Vest o hapšenju šestorice, i jedan bivši robijaš na čelu opštine u pozadini cele priče

U subotu 25. februara odjeknula je vest o hapšenju šestorice Srba iz Kosovsko-pomoravskog okruga, ili prema decentralizaciji koju je odredio Ahtisarijev plan – iz opštine Gnjilane. Slušali smo uznemirene svedoke – članove porodica uhapšenih, čitali izveštaje o tome šta je sve pronađeno u njihovim kućama, te kako se radi o pripadnicima MUP-a Srbije, koji rade u Vranju, a žive u Kosovskom pomoravlju. Čuli smo i da su jednom detetu koje ima šest godina stavili lisice na ruke, i obavešteni smo da je to učinila specijalna jedinica Rosu.

Dan pre toga, u petak 24. februara, zamenik međunarodnog civilnog predstavnika na Kosovu (kancelarija ICO) Kristofer Roen, izjavio je da srpske bezbednosne strukture moraju da se konačno povuku s Kosova, i da te strukture nisu predviđene ni Rezolucijom 1244. Napomenuo je i kako ti srpski policajci primaju plate iz Beograda, kao i da je njihovo delovanje na KiM problematično. Beograd je, sa svoje strane, negirao postojanje takvih struktura.

Zgodna kradja

A sada zamislite trojicu (Srba, naravno), ponetih željom da zarade neki dinar, a ohrabreni izjavom ovog misionara i savetima svog šefa – predsednika opštine kosovske administracije (Srbina Nenada Cvetkovića), kako ulaze u zgradu srpske opštine u Gnjilanu i kradu matične knjige. Zatim zamislite kako jedan od te trojice čitavu stvar odaje kosovskom predsedniku opštine Gnjilane (Srbinu Nenadu Cvetkoviću), pa kako onda čitava ta stvar nekako stiže i do srpske policijske uprave Gnjilane koja je izmeštena u Vranje. Onda zamislite kako policijska uprava u Vranju poziva trojicu zaverenika na informativni razgovor u Vranje. I na kraju, a to nije teško zamisliti, zamislite kako oni, umesto u Vranje, odlaze kod svog predsednika opštine, Nenada Cvetkovića da pitaju šta dalje da rade, na šta ih ovaj, ni to vam neće biti teško da zamislite, savetuje da ceo slučaj prijave u stanici KPS Gnjilane.

I tako počinje slučaj. Srpski MUP u Vranju  jeste tražio trojicu Srba s Kosova – zbog toga što su ovi ukrali matične knjige. Uhapšena šestorica nemaju nikakve veze s tim slučajem – iako su postali njegovi glavni akteri. Iako raskrinkani od strane srpskog MUP-a, trojica iz Gnjilana su ipak uspeli da odrade posao, čak bolje nego što se od njih očekivalo. Zapravo, nisu odradili oni, odradio je predsednik kosovske opštine – Srbin Cvetković. Trojica su samo izvršila zadatak po zadatak, verovatno ni sami ne znajući  – tokom obavljanja jedne po jedne tačke zadatka - šta je sledeći korak.

Izvršioci prljavih poslova

A ko je Srbin Cvetković – predsednik opštine Gnjilane ispred vlade Kosova i član SLS?  Bez obzira na to što nije bitan on, nego je bitan nalog da se srpske institucije na Kosovu ruše i da se počne sa nepostojećim MUP-om u Gnjilanu, bez obzira na to što je čovek, dakle, nebitan – nije nezanimljivo znati ko su ljudi koji za kosovske Albance izvršavaju najprljavije poslove. Ko pokreće „točak“ istorije, u kojoj će jednog dana pisati kako su neki Kosovari morali da se služe prekomernom (da prekomernija ne može biti) silom, e da bi se oslobodili ostataka već odavno bajkovite srpske „UDBE“ (kako oni to vole da kažu) na terenu mlade države Kosova.

Ko je, što ne bismo znali i to, Nenad Cvetković? Niko. Jedini podatak koji o njemu postoji u arhivu Republike Srbije (osim toga da je rođen) jeste podatak o petogodišnjem (1996 – 2001) ležanju u zatvoru – zbog silovanja. Kanije, dok su trajale borbe za albansku stvar na Kosovu, u njegov život ulazi Eljmi Recica (Petrit), blizak saradnik Kadrija Veseljija (šefa  ŠIK-a, obaveštajne službe) i naš junak počinje da živi punim plućima, avanzuje u karijeri i, usput, odrađuje stvari koje mogu da odjeknu kao vest dana, kasnije da budu zaboravljene  - ali njihove posledice da traju decenijama.

Posledice kao traume nekih tamo porodica, posledice kao strah uliven u kosti nekih tamo Srba na jugu Kosova, posledice kao, na kraju, albansko Kosovo bez Srba, a uz pomoć Srba. I -  da ne ispadne da su Kosovo stvorili samo neki silovatelji i bivši robijaši – uz pomoć Republike Srbije koja svakodnevno radi na priznanju kosovske nezavisnosti, jer  Kosovo može da bude država de facto, samo onog časa kada Srbija potpiše taj poslednji papir.

Al, što bi sve to zanimalo našeg junaka Cvetkovića, slobodan je čovek i ne radi ništa što je u suštinskoj suprotnosti s onim što radi njegova matična država – Srbija.