju mnogih oboljenja. Vrdnik je zanimljivo mesto i mladima jer pored kupanja u svako doba godine, ovde je i dobar provod u velikom broju kafića, restorana i nekoliko diskoteka, vinskih podruma, a moguća je organizacija atraktivnih izleta u okolinu.


Banja Vrdnik pod obroncima Fruške gore


Banja je smeštena na južnim padinama Fruške gore u srcu Srema. Okružena bujnom vegetacijom, mnogobrojnim potocima, bogatstvom i lepotama fruškogorskih šuma.

Od Rume je udaljena 20 km, od Novog Sada 24 km, a od Beograda 80 kilometara.

Banja se preporučuje za lečenje svih oblika reumatskih oboljenja, postoperativna i postraumatska stanja lokomotornog aparata i kičmenog stuba, oboljenja perifernog centralnog motornog neurona, bolnih sindroma, rekovalescentna stanja, respiratorna i ginekološka oboljenja, migrenozna stanja, sportske povrede i opšte kondicioniranje organizma.


Otvoreni bazen sa termalnom vodom

Ovde se terapije obavljaju boraveći u lekovitoj i toploj vodi. Obavezno treba probati „bisernu kupku“ i podvodnu masažu.

Nastanak banje

Vrdnik se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1315. godine, pod imenom Rednik. Za razvoj Vrdnika od najveće važnosti bilo je otkrivanje nalazišta mrkog uglja i početak njegove eksploatacije 1804. godine, a od sredine 19. veka rudnik doživljava ekspanziju i prerasta u moderan ugljenokop. U Vrdnik stiže stručna i kvalifikovana radna snaga iz cele Evrope, grade se železnička pruga, bioskop, plesna dvorana...

Začetak zdravstvene delatnosti u Vrdniku datira iz tridesetih godina 20. veka kada je došlo do prodiranja termalne vode u južno okno rudnika. Rudari su uočili da duži boravak u toploj vodi povoljno deluje na kostobolju i povređena tkiva, pa su iskopali tri manja bazena i koristili ih kao lekovite kupke. 1968. godine voda prodire u glavno okno i plavi ga što za posledicu ima zatvaranje ugljenokopa, ali i izgradnju savremenog zdravstveno - banjskog i rekreacionog centra. Jula 1976. godine na padini podno rudnika otvoren je Rehabilitacioni centar Termal, koji do dana današnjeg postade i ostade dika i ponos Fruškogorja.

Vrdnička kula

Na Fruškoj gori se nalaze ruševine nekoliko utvrđenja, među kojima su Petrovaradinska tvrđava, nadaleko poznata, i Vrdnička kula o kojoj se malo zna.


Vrdnička kula

Vrdnička kula podignuta je, kažu, u 12. veku. Nalazi se, na nekih pola sata hoda od Vrdnika, na vrhu jednog brda obraslog gustom šumom. Preporučujem šetnju do kule. Kada stignete do nje, shvatićete o čemu sam vam pričala.

Kula je visoka 18,5 metara i vidi se iz daleka. Ulaz se nalazi na nekoliko metara iznad zemlje, a kroz šuplji zid idu stepenice koje vode na sledeći sprat, na kome se nalaze dva otvora nepravilnog oblika. Takođe se može sići i u unutrašnjost kule i onda popeti do otvora sa druge strane... Okolo, u šumi, nalaze se ostaci spoljnog prstena zidina, u kojima je i ulaz u podzemlje kule, nažalost urušeno već posle nekoliko metara. Kažu da podzemlje nikada nije ispitano... brojni ventilacioni otvori u zidinama govore da unutra, verovatno postoje nekakve prostorije.

Brdo na kome se kula nalazi visoko je 383 metra, tako da se odozgo pruža fantastičan pogled na sve četiri strane sveta... Upravo je to bila i svrha kule, da kontroliše okolinu i brani puteve koji su prolazili u podnožju. Vrdnička kula pripada građevinama srednjevekovne vojničke arhitekture, verovatno nastale pod zapadnjačkim uticajem. Novija istraživanja otkrila su rimske temelje ovog utvrđenja koje je, po nekim podacima, podigao 278. rimski car Probus. Godine 1521. tvrđavu zauzimaju Turci i od tada ona više nema vojni značaj.

Manastir Ravanica


Ulaz u vrdnički manastir Ravanica

Vrdnik ili Ravanica je jedinstven manastir koji se nalazi u naseljenom mestu. Prvobitna crkva bila je posvećena Svetom Jovanu Krstitelju o čemu postoje i zapisi. Sadašnja crkva posvećena je Vaznesenju Gospodnjem. Prošlost i nastanak ovog manastira je nejasan. Prvi pomeni potiču iz 1589. godine, mada se smatra da je znatno stariji. Podignut je tokom 15. i početkom 16. veka. Ktitor je bio sremski mitropolit Serafim, a crkva je bila posvećena Svetom Jovanu Krstitelju. Malo se zna o manastiru sve do 1697. godine kada su ga naselili monasi manastira Ravanice iz Srbije, bežeći pred Turcima. Tada su sa sobom doneli mošti Kneza Lazara, obnovili crkvu i posvetili je Vaznesenju Gospodnjem, kao što je i crkva Ravanica kod Ćuprije. Po njoj je i ovaj manastir nazvan Ravanica. Treći, današnji izgled crkva i manastirski kompleks dobili su 1801-1811. godine. Radove je izvodio majstor Kornelije iz Novog Sada. Interesantno je to da su svi majstori i radnici morali biti Srbi. Manastir čine crkva, tri krila konaka, ogradni zid sa ulazom u manastirsku portu i baroknim zvonikom na dva sprata. Ikonostas je izrezbario Marko Vujatović (1809-14.) a pozlatio Petar Čortanović. Crkva je oslikana 1853. godine, a ikonostas je izradio, između 1851.-1853. godine, Dimitrije Avramović. Ikonostas ima 42 ikone. U crkvi se sa desne strane oltara nalazi kivot u kome su sve do 1989. godine ležale mošti Svetog Kneza Lazara kada su vraćene u manastir Ravanicu kod Ćuprije u njegovu zadužbinu. Danas je tu, na istom mestu kivot, ali prazan. Pored kivota u staklenoj kutiji se nalazi deo kostiju Kneza Lazara. U crkvi se nalaze i mošti Svete Velikomučenice Anastasije iz 3. veka, kao i svetinje sa Hristovog groba. Manastirski konaci se ubrajaju među najlepše na Fruškoj Gori. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.

Fruška gora

Banja Vrdnik se nalazi na obroncima Fruške gore što joj daje epitet i vazdušne banje, ali omogućava i atraktivniju turističku ponudu. Tu su i staze zdravlja, biciklističke i moto staze, kao i mnogobrojni vinski podrumi i obeleženi putevi vina. Ako ste ljubitelj vina, preporučujemo: probajte vina iz vinograda sa padina Fruške gore.

Fruška gora je ostrvska, stara, gromadna planina u Sremu. Prostire se na dužini od oko 75 kilometara, a široka je 12-15 kilometara. Zahvata površinu od 25.525 kilometara. Najviši vrh je Crveni čot (539 m), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321m), Iriški Venac (451m) i drugi. Naziv "Fruška" potiče od reči Franak što ukazuje da su Franci naseljavali ili kontrolisali ovu planinu. Fruška gora je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom.

Doline i padine Fruške gore su prekrivene livadama, pašnjacima i žitnim poljima, na padinama su voćnjaci i vinogradi sa čuvenim vinskim podrumima, a delovi viši od 300 metara su obrasli gustom listopadnom šumom. Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Tu su i veliki izbor pečuraka, ali ne berite ih sami bez stručne pomoći. Postoji i uzgajalište puževa, ali i restorani sa specijalitetima od puževa. Takođe, skupljanje puževa može biti unosan posao. Neke od brojnih životinjskih vrsta su jelen, muflon, lasica, divlja svinja, ris, zec i drugo.


Hotel Termal u Vrdniku

Najznačajniji spomenik kulture predstavlja 16 srpskih manastira raspoređenih po celoj planini. Podigli su ih Srbi koji su na Fruškoj gori, kao i u čitavom Sremu prisutni još od vremena naseljavanja na Balkanu. Zbog toga mnogi Frušku goru nazivaju "Svetom gorom". Čak sedam manastira se nalaze na teritoriji opštine Irig kojoj pripada i Vrdnik.

Fruška gora je bila inspiracija mnogim velikanima poezije, od Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Milice Stojadinović Srpkinje (koja je rođena u Vrdniku). U manastirima su boravili Vuk Stefanović Karadžić, Dositej Obradović, Filip Višnjić, Karađorđe i mnogi drugi.

A onda, opet putovanje

- Banja Vrdnik je interesantna u svako godišnje doba. Romantični trenuci se mogu doživeti i za Novu godinu, uz toplu i lekovitu vodu, različite programe za relaksaciju i rekreaciju, ali i terapije, a uz ljubazno osoblje doživljaj će biti kompletan. Oslobađanje od stresa, nema šta. Naoružajte se dobrim raspoloženjem i dobar provod je zagarantovan – kaže Mirjana Hofman, vlasnica turističke agencije Di Hoff, koja nas je odvela na ovo lepo putovanje.


Vrdnik je okružen predivnom prirodom pa je i vazdušna banja

Još se nismo ni raspakovali, kad opet nešto novo.

- Sad smo smislili jedan lep program „Moj dan“, posvećen samo damama. Sve su dobrodošle, ma gde da žive. Naravno, to ćemo realizovati u Srbiji, negde u okolini Beograda, da svima bude lako da dođu. Predlažemo da dame posvete barem jedan dan sebi, samo sebi, jer sve ostale dane posvećuju porodici, obavezama na poslu. Program je, normalno. namenjen zdravlju i lepoti. To nekako ide uz dame. Bićete obavešteni na vreme - zagonetno se smeška gospođa Mirjana Hofma.


Foto: Di Hoff i Dragica Bajić


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...