GRČKA BORBA ZA ŠKOLSTVO I KULTURU

Prošle nedelje, u sredu 21. oktobra, deset hiljada učenika i nastavnika izašlo je na atinske ulice i protestovalo zbog propadanja grčkog školstva. Pored nedostatka osoblja i vrlo niskih nastavničkih plata, oni su istakli probleme oronulih školskih zgrada i nedovoljne državne podrške za javno obrazovanje. Njima su se pridružili radnici iz javnog i privatnog sektora, zaposleni u specijalnom obrazovanju, školske medicinske sestre i privremeno zaposleni u Ministarstvu kulture. Protestante je sve vreme pratilo tri hiljade policajaca u punoj opremi za razbijanje demonstracija, ali tokom protestne šetnje nije došlo do većih incidenata.

Prema procenama policije, u Atini se na mirnim protestima okupilo oko 10.000 učenika i nastavnika

Milijarde za rat, a mrvice za školstvo

Posle više od sedam godina vladavine Nove demokratije, kod birača se javio zamor, što je neizbežna pojava kada je neka vlada u svom drugom mandatu, bez obzira o kojoj je zemlji reč. Kada ljudi osete da njihov glas na izborima ne dopire do vlasti, oni mogu da se odluče na ulične proteste, naročito ako su revoltirani skandalima, poput masovne korupcije sa poljoprivrednim subvencijama agencije OPEKEPE ili osećajem da ih je država prevarila i nije ih zaštitila, kao što je bio slučaj sa železničkom nesrećom kod Tempea u kojoj je poginulo 58 putnika, mahom studenata. Iako trenutno ne postoji jasan politički protivnik stranci Nova demokratija, birači bi želeli da imaju neku ozbiljnu alternativu među brojnim opozicionim strankama.
Statistički podaci ukazuju da se, počevši od mandata Ciprasove Sirize, Grčka postepeno oporavlja i da ima nisku stopu nezaposlenosti. Ako se posmatraju samo ekonomski pokazatelji, prilike se danas znatno razlikuju od onih u godinama mera štednje. Ipak, značajan deo stanovništva izložen je ogromnom pritisku usled naglog rasta cena, stambene krize i sve izraženijeg osećaja rastuće nejednakosti. Međutim, raspoloženje javnosti ne oblikuju samo lične finansijske brige.
"Zašto trošimo milijarde na rat, umesto da taj novac iskoristimo za podršku našem obrazovnom sistemu i javnom zdravstvu", rekao je jedan od nastavnika u prošlonedeljnoj koloni protestanata, misleći na ugovore koje je grčka vlada potpisala ove godine.

Prilikom oktobarskog dolaska američkog državnog sekretara Marka Rubia, Micotakis je potpisao ugovore o kupovini američkog naoružanja u vrednosti od četiri milijarde evra. Najveći deo novca ide za nabavku 55 aviona i helikoptera, kao i na poboljšanje 120 već postojećih američkih aviona. Važno je dodati da sve američke letelice prodate Grcima imaju posebne sisteme onemogućavanja poletanja koje kontroliše američka vlada i vojska. Nešto pre toga, Micotakis je sa Izraelom potpisao ugovor o programu zaštite od vazdušnih napada, nazvan "Ahilov štit", vredan više od tri milijarde evra. Zanimljivost ove zaštite grčke nacionalne teritorije jeste da će nju, u potpunosti, kontrolisati izraelska vlada i vojska.

Nastavno osoblje traži osnovnu platu od 1.400 evra i zapošljavanje novih kadrova

Nedovoljno nastavnika i urušene škole

U isto vreme, izdvajanja za školstvo i obrazovanje pala su na tri odsto državnog budžeta. Todoris Mavridis, nastavnik u osnovnoj školi i potpredsednik Udruženja nastavnika atinske opštine Peristeri podsetio je na vladine izveštaje da će do kraja ove godine biti potrebno pedeset hiljada nastavnika, a zaposleno je tek polovina tog broja. "Drugim rečima, znaju da u školama nedostaje kadar, ali ne zapošljavaju dovoljno ljudi", naglasio je on.

Mavridis se osvrnuo i na niske nastavničke plate, ukazujući da njegove kolege traže drugi ili treći posao kako bi pokrili svoje osnovne potrebe. Nedostatak finansijskih sredstava ogleda se i u vrlo lošem stanju u kome se nalaze školske zgrade. U Iraklionu se srušio deo krova na ulazu u jednu srednju školu, a u atinskom školskom kompleksu Grava zabeleženo je curenje prirodnog gasa. Ni u jednom slučaju vlasti nisu preduzele ikakve mere kako bi se osiguralo održavanje.
"Ove godine došlo je i do još jedne neprihvatljive situacije", nastavlja Mavridis, "Regionalna uprava Atike izdala je propise kojima se od nastavnika zahteva da utvrde i potvrde sve građevinske probleme u svojim školama. Drugim rečima, od nastavnika se očekuje da obavljaju inspekcije kao da su vodoinstalateri, inženjeri, građevinski stručnjaci ili električari."

Na taj način, vlasti sa sebe skidaju odgovornost u slučaju povreda učenika ili osoblja što je, s obzirom na stanje u kojem se zgrade nalaze, gotovo neizbežno. Istovremeno, vlasti vrše veliki pritisak na nastavnički kadar, zastrašujući ih i preteći im otpuštanjem. Protiv nastavnika je pokrenuto nekoliko hiljada nezakonitih disciplinskih postupaka, zato što štrajkuju tražeći odgovarajuću infrastrukturu i uslove za rad.

Privatizovanje grčkog kulturnog nasleđa
Nastavnicima i učenicima, na protestu, pridružili su se i radnici u sektoru kulture. Širom Grčke, oni su stupili u celodnevni štrajk, zahtevajući veća javna ulaganja, bolje uslove rada i očuvanje kulture kao javnog dobra dostupnog svima. U središtu štrajka nalazi se zahtev da se državna izdvajanja za kulturu udvostruče, čime bi se dostigao jedan odsto državnog budžeta. Takođe, oni traže povećanje plata i trajno zaposlenje za radnike koji su trenutno angažovani po ugovoru, a koji popunjavaju stalne potrebe za radnom snagom. Oni ističu da su ove mere neophodne kako bi se okončala nesigurnost na radnom mestu i strah od otpuštanja.

Dimitris Kufovasilis, predsednik Udruženja arheologa zaposlenih na određeno vreme, izjavio je da su dugotrajna kašnjenja u isplati zarada širom Grčke dostigla rekordne nivoe. Kao primer naveo je izgradnju brane i ojačavanje vodovodne mreže u Komotiniju, u severoistočnoj Grčkoj, ističući da radnici već godinu i po dana čekaju na isplatu zarada koje im se duguju.

Sindikati su od države tražili prekid prakse poveravanja projekata Ministarstva kulture privatnim preduzehima i prenosa na korporacije nadležnosti koje trenutno imaju Organizacija za upravljanje i razvoj kulturnih resursa i Arheološka služba. Takođe, oni su tražili da se pet velikih državnih muzeja u Grčkoj vrati pod okrilje Arheološke službe. Despina Kucumba, predsednica Jedinstvenog udruženja zaposlenih u Ministarstvu kulture, izjavila je da kulturno nasleđe Grčke mora da ostane javno dobro.

Grčka vlada pažljivo je pratila razvoj događaja na atinskim i solunskim ulicama. Premijer Kirijakos Micotakis rekao je da se zemlja neće vratiti u periode velikih društvenih nemira. On je takođe potvrdio da poznaje probleme sa kojima se građani suočavaju i nastojao je da poveže hitne mere pomoći sa izgledima za poboljšanje svakodnevnog života, ali posle izbora 2027. godine.

"Svako ko vam obeća da može da reši sve vaše probleme, laže vas. A, oni koji obećavaju poboljšanja čine to zato što nisu odgovorni ni za šta", rekao je na kraju Micotakis.
Portparol vlade Pavlos Marinakis priznao je da postoje značajni problemi i da je potrebna dalja intervencija vlade, ali je poteškoće pripisao problemima koji su decenijama ostajali nerešeni. On je takođe kritikovao opozicione stranke, optužujući ih da su oduvek "ulagali u haos".

Grčki protesti vezani za školstvo i kulturu nisu podigli veću prašinu u političkim strukturama vladajuće stranke, niti opozicije. Parlamentarni izbori, predviđeni za naredno proleće, učinili su političare vrlo obazrivim u njihovom naporu da ne naprave neki pogrešan korak koji bi im oduzeo od popularnosti među glasačima. Najčešće, oni obećavaju poboljšanja ostvariva posle izbora, trudeći se da prikriju da su dobrobit zemlje i naroda samo sredstvo, dok je zadržavanje ili osvajanje vlasti jedini bitan cilj.