Svetski mediji posle iranskog napada na Izrael: da li je širenje rata u regionu neizbežno?

Dve nedelje nakon što je Izrael bombardovao konzulat u Damasku, Iran je u noći sa subote na nedelju lansirao stotine dronova i projektila na Izrael. Ovo je prvi put od 1979. da je režim Islamske republike izvršio direktan napad na Izrael. Neki se sada plaše „totalnog rata“ – prenosi u pregledu medija francuski Kurie Enternasional:

Opasnost od širenja sukoba

„Mesecima se spekuliše o eskalaciji rata u Gazi, što bi moglo dovesti do regionalnog požara“, piše The Economist. Međutim, „iranski vazdušni napad na Izrael … rizikuje da krizu u Gazi transformiše u rat velikih razmera na Bliskom istoku“, upozorava The Observer u uvodniku objavljenom u nedelju 14. aprila.

„… čini se da je odgovor Irana bio strateški proračunat kako bi se  izbegla eskalacija u regionalnu… Teheran je ostavio mogućnost da Izrael i njegovi  saveznici presretnu projektile pre nego što stignu do svojih ciljeva“, analizira  L’Orient-Le Jour iz Bejruta. Operacija „Veliko obećanje” ipak predstavlja presedan i prekretnicu, nastavlja libanski list.

Ovo je u stvari prvi direktan napad Teherana na jevrejsku državu. „Izraelsko-iranski rat zvanično izlazi iz senke, a da mi trenutno ne znamo kojim intenzitetom će se on otvoreno nastaviti“, smatra L’Orient-Le Jour.

Kakav odgovor Izraela?

Jedna od nepoznanica je, pre svega, odgovor za koji će se Izrael odlučiti. Ratni kabinet okupljen oko Benjamina Netanjahua proučava  različite opcije.

„Iako su masovni udari, koji su pokrenuti uglavnom sa teritorije Irana, izazvali malu štetu, rizik od izraelske reakcije koja bi se izrodila u pravi rat je visok“, ocenjuje nezavisni sajt Iran internešenel.

„Čini se da je velika eskalacija za sada izbegnuta. Uz to, sve će sada zavisiti od intenziteta i obima izraelskog odgovora“, dodaje L’Orijen Le Žur.

Nakon udara – koji se pripisuju Izraelu – na iranski konzulat u Damasku 1. aprila, koji je „obezglavio visoku komandu snaga Al-Kuds, ogranka iranske Revolucionarne garde odgovorne za spoljne operacije, u Siriji i Libanu“, Teheran je čekao dve nedelje pre nego što je reagovao, rezimira L'Orient-Le Jour.

„Neki zvaničnici su bili zabrinuti zbog direktnog napada na Izrael, tumači The Economist. Tvrda struja se, navodno, zalagala za direktan udar, a ne za delovanje preko saveznika.

„Napad je bio legitimna odbrambena mera nakon izraelske akcije u Damasku i sada se „slučaj može smatrati zatvorenim“, saopštila je iranska misija pri Ujedinjenim nacijama“, prenosi Die Zeit.

Za nemački nedeljnik, komentari iranske misije predstavljaju „skoro molbu da bude izuzeta od odmazde“ i „ …pošto se šteta čini manjom – pogođeno je samo jedno vojno postrojenje – i nije bilo prijavljivanja smrtnih slučajeva, izraelska vlada ima relativno mnogo prostora da razvije odgovor“.

Amerikanci za – uzdržanost?

Ako su Sjedinjene Države pomogle Izraelu da odbije iranski napad, izgleda da Džo Bajden zagovara uzdržanost. Tokom intervjua sa Benjaminom Netanjahuom, američki predsednik mu je rekao da je Izrael „pokazao izuzetnu sposobnost da se odbrani i pobedi napade bez presedana, šaljući na taj način jasnu poruku svojim neprijateljima: oni ne mogu efikasno da ugroze bezbednost Izraela“. Objašnjenje teksta, prema Ha'Aretz-u, „Sjedinjene Države ne žele da Izrael uzvrati direktnim udarima na Iran“.

The Economist navodi nekoliko vojnih opcija: vazdušni udari ili lansiranje bespilotnih letelica na Iran, „moguće na vojne baze ili nuklearna postrojenja“. „Manje je verovatno da će Izrael lansirati rakete sa svojih podmornica, koje su rezervisane za najozbiljnije konfrontacije“, piše britanski magazin.

Observer, sa svoje strane, strahuje da će Benjamin Netanjahu i „ekstremistički saveznici u njegovoj koaliciji“ odlučiti da napadnu nuklearna postrojenja i lidere u Teheranu.

„Učiniti to - značilo bi rizikovati novi zaokret u spirali eskalacije, što bi neumoljivo dovelo do sveopšteg rata.“