Tramp i Netanjahu o udarima na Iran
Dok izraelski predsednik traži obnavljanje rata, američki predsednik želi da sačeka rezultate pregovora
(Teheran, 03.11.2026 - postavljanje bilborda na kojem su specijalni izaslanik SAD za Bliski istok Stiv Vitkof, predsednik SAD Donald Tramp, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i potpredsednik SAD Dž. D. Vens u centru Teherana, FoNet/AP)
Američki predsednik Donald Tramp je tokom vikenda telefonom razgovorao s izraelskim premijerom Benjaminem Netanjahuom o tome da li i kada obnoviti ratne operacije protiv Irana. Informišu o tome američki mediji.
Prema serveru Axios, lideri su razgovorali o stanju pregovora s Iranom, a Netanjahu je pritiskao američkog predsednika da počne udare protiv Irana neosredno posle američkih izbora za Kongresu, dok Tramp hoće da sačeka okončanje pregovora. Axios se poziva na jednog američkog i jednog izrealeskog sagovornika.
Izraelski izvor opisao je razgovor kao “jako težak”. Američki izvor rekao da je razgovor bio “direktan”.
Tramp, od početka rata koji traje osam meseci, kombinuje vojne udare protiv Irana sa nastojanjem da se postigne sporazum koji bi omogućio početak mirovnih pregovora i potpuno obnavljanje prevoza u Ormuskom prolazu, važne trase za prevoz nafte i zemnog gasa. U subotu je novinarima rekao da se pregovori s Teheranom o okončanju rata nastavlaju dobro. Ali, dodao je da ostaju još jedan ili dva cilja “za koje se treba postarati”. Vašington, prema njemu, ne žuri s nastavkom vojne akcije jer je već “izrazito oslabio iransku armiju i njen nuklearni program”.
Telefonski razgovor s Netnajahuom ostvren je pošto je iranski bezbedosni funkcioner Mohsen Rezai u subotu saopštio da je dobio dopis od američkog podpredsnika J.D. Vensa koji insistira na obnavljanjuju zaustavljenih pregovora. O nastojanju posrednika da se razgovori vrate za pregovorački svedoči, takođe, informacija agencja da iranski predstavnici pregovaraju sa posrednicima iz Katara o sporazumu koji bi okončao konflikt.
Tramp je, u vezi s ratom na Bliskom istoku, suočen sa velikim poltičkim pritiskom. Birači su ogorčeni zbog rasta cena goriva i zbog daljeg povećanju troškova života a gnev bi mogao da se ispolji u izbornim arenama, dodaje agencija AFP.
