Uoči samita EU: Korišćenje zamrznutih 210 milijardi ruske države - opet na dnevnom redu

Švedska, Holandija, Španija i Poljska potpisale su zajedničko pismo uoči samita EU sledeće nedelje u Briselu u kome traže da se na dnevni red ponovo stavi pitanje korišćenja 210 milijardi evra ruskog državnog novca, najvećim delom deponovanog kod banke Euroklir sa sedištem u Briselu, radi “pomoći“ Ukrajini.

Pismo je upućeno visokoj predstavnici Kaji Kalas i Helen Mekenti, ministarki spoljnih poslova Irske – države trenutno predsedavajuća  Evropskim savetom koji okuplja šefove država i vlada - članica  Unije.

Finasiranje rata protiv Rusije – ruskim novcem

Sličan pokušaj propao je krajem decembra prošle godine, pre svega zbog protivljenja Belgije koja bi, kao zemlja – “domaćin“ Euroklira, mogla da snosi “ozbiljne posledice“ – drugim rečima, da vraća Rusiji novac -  ukoliko bi EU, protivno važećim međunarodnom pravu, koristila ruski državni novac.

Podsetimo, Evropska komisija je pre deset mesci  – kao i sada – želela je da iskoristi zamrznutu rusku imovinu da bi Ukrajini odobrila beskamatni zajam od 165 milijardi evra. Ukrajina bi - prema objašnjenju EK -  vratila ovu sumu tek kada joj Rusija nadoknadi ratnu štetu.

Evropska komisija na osnovu ovoga osporava da je reč o konfiskaciji zamrznute imovine Ruske centralne banke u Belgiji i tvrdi da bi se ona, legalno, koristila samo kao zalog.

Cilj plana Evropske komisije i dela zemalja Unije je da se zamrznuti ruski novac koristi tako što će biti dat Ukrajini u obliku beskamatnog zajma. To znači da bi se, umesto novcem evropskih poreskih obveznika kao do sada, Ukrajina finansirala ruskim novcem.

Uostalom, Evropa već indirektno koristi ovu rusku imovinu. Ne dotiče se samih 185 milijardi evra u Eurokliru, već profita koji taj novac generiše, posebno kroz kamatu. Od primene ovog mehanizma, iskorišćeno je već približno 8 milijardi evra.

Bez garancija za Belgiju

Uoči novog samita EU, ostaje da se vidi da li će belgjski premijer Bart de Vever (flamanska krajnja desnica) uspeti da ponovi podvig od decembra 2025. kada je uspeo da izvede “nemoguću misiju“, ujedinivši i stanovništvo i sve političke grupe u tradicionalno “beznadežno“ razjedinjenoj Belgiji.

Potom je ubedio - ili bolje reći primorao -  lidere EU da, umesto “ruskog suverenog novca“, Kijevu tada pošalju 90 milijardi evra od konvencionalnog zajma koji su morali da podignu od privatnih banaka, a u ime evropskih poreskih obveznika.

Bart de Vever ostaće upamćen po tome što je vešto “matirao“ evropske lidere na čelu sa nemačkim kancelarom Mercom i predsednicom Evropske komisije Fon der Lajen -  postavivši im tri uslova za pristanak Belgije na korišćenje zamrznute ruske imovine deponovane u Eurokliru: prvi je bio da sve države članice podele rizik kako ne bi samo Belgija snosila eventualne posledice, drugi  – momentalno obezbeđivanje gotovine u slučaju da Belgija mora da vrati uzete iznose (pa čak i više, prema bilateralnom sporazumu o zaštiti investicija sa Rusijom), a treći  -  pravedna raspodela rizika od eventualnih kontramera Rusije.

Bolje pregovori nego krađa

Izjavio je zatim u svom stilu: “Ako zemlje EU odbijaju da podele rizik sa Belgijom to možda znači da one ne veruju da će Rusija biti poražena“.

Ponovio je tada da je uveren da postoje bolja rešenja od „krađe“ novca “od Ruske centralne banke“ dodajući:  „Ovo je novac iz zemlje sa kojom niste u ratu“, rekao je. „To je kao da upadnete u ambasadu, iznesete sav nameštaj i prodate ga.“

Nekoliko meseci kasnije u martu ove godine De Vever je ponovo izazvao nezadovoljstvo Evropske komisije i Berlina izjavivši da je potrebno “napraviti dogovor sa Rusijom“ i “povratiti pristup jeftinoj energiji“, ali da se “niko ne usuđuje da to kaže naglas“.

„Pošto nismo sposobni da pretimo Putinu slanjem oružja Ukrajini i ne možemo ekonomski ugušiti Rusiju bez podrške SAD, preostaje samo jedan metod: sklopiti dogovor“, ocenio je on.

Nameštanje glasanja – jedina šansa za krađu

Ponovno pokretanje pitanja korišćenja ruskog suverenog novca deponovanog u Eurokliru (185 milijardi evra) i u Francuskoj (18 milijardi) znači da Evropska komisija i zemlje koje podržavaju projekat prebacivanja ruskog državnog novca Ukrajini, nisu odustale od namere da sprovedu plan koji finansijski stručnjaci, skoro bez izuzetka, smatraju gaženjem međunarodnog finanisjkog prava.

Pošto Viktor Orban više nije na funkciji mađarskog premiera, nemački kancelar i predsednica Evropske komisije i zemlje imaju razloga da smatraju da su im ovoga puta šanse na uspeh veće nego ranije.

Evropska komisija pokušaće svakako da nametne odlučivanje većinom glasova kako nalažu pravila kada je reč o ekonomkim i finansijskim pitanjim, dok će Belgija insistirati da je reč o suštinski političkoj odluci koja se donosi jednoglasno. Teško je poverovati da bi De Vever odustao od svoja “tri uslova“, ali je moguće da će Berlin i Brisel pridobiti zemlje koje do sada nisu davale jasnu podršku ovom planu. 

To je slučaj prezadužene Francuske čija je diplomatija krajem prošle godine odigrala više “pirueta“ na temu korišćenja ruskog javnog novca: prvo je bila zauzela „neutralni“ stav po pitanju rešenja evropskog zajma za Ukrajinu, a zatim učestvovala u inicijativi da se “ruski novac“ stavi na dnevni red samita u decembru, pri tom nemajući nameru da mobiliše 18 milijardi evra ruske imovine koje se nalaze u francuskim bankama, niti pokazujući volju da pruži 35 milijardi evra garancija neophodnih za mehanizam garancija koje je tražio premijer De Vever.

Velika cena konfiskacije ruske imovine

Direktorka Euroklira Valeri Urben već je ranije nazvala plan korišćenja ruskog novca “čistom konfiskacijom“ i upozorila da bi ova zaplena mogla da naruši poverenje tržišta u evropsku investicionu klimu, otežavajući državama članicama EU da pozajmljuju novi novac i primoravajući ih da plaćaju veće kamatne stope.

“Ako bi se u praksi ispostavilo da su rezerve centralnih banaka nesigurne, veliki međunarodni investitori (kao što su suvereni fondovi i centralne banke) mogli bi da oklevaju da plasiraju svoju imovinu u Evropu“, dodala je ona.

Centralna banka Rusije je već pokrenula preko stotinu sudskih postupaka u Moskvi protiv institucija sa sedištem u Briselu kako bi blokirala svaku manipulaciju njenim sredstvima. Evroklir opisuje evropski predlog kao “eksperimentalni“ i strahuje od masovnog odlaska međunarodnih investitora iz Evrope – preneli su belgijski mediji.