Pobeda AfD na regionalnim izborima u Nemačkoj: EU odavno pripremila crveni tepih za krajnju desnicu

Krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) odnela je ubedljivu pobedu na lokalnim izborima u landu Saksonija-Anhalt, na istoku zemlje, osvojvši skoro 44% glasova, daleko ispred konzervativaca CDU (17,2%). Slede socijaldemokrate iz SPD-a (9,3%), Zeleni (8,9%) i radikalno levičarska stranka Di Linke (8,6%). Sa 5,3%, mala ultra levičarska grupa Savez Sara Vagenkneht (Sahra Wagenknecht) (BSW) jedva je prešla cenzus (od 5%) neophodan za ulazak u pokrajinski parlament i sada se spekuliše o njenom sklapanju saveza sa AfD iako to u teoriji predstavlja ideološki paradoks. Takođe, ne isključuje se koalicija  AfD sa demohrišanima sa desnog centra (CDU).

Neprekidni uspon stranke AfD

Pobeda u istočno-nemačkoj pokrajini ima značaj prekretnice jer AfD želi vlast na saveznom nivou pa se najnoviji izborni uspeh tumači kao potvrda kontinuiranog uspona stranke. Nanet je sada ozbiljan udarac konzervativnom kancelaru Fridrihu Mercu čija je nepopularnost po logici kontareakcije jačala simpatije birača za AfD. Samo 16% Nemaca ima pozitivno mišljenje o Mercu, prema anketi agencije YouGov objavljenoj u julu.

Masovna imigracija, eksplozivan rast kriminala, visoke poreske takse, masivna finansijska pomoć Ukrajini, insistiranje na neprijateljstvu sa Rusijom što je dovelo do poskupljenja energije i zastoja u industriji … Sve su ovo teme na koje Merc nije mogao da pruži zadovoljavajući odgovor.

Pobeda AfD  je rezultat “temeljne“ kampanje koju je stranka vodila, potpomognuta popularnošću svog lidera Ulriha Zigmunda – izveštavaju od jutros svi mediji u Francuskoj koji, zapravo, indirektno govore o svojoj zemlji, pitajući se da li će Marin Lepen i njena stranka Nacionalno okupljanje pobediti na parlamentarnim i predsedničkim izborima iduće godine. 

Francusku levicu i deo desnog centra brine činjenica da se posle lokalnih izbora u pokrajini Saksonija-Anhalt ispostavilo da radikalna politička platforma nije prepreka za nezadovoljne birače da za nju glasaju.

Protivrečnosti u stavovima pobednika

Timovi 35-godišnjeg “fotogeničnog“ kandidata AfD-a Ulriha Zigmunda organizovali su brojne predizborne događaje i susrete u pokrajini Saksonija-Anhalt koja ima oko 2,2 miliona stanovnika. Očigledno je da je kampanja komunikacije bila vođena vrlo uspešno. Precizno je definisan horizont očekivanja birača za šta su potrebne ozbiljne studije na terenu, a onda je definisan program kao odgovor na ta očekivanja. Zigmund se tako pojavljivao uvek nasmejan, na motoru, u društvu ili sâm, u svim foto-situacijama, obećavajući da će se zaustaviti „propadanje“ ove teritorije nekadašnje istočne Nemačke, da će zatvoriti vrata za migrante (misli se na one muslimanske vere), za izbeglice, ali i za i seksualne manjine, da će vratiti saradnju sa Rusijom …

Sve ovo najavljivao je Zigmund, iako je činjenica da Nemačka ima katastrofalno nizak priraštaj stanovništva i da joj radna snaga nedostaje do mere koja preti da parališe ekonomiju.

Takođe, Zigmund je u skladu sa očekivanjima birača isticao da mu smetaju i seksualne manjine – mada svi znaju da je harizmatična predsednica stranke AfD Alis Vajdel, deklarisana lezbejka, koja živi sa svojom partnerkom sa kojom ima decu. Ista Alis Vajdel, koja je u nedelju prisustvovala proglašenju rezultata u glavnom gradu pokrajine Magdeburgu, pobedonosno je izjavila da izborni rezultat predstavlja „istorijski“ trenutak i „jasan mandat za preuzimanje vlasti“.

Na spoljnopolitičkom planu Ulrih Zigmund i lokalni rukovodioci AfD zahtevaju hitan prekid ekonomskih sankcija protiv Moskve i zalažu se za nastavak uvoza ruskog gasa. Protive se finansijskoj i logističkoj podršci koju Nemačka pruža Ukrajini, kao i ukrajinskim izbeglicama koje su dočekane u Nemačkoj. Takođe, Zigmund zagovara raskid sa državnom linijom i obećava da će, koristeći ovlašćenja koje stranci pripadaju ako dobije vlast na nivou regije, obnoviti kulturnu i školsku razmenu sa Rusijom i aktivno promovisati nastavu ruskog jezika u školama u regionu.

Ni ovde nije kraj kontradikcijama jer, istovremeno sa zalaganjem za rusko-nemačku saradnju, u obrazovnom delu političkog programa Ulrih Zigmund zalaže se za ukidanje obaveze da studenti posećuju bivše nacističke koncentracione logore (https://www.lepoint.fr/monde/qui-est-ulrich-siegmund-la-nouvelle-star-de-lafd-en-allemagne-3L3FTH6AQRCIZO7VF6EYPJUC6Q/).

Takođe, Zigmund objasnio je da želi da preoblikuje nastavne planove i programe istorije kako bi smanjio ono što naziva „centralnom krivicom“ Nemačke u vezi sa Trećim rajhom. Krajem 2025. godine, Ulrih Zigmund je izazvao negodovanje, odbijajući da eksplicitno izjavi da je Holokaust „najgori zločin u ljudskoj istoriji“, izjavljujući da „ne može da pretpostavi da sudi“ o celokupnoj ljudskoj istoriji. Ove izjave su podstakle nacionalno rukovodstvo AfD-a da se javno distancira od njega, potvrđujući da je holokaust zaista bio najgori zločin počinjen protiv čovečanstva (https://www.thetimes.com/world/europe/article/ulrich-siegmund-afd-germany-holocaust-56t67fq5k).

Optužbe za naklonost nacizmu

Novinarske istrage su otkrile da se u Zigmundovom predizbornom timu i među bliskim saradnicima u regionalnom parlamentu nalaze i bivši članovi organizacije Heimattreue Deutsche Jugend (HDJ). Ova omladinska organizacija, koja je sada zabranjena u Nemačkoj, ispovedala je nacističku ideologiju po uzoru na onu iz Trećeg rajha i organizovala je rasne logore za obučavanje i indoktrinaciju (https://www.dw.com/en/ulrich-siegmund-wants-to-make-saxony-anhalt-a-model-for-afd-rule/a-78579499)

To što sve ove očigledne protivurečnosti “prolaze“ kod birača u Nemačkoj, govori do koje mere politička atmosfera u Nemačkoj postaje iracionalna i podseća na “iracionalnu stranu zapadne racionalnosti“. Ovo zlokobo podseća na Hitlerove govore na mitinzima pre dolaska na vlast, kada je recimo u decembru 1930, pred šest hiljada studenata objašnjavao ideologiju nacističkog pokreta time “što nas uče zvezde“, dok je masa obrazovanih mladih ljudi urlala u znak odobravanja (Politika, st.5, 21.decembar 1930. “Hitler ante portas“, izveštaj Predraga Milojevića, dopisnika iz Berlina) (https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A-1930-12-21).

„Ispisali smo istoriju u ovoj zemlji“, izjavio je pobedonosno Ulrih Zigmund u nedelju na nemačkoj tv ARD, podsećajući na činjenicu da je AfD na prethodnim izborima u lenderu Saksonija-Anhalt osvojila nešto manje od 23%, dodajući: „U ovoj zemlji nam je potrebna korenita politička promena“.

Iako je pokrajina Saksonija-Anhalt samo jedan od ukupno 16 lendera na koje je administrativno podeljena Nemačka, izborni rezultat izazvao je politički zemljotres iako, u suštini, nema velikog razloga za čuđenje.

Najava suočavanja sa istinom u Evropi

Jačanje AfD bilo je progresivno od osnivanja stranke 2013. U Evropskom parlamentu su stranke kranje desnice, posle izbora 2024, formirale su više političkih grupa: na čelu Evrope suverenih nacija je AfD, na čelu Patriota je francusko Nacionalno okupljanje, a na čelu Evropskih konzervativaca i reformista je neofašistička stranka italijanske premijerke Đorđe Meloni – Fratelli d’Italia.

Posle izbora za Evropski parlament, u leto 2024. po prvi put je podpredsednik Evropske komisije postao jedan neofašista – Italijan Roberto Fito. Ta vest je svojeveremno samo zabeležena u evropskim medijima, niko nije smatrao da zaslužuje posebnu analizu i pažnju.

U proleće 2025. godine grupa zemalja, prevođena Italijom, najavila je udar protiv Evropskog suda za ljudska prava, tvrdeći da on sudi u prilog stranim kriminalcima, a protiv interesa država potpisnica Evropske povelje o ljudskim pravima Saveta Evrope (https://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-412304/udar-evropskih-demokratija-na-evropski-sud-za-ljudska-prava-optuzuju-sudije-u-strazburu-da-stite-strane-kriminalce). Suština je da Evropski sud, baziran u Strazburu, osuđuje bespravna hapšenja i administrativno zatvaranje migranta bez pravne procedure (nema naloga istražnog sudije, nema optužnice, nema advokata ni presude). Reč je o starom konceptu na osnovu kojeg su, u ime interesa bezbednosti države, u Prvom svetskom ratu osnivani “logori za koncentraciju (civila)“, a u drugom – koncentracioni logori. To je načelo na kojem je zasnovan, na primer, i američki zatvor na Kubi – u Gvanatanamu. Od juna 2026. godine princip administrativnog zatvaranja postao je osnova novog Pakta za migracije i azil EU, protivno odrednicama Evropske povelje o ljudskim pravima. 

Nemački tabloid Bild je dao najrečitiji naslov, izveštavajući o lokalnim izborima: “Trenutak istine“. Zapravo, nije došao samo trenutak istine za Nemačku. Izborima u lenederu Saksonija-Anhalt otvoren je i za Evropsku uniju izborni period tokom kojeg će se EU takođe „suočiti sa istinom“. U narednih 18 meseci održaće se izbori u Francuskoj, ali i u Španiji, Švedskoj, Italiji i Poljskoj, Letoniji, Estoniji, Finskoj, Grčkoj i Slovačkoj. Uz ovo ide i duga serija regionalnih izbora u Nemačkoj.

Mnogi se sada brinu da bi EU moga da nestane, sve sa Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom, pod talasom hipotetičkih pobeda krajnje desnice. Ima, međutim, znakova da će se birokratija EU ne samo prilagoditi krajnjoj desnici već da će joj prostrti i crveni tepih.