KAKO SMO DOVDE DOŠLI: USPORAVANJE DOMINACIJE DOLARA

Ulazak Irana u Novu razvojnu banku BRIKS-a, koji je Teheran najavio ovog avgusta, mnogo je više od još jednog proširenja članstva neke međunarodne finansijske institucije. U pozadini je pitanje koje se godinama vraća na sto svetske politike: koliko dugo dolar može da ostane valuta kroz koju prolazi najveći deo svetske trgovine, rezervi i finansija ako velike sile poput Kine, Rusije i Indije a sada i sve veći broj njihovih partnera, grade sopstvene puteve plaćanja i finansiranja. Dolar, međutim, za sada ne pokazuje znake brzog povlačenja, njegov udeo u deviznim rezervama početkom 2026. čak je blago porastao.

Od Breton Vudsa do BRIKS-a

Posle Drugog svetskog rata dolar nije postao najvažnija svetska valuta preko noći, već je njegov uspon ugrađen u novi međunarodni poredak, dogovoren na konferenciji u Breton Vudsu u julu 1944. godine, kada je 44 savezničke zemlje prihvatilo sistem u kojem su njihove valute bile vezane za dolar a dolar za zlato po ceni od 35 dolara za finu uncu. U godinama posle rata prednost Amerike bila je gotovo fizički opipljiva: SAD su raspolagale ogromnim delom svetskih monetarnih zlatnih rezervi, dok je ratom razorena Evropa bila zavisna od američke robe, kapitala i dolara potrebnih za obnovu. Kako je međunarodna trgovina rasla, dolar je sve više postajao zajednički jezik svetske privrede a američko tržište, banke i državne obveznice nudili su dubinu i sigurnost koju druge države nisu mogle lako da nadomeste.

Sistem je, međutim, počeo da puca pod teretom američkog deficita budžeta i platnog bilansa, troškova rata u Vijetnamu i sve veće količine dolara u inostranstvu, dok je američkog zlata bilo sve manje. Predsednik SAD Ričard Nikson je 15. avgusta 1971. obustavio mogućnost da strane centralne banke menjaju dolare za američko zlato, čime je praktično okončana osnova bretonvudskog sistema, iako je potpuni prelazak na promenljive kurseve usledio tokom narednih godina.

Paradoks je što gubitak zlatne podloge nije srušio dolar, već ga je pretvorio u valutu čiju su vrednost i međunarodni položaj sve više nosili snaga američke privrede, poverenje u njene institucije i veličina finansijskog tržišta. Posle naftnog šoka 1973, dolar je dobio dodatnu težinu jer se sirova nafta na međunarodnom tržištu uglavnom kotirala i plaćala u dolarima, što je proizvođačima i kupcima širom sveta stvaralo stalnu potrebu za američkom valutom. Ni kraj dogovora iz Breton Vudsa, ni stvaranje evra, ni uspon Kine nisu uspeli da izbace dolar iz središta sistema. Prema najnovijim podacima MMF-a, u prvom kvartalu 2026. dolar je činio 57,13 odsto svetskih deviznih rezervi, što pokazuje koliko je teško promeniti poredak koji više ne počiva na zlatu, već na decenijama građenoj mreži trgovine i finansija.

Zašto svet traži izaz iz dolara

Dolar je i dalje daleko od gubitka svog ustaljenog položaja, ali poslednjih godina sve je više država koje žele da smanje zavisnost od američke valute, pre svega zato što su sankcije pokazale da pristup dolaru, bankama i međunarodnim platnim kanalima može da postane političko pitanje.

Lider Iraka Sadam Husein je 2000. odlučio da iračku prodaju nafte u okviru programa „Nafta za hranu“ prebaci iz dolara u evro, dok je Muamer Gadafi, predsednik Libije, godinama zagovarao stvaranje afričke valute zasnovane na zlatu i ideju da se deo afričke trgovine naftom i sirovinama odvija mimo dolara. Obojica su se našla pod snažnim međunarodnim pritiscima i restrikcijama (obojica su ubijeni uz pomoć američke vojske).

Prekretnica za mnoge poslednjih godina, bila je odluka Zapada iz februara 2022. da zamrzne devizne rezerve Centralne banke Rusije, pri čemu je u Evropskoj uniji danas blokirano oko 210 milijardi evra ruskih državnih sredstava. Za Vašington je finansijska moć decenijama bila sredstvo pritiska na države koje krše američke sankcije, dok protivnici takvog sistema tvrde da se monetarna prednost pretvara u političku polugu koju mogu da osete i zemlje koje nisu direktno uključene u neki sukob. „Dedolarizacija“, izraz koji se sve češće koristi u svetu, ne znači nužno napuštanje dolara, već nastojanje da se deo trgovine, rezervi i prekograničnih plaćanja prebaci na druge valute i finansijske kanale.

Kina je jedan od najupornijih zagovornika takvog pomeranja. Narodna banka Kine je ovog avgusta ponovo najavila širenje međunarodne upotrebe juana, dok se Peking oslanja i na sopstveni prekogranični platni sistem i druge finansijske mehanizme.

Rusija je otišla dalje od većine velikih ekonomija jer su joj sankcije praktično nametnule potrebu da deo trgovine preusmeri na rublju, juan i druge valute, dok je Kina postala ključni partner u takvim aranžmanima.

Indija, Brazil i druge zemlje BRIKS-a ne zagovaraju nužno zajedničku valutu, već uglavnom traže mogućnost da međusobnu trgovinu obavljaju u nacionalnim valutama, što je i Nova razvojna banka postavila kao jedan od svojih strateških pravaca.

Rusija i Kina su u tom smislu najdalje otišle, ali njihova priča pokazuje i ograničenje tog procesa. Nacionalne valute mogu da smanje potrebu za dolarom u određenim poslovima, ali teško mogu preko noći da zamene ogromno američko tržište kapitala, likvidnost dolarskih obveznica i mrežu globalnih banaka.

Kao što smo pomenuli, podaci MMF-a pokazuju da je dolar u prvom kvartalu ove godine porastao u učešću u svetskim deviznim rezervama u odnosu na kvartal pre toga, pa je mnogo preciznije govoriti o postepenom raslojavanju sistema, nego o bekstvu sveta iz dolara. Ono što se zaista menja jeste broj alternativa: BRIKS razvija prekogranična plaćanja u nacionalnim valutama, Kina širi međunarodnu upotrebu juana a Nova razvojna banka povećava finansiranje u lokalnim valutama, pa se prvi put posle dugo vremena ozbiljno gradi infrastruktura koja državama omogućava da deo trgovine obave bez dolara.

Iran, BRIKS i nova finansijska mapa sveta

Vest da Iran očekuje ulazak u Novu razvojnu banku BRIKS dobila je težinu 12. avgusta, kada je guverner Centralne banke Irana Abdolnaser Hemati saopštio da će njegova zemlja uskoro postati članica. Iran je član BRIKS od 2024. godine a ulazak u banku za Teheran bi značio pristup dodatnom izvoru razvojnih kredita i finansijskoj mreži koja je manje oslonjena na zapadne institucije, što je posebno važno zemlji pod dugotrajnim američkim sankcijama i trenutnom ratu protiv SAD i Izraela.

Novu razvojnu banku osnovali su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika 2015. godine a danas, pored osnivača, njene članice su i Bangladeš, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Alžir i Uzbekistan koji je pristupio u junu 2026. Banka je od osnivanja odobrila više od 130 projekata vrednih oko 42 milijarde dolara a oko četvrtine odobrenog finansiranja već je denominovano u nacionalnim valutama članica, što pokazuje da ideja nije ostala samo na političkim deklaracijama. Njena strategija za period 2022–2026. predviđa da 30 odsto ukupnog finansiranja bude u lokalnim valutama, čime se državama smanjuje valutni rizik i potreba da za svaki veliki infrastrukturni projekat pribavljaju dolare.

Kina u toj promeni ima posebnu težinu, jer je juan već postao najvažnija valuta Nove razvojne banke u njenom finansiranju posle dolara, dok je banka krajem 2025. izdala još jednu emisiju obveznica u juanima vrednu tri milijarde juana. Indija, sa svoje strane, priprema program obveznica Nove razvojne banke u rupijama vredan oko 250 milijardi rupija tokom pet godina, što pokazuje kako se pokušaj smanjivanja valutne zavisnosti gradi kroz konkretne finansijske instrumente.

Ipak, bilo bi preterano tvrditi da BRIKS već ima alternativu dolaru. Njegove članice nemaju zajedničku valutu. Njihove privrede, finansijski sistemi i politički interesi znatno se razlikuju. Ono što BRIKS i njegova banka zaista predstavljaju, jeste prvi ozbiljan pokušaj velikih zemalja Globalnog juga da izgrade paralelne puteve finansiranja i međunarodnih plaćanja, sposobne da deo trgovine i ulaganja izmeste iz sistema u kojem dolar ima povlašćenu ulogu. Ne da ga preko noći zamene, već da smanje cenu zavisnosti od američke valute.

Kako bi izgledao svet sa više ravnopravnih valuta

Svet u kojem dolar više ne bi imao povlašćeni položaj verovatno ne bi bio svet bez dolara, već sistem u kojem bi se veći deo međunarodne trgovine i rezervi raspodelio između nekoliko velikih valuta. Za SAD bi takva promena značila skuplje zaduživanje i manju mogućnost da američke finansijske sankcije deluju same po sebi, dok bi američke kompanije deo međunarodnih poslova morale da obavljaju u drugim valutama i uz veći valutni rizik.

Za ostatak sveta prednost bi bila u većem izboru, jer bi države mogle da biraju između više finansijskih kanala, ali bi istovremeno plaćale cenu složenijeg sistema u kojem bi kursni rizici i troškovi menjanja valuta bili veći.

Promena ne bi mogla da se dogodi brzo: dolar je ugrađen u globalnu trgovinu, bankarstvo, tržište državnih obveznica i devizne rezerve, pa bi njegovo potiskivanje zahtevalo decenije i razvoj tržišta koja mogu da ponude sličnu dubinu i likvidnost. Ekonomista Mohamed el Erian ocenio je da svet ulazi u multipolarni monetarni sistem, ali da će dolar još dugo ostati dominantna valuta, što je bliže sadašnjim podacima. Prema MMF-u, evro, japanski jen i britanska funta zajedno imali su znatno manji udeo u svetskim rezervama početkom 2026. nego dolar, što pokazuje koliko je veliki jaz koji bi juan ili neka buduća valuta BRIKS-a morali da pređu. Zato je realniji scenario da svet dobije nekoliko snažnih monetarnih centara – dolar, evro, juan i možda druge regionalno važne valute, nego da jedna nova valuta jednostavno preuzme mesto američke a takav poredak mogao bi da donese i novu vrstu podele sveta na različite finansijske blokove.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu razoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net