Cilj – nije liberalizacija, cilj je sam Putin

Evgenij Baranov, izveštač Prvog programa ruske državne televizije, pratio je dešavanja na Severu Kosova u vreme referenduma. Baranov se Kosovom bavi od 1998. godine i snimio je nebrojeno mnogo priloga sa terena. Kao ratni izveštač bio je u Avganistanu, Iraku i mnogim drugim mestima. Sa Kosova se ovaj put vratio pun utisaka o situaciji na Severu koji, slično Peteru Handkeu, opisuje kao poslednju oazu slobode u ovom, globalizovanom i punom zabrana svetu.


Evgenij Baranov  (snimio: Egor Zaika)

Tema ovog razgovora, međutim, nije Kosovo nego Rusija i predizborna dešavanja o čemu do nas stižu relativno šture i ne baš najjasnije vesti o nekakvoj opoziciji, o skoro svakodnevnim mitinzima i jednoj novoj struji „anarhista“ i „globalista“ čiji ideološki diskurs pomalo liči na onaj  koji vidimo kod srpskih nevladinih organizacija koje sebe nazivaju „levičarskim“, ali nam suštinski nije poznat – jer se radi o kombinaciji nekih relativno novih ljudi i ideja i onih predputinovskih, ljudi koji su imali veze sa Jelcinjovom vladavinom i razbijanjem sistema SSSR.

Da li postoji o opasnost da nakon izbora u Rusiji dođe do ozbiljnije destabilizacije države?

Nemiri u Moskvi su posle izbora zagarantovani. Od samog početka, svakome ko je ikada I malo gledao tehnološki razvoj, "demokratskog procesa", bilo je sasvim očigledno da krajnji cilj organizatora protestnog pokreta u ruskim gradovima -  nema nikakve veze sa činjenicom da je proglašeno "falsifikovanje" rezultata izbora za Državnu dumu u decembru (jer nikad nije dokazano).

Šta znači priča o tome da će Putin pobediti ali da će izbori biti proglašeni nevažećim?
To je priprema javnog mnjenja za nemogućnost priznavanja rezultata predsedničkih izbora. Sada je jasno da jedini rezultat koji će zadovoljiti ove seronje - jeste Putinov poraz u prvom krugu. Ali to je nemoguće. Putin će ubedljivo pobediti, a zatim počinju sa neredima i svim ostalim. Njihov cilj – nije liberalizacija, nije transparentnost izbora - njihov cilj je sam Putin - i ne kriju to.

Šta je njihov cilj?

Raspad Sovjetskog Saveza je samo delimično posledica spoljašnjih uticaja. Glavni krivac za katastrofu jeste elita koja je tražila priliku da legalizuje i zavešta plodove svog  upravljanja narodnom imovinom. Uništavanje sistema je izgledalo kao najkraći put do cilja.
Približno je ista situacija i sada. Čak i uzimajući u obzir sve troškove i čudovišnu korupciju – Putinovom režimu je uspelo da pod državnu kontrolu (ne nužno zbog altruizma) stavi glavne nosioce bogatstva u Rusiji. To ne znači da je postalo nemoguće obogatiti se. Kako da ne ...  Ali, državni nadzor im nije dozvolio da uživaju u apsolutnoj slobodi, da se kupaju u oplačkanim milijardama, da se mešaju u politiku u pretenduju na vlast.... Njima je dakle potrebna liberalizacija. Sloboda da raspolažu sredstvima i ostacima industrije. Sloboda da prodaju sve to, u zamenu za pripadanje svetskoj eliti. Sloboda da, na kraju, iznesu te  kradene pare u vreme smutnje i narodnog previranja.

Ko je zapravo ta opozicija koja sada demonstrira po Moskvi?
Sada se  pokret protesta sastoji od  mnogobrojnih veoma simpatičnih ljudi, čiji je glavni problem da su videli da je na trgu nekoliko desetina hiljada istih takvih. I sada slepo veruju da oni zastupaju interese čitave zemlje. Oni su uglavnom obrazovani. Maštaju o letnjem zalasku sunca u tihoj severnoitalijanskoj provinciji. Oni su sebični, veoma fokusirani na sebe i zaista ne razumeju kako to da njihovi stavovi mogu biti irelevantni. Oni su opasni, jer su po prvi put uvideli da mogu da pevaju u horu, i sada nikome ne opraštaju falširanje. Oni su agresivni -  u elektronskoj formi. Mnogi od njih su romantični "revolucionari", nezadovoljene žene bez muškaraca - mnogi koji zaradjuju dobre pare su stigli do ličnog limita na tom području, i sada vide šansu da provuku preko linije ... U principu, većini njih je zajedničko to da su najmanje jednom u poslednjih nekoliko godina razgovarali sa prijateljima o tome da je "vreme bežati iz ove zemlje".

Ko su vođe, lideri tog „pokreta otpora protesta“ ?
Karakteristično je da niko od njih nije lider. Takođe Navalni, koji je opasan zbog zbog svog koketiranja sa nacionalistima i činjenice da je opasan šaržerima municije NATO kalibra.  Ja ne verujem u "fenomen Navalni“, dokle god on ne postane jedina figura koja je u stanju da dovede publiku ... Mislim da bi ga u nekom od scenarija i žrtvovali. Žrtva je veoma potrebna, a ubistvo nekog drugog od lidera opozicije - trgovi jednostavno mogu da ne primete. Sve ostalo (kao što je Njemcova)  jeste samo  ispljuvak  90-ih sa veoma narušenom reputacijom. Zemlja pamti ko je iz tenkova pucao na parlament ‘93, ko se prvi zezao sa narodnom voljom na predsedničkim izborima u ‘96-te. Dakle, njima ništa posebno ne ide u prilog. Oni će iskreno raditi za američki peni, grantove iz fondova, parice koje će im - sa jednim okom na Kremlju - lagano gurati u džep naši domaći burzhuini. Na kraju, oni se klade na Medvedeva i biće zaboravljeni zajedno sa njim.

Da li to znači da je opozicija sasvim bezopasna i neozbiljna i da samo tako izdaleka deluje kao da se nešto bitno dešava u Rusiji?

Ne. Mnogo je opasnija kategorija onih koji su na vlasti. Kao rezultat činjenice da Putin za 12 godina vlasti nije identifikovao strateške prioritete Rusije i nije formulisao jasnu politiku i razloge zbog kojih bi ljudi i narodi trebalo da snosi sve troškove života u takvoj velikoj  zemlji kao naša, na vlasti su ostali ljudi raznih orijentacija. Principi lične odanosti, dugogodišnjeg prijateljstva, bili su presudni za njihov izbor. Ono što se desilo je da i u Kremlju mi imamo svoje močvare. A od toga kako će se ti ljudi ponašati u ključnom trenutku - mnogo će zavisiti. Konačno, špijuni, agenti uticaja, peta kolona. Iz celog sveta u zemlji se u ovom trenutnku skupljaju rusko-govoreći specijalisti za medije, PR-konsultanti i drugi... Mnoge od njih znam dugo, bili smo prijatelji godinama. Oni ne kriju činjenicu da su plaćenici, što im je na čast.

Radi se o nekim  ubačenim ljudima i malim, nedefinisanim grupama iz Rusije koje nisu iznedrile pravog lidera i neki među njima se čak i hvale plaćeničkim poslovima?

Ne bih voleo da se udubljujem u procene ličnih motiva vođa protesta. Među njima su oni koji iskreno veruju da su protesti direktan način da se utiče na vlast koja je izgubila dodir sa stvarnošću. I oni su u pravu. Tu je pošteno reći da je miting - kao sredstvo za korekcije kursa, podstrekivanje, guranje vlasti - veoma efikasan. Međutim, većina onih koji sada usmeravaju ili misle da usmeravaju proteste -  usmereni su ka samo jednom cilju: ako ne uspeju da sruše Putina, ili bar da oslabe i njega I sistem. I motivi su im razni. Za neke ljude to je spoznaja da je došao poslednji čas, za druge – to je verovanje da je širina sopstvenih stavova, dubina razumevanja procesa koji se dešavaju u svetu, dovoljna da reaguju na njih kao elita, a ne da budu samo beznačajni umetnici bez reagovanja na lopovluk tehnokrata. Postoji kategorija koja ništa ne reskira i koja namerava da sobom ukrasi panteon spasilaca otadžbine. A ako nešto krene naopako, pola miliona kopija njihovog petparačkog stava će se prodavati svakako. Mogu čak i da napuste zemlju i da se svetu predstave kao daroviti i plodni mučenici za slobodu potlačenih. Tako ce i biti ...
Akteri ovih događaja u Moskvi, ukoliko njihova stvar ne uspe, napustiće državu i izigravati žrtve i disidente negde na Zapadu?
Konceptualno, mnogi aktivni nezadovoljnici veruju da gledaju daleko unapred. Razvučeni preko mreže (Web-a) ubeđeni su u efikasnost horizontalnih mreža. Na mnogo načina, mnogi su namerno bezlični i neodgovorni. Smatra se da je, u modernom svetu, svaka vertikala anahronizam, da nije efikasna, da je tupa, agresivana i besperspektivna... Dokazati im suprotno – apsolutno je nemoguće. Pre svega - oni su snobovi, i drugo -  oni su uvek u pravu. Ali postoji jedno principijelno "NE". Sve od ovog koncepta radi dobro samo na utičnicu. Sve što je potrebno jeste da se izvuče kabl... I sve je tama...

Trenutak - i nema više istomišljenika, postoji okrepljujući osećaj slobode komuniciranja sa univerzumom na istom jeziku. Nema više horizontalno – ostali bi prepušteni sami sebi i vertikali. U mrklom mraku monitora niko im neće pomoći... Oni nisu navikli da se povinuju. Oni nisu spremni da veruju u onoga koji će, ostajući veran vertikali, doći da ih spasi.
Verujući u Sveti touch screen, u to da je njihov skup na trgu globalna stvar i da su oni na istoj talasnoj dužini sa svima - oni sada možda i vide kako se priblizava katastrofa i pokušavaju da sebe ubede da to nije zbog njih. Oni su beli, inteligentni, angažovani i inovativni. Oni su tako pametni i slobodni da u svom krugu mogu čak dozvoliti sebi izvesnu dozu snishodljivosti, a ponekad i gađenje prema ceni za slobodu uma, kao što su bombardovanje i koncentracioni logori. Pa, kažu oni, to je samo cena, pored toga, to se ne odnosi na nas - mi smo već tu!
Međutim, iskustvo zabeleženo u podsvesti primorava ih da požure... Duboko u sebi, svi znaju – razvoj događaja im ne ostavlja šansu. Shvativši ovo, oni žure da budu među onima koji će, ako im se učini da je kraj, izvući utikAč u poslednjem trenutku.