Francuska osam meseci uoči izbora: javni dug dostigao 3.600 milijardi evra – istorijska prilika za pobedu ekstremnih partija

Osam meseci uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora u Francuskoj javni dug koji je dostigao rekordnih 3.600 milijardi evra (117% BDP-a ) i tako pored pitanja migranata, postao glavna politička tema.

Makronova politika se posle dva petogodišnja mandata završava katastrofalnim bilansom: javni dug je kolosalan, kupovna moć građana je drastično opala, francuska industrija je rasprodata, prosveta i zdravstvo demontirani u ime reformi i u ime privatizacija koje ništa bolje nisu donele. Uz to, poljoprivredna politika podređena je politici Brisela, shodno pravilima EU, Francuska je preplavljena drogom, ilegalni migranti su svuda, a država deluje nemoćno da se izbori sa organizovanim kriminalom. 

Posle decenije vladavine Makronovih administracija, dekretima umesto demokratski izglasanim zakonima, paralisan je sistem demokratskog odlučivanja što najbolje ilustruje situacija u francuskom parlamentu gde od 2024. godine nijedna politička grupa nema većinu.

Stvoren je horiznont očekivanja kod biračkog tela da se, za ovako ekstremnu situaciju, pronađe ekstremno rešenje, tako da krajnja levica i krajnja desnica ulaze u predizbornu trku sa do sada najvećim šansama za pobedu.

Očekivanje ekstremnih rešenja

Stranka krajnje levice Nepokorna Francuska (LFI), čiji je predsednički kandidat Žan Lik Melanšon i stranka krajnje desnice Nacionalno okupljanje (RN), sa Marin Lepen kao predsedničkom kandidatkinjom, odbacuju politiku fiskalne štednje Evropske unije, ali se ipak suštinski razlikuju u pogledu strategija po pitanju javnog duga.

Obe stranke, kao i na prošlim i pretprošlim izborima, zadržavaju dvosmislenu retoriku kada je reč o Evropskoj uniji. Zemlje članice EU prenele su svoj suverenitet na EU u 13 domena sa čim se Nacionalno okupljanje i Nepokorena Francuska ne slažu u brojnim segmentima.

Iako je izvesno da krajnja desnica namerava da sprovede politiku Evrope suverenih država-članica, a Nepokorena Francuska priželjkuje monetarni suverenitet, nijedna od ove dve stranke ne pominje izlazak iz EU. Razlog je komunikacijski: nije jasno kako bi birači prihvatili ovako radikalnu najavu.

Ovi izbori imaće istorijski značaj jer bi pobeda krajnje desnice mogla da ojača već započeto skretanje EU u pravcu faktičkog napuštanja načela pravne države i koncepcije univerzalno važećih ljudsh prava. U slučaju da pobedi krajnja levica stvari bi se zakomplikovale s obzirom da Francuska nije mala Grčka, tako da metoda slanja kažnjeničkih “trojki“ iz EU ne bi mogla da funkcioniše kao u Atini 2015.

Oporezovati najbogatije

LFI smatra da je javni dug instrument za finansiranje ekološke tranzicije i javnih usluga. Lider ove partije Žan-Lik Melanšon podržava ideju otpisivanja javnog duga Francuske kod Centralne banke Francuske koja drži 18%  javnog duga  (približno 635 milijardi evra) u ime Evropske centralne banke (ECB). Prema njegovim rečima, ovaj dug koji „dugujemo sebi“ može se “spaliti bez ikakvih posledica“.

Ova ideja izazvala je žestoku debatu, a njeni kritičari tvrde da bi time bili prekršeni evropski ugovori što bi izazvalo vrtoglavi rast kamatnih stopa.

LFI ne teži smanjenju javne potrošnje. Naprotiv. Stranka je predstavila “kontrabudžet“, uključujući ogromne nove rashode koji bi bili “pokriveni“ novim povećanjem poreza za najbogatije pojedince i velike korporacije. Bili bi ustanovljeni porezi na super-dividende, dodatni porez na super-profit.

Bio bi vraćen i porez na bogatstvo koji je 2018. na početku svog prvog mandata ukinuo predsednik Makron kojeg je tadašnja partijska propaganda predstavljala kao “finansijskog Mocarta“. Tvrdio je da će između 4 i 5 milijardi evra godišnje, koliko se “odlilo“ najbogatijim pojedincima ukidanjem ovog poreza, biti “preliveno“ u investicije i otvaranje novih radnih mesta. Ispostavilo se da je njegova teorija “prelivanja“ bila obmana – milijarde su se “prelile“ u luksuznu ličnu potrošnju i “poreske rajeve“.

LFI u svom programu predviđa i ubrizgavanje gotovine u realnu ekonomiju, predviđajući da bi povećanje minimalne zarade i zelene investicije – između ostalog - trebalo da ožive ekonomski rast, što će proporcionalno smanjiti težinu duga u BDP-u.

Smanjenje poreza i doprinosa EU

Krajnje desno Nacionalno okupljanje (RN) odbacuje ideju otpisa duga koji zagovara krajnja levica.

RN predviđa uštede na „neprioritetnoj“ potrošnji. Da bi se kontrolisao deficit, ali bez štednje u oblasti javne potrošnje, ova stranka namerava da smanji “troškove za imigraciju“, “birokratske troškove“ kao i da smanji doprinos Francuske budžetu Evropske unije.

U programu RN prioritet se daje ekonomskom rastu i suverenitetu. RN najavljuje niže poreze na energiju, izuzeća od doprinosa poslodavaca za socijalno osiguranje u slučaju povećanja plata kako bi se povećala konkurentnost francuskih mikro, malih i srednjih preduzeća.

Jedna od najavljenih mera, koja bi Nacionalnom okupljanju mogla da donese podršku i onih glasača koji ih do sada nisu podržavali, jeste i ukidanje postojećeg poreza na nasleđivanje nekretnina koji je u Francuskoj najveći ne samo u Evropi već i u svetu i može da ide i do 60 odsto vrednosti nasleđenog dobra.

Desni i levi centar raslabljeni

Kandidati desnog centra (Republikanci) i levog centra (Socijalisti) za sada nemaju velike izglede da se plasiraju u drugi krug predsedničkih izbora i osvoje veći broj poslaničkih sedišta ukoliko ne “pruže ruku“ krajnjoj desnici odnosno levici.

Još od izbora 2017. godine, posle kojih je Makron počeo svoj prvi mandat, tradicionalni politički pejzaž je razoren, desni i levi centar jedva se održavaju, dok jačaju stranke krajnje levice i desnice.

Makronova partija obično se naziva centrističkom mada sada, posle 10 godina na vlasti, ostaje sve manje jasno kako je ona stvorena, kako je finansirana i koji su njeni dugorični ciljevi s obzirom na činjenicu da je predsednik Makron jedno govorio, a drugo radio.

Drugi mandat Makron je dobio očiglednom političkom kombinatorikom, radeći u korist svog “najboljeg“ protivnika Marin Lepen, kako bi mu ona bila rival u drugom krugu predsedničkih izbora i birači stavljeni pred svršen čin “ili ja ili krajnja desnica“.

Tako je uspeo da dobije i drugi predsednički mandat 2022. godine i primora birače levice da glasaju za njega – istina sa “zapušenim nosom“, kako su govorili.

Problem desnog i levog centra je u tome što su stekli reputaciju da se nisu previše opirali politici predsednika Makrona kao i da nemaju dovoljno jasne stavove kada je reč o Evropskoj uniji i pitanju suvereniteta Francuske u odnosu na nju.

Strategija Republikanaca (LR) kada je u pitanju javni dug, zasniva se na programu štednje, masovnom smanjenju javne potrošnje i socijalnih davanja i odbacivanju povećavanja poreza.

Socijalistička partija (PS) favorizuje strategiju fiskalne pravde kroz poreze koji bi bili srazmerni bogatstvu da bi se omogućilo finansiranje javnih usluga. Socijalisti zagovaraju i ideju iskorišćavanja štednje najbogatijih domaćinstava kojima bi u zamenu bile izdavane specifične državne obveznice.

Investitori nepoverljivi

Poverenje investitora dodatno ugrožava i situacija u parlamentu Francuske u kome od 2024. nijedna politička grupa nema dovoljnu većinu što smanjuje izglede da bi budžet mogao da bude usvojen i dodatno otvara perspektivu političke nestabilnosti.

Zbog političke blokade u Parlamentu, vlada još uvek nije postavila cilj deficita za 2027. godinu, iako bi sledeći budžet trebalo da bude predstavljen za oko mesec dana.

Francuska se tako suočava sa ozbiljnim finansijskim pritiskom zbog skoka kamatnih stopa desetogodišnjih obveznica koje su premašile 4%, što je najviši nivo od 2008. godine i premašuje kamate pod kojima se zadužuju Italija, Španija i Grčka.

Razlika između kamata francuskih desetogodišnjih obveznica i kamata po kojima se Nemačka zadužuje dostigla je najviši nivo od januara (preko 0,85 odsto) – preneli su ovdašnji mediji.

Investotori se plaše jer smatraju da je Francuska prezadužena i uračunavaju “premiju za rizik“ po klasičnom principu po kome bankar povećava kamatnu stopu za manje pouzdanog klijenta.

Sada dospevaju mnogi krediti koji su bili uzeti po niskim kamatnim stopama u periodu oko 2010. Nekoliko godina one nisu prelazile 1%, a Francuska je čak mogla da se zadužuje po negativnim kamatnim stopama.

Dug nastavlja da raste

Pošto se situacija u budžetu ne poboljšava, francusko Ministarstvo finansija je primorano da ponovo pozajmi ove iznose, ali po sadašnjim kamatnim stopama, koje su tri do četiri puta više. Da stvar bude gora, upozoravaju ekonomisti, neki od kredita koje je Francuska uzela dobijeni su po promenljivim kamatnim stopama i stoga variraju sa inflacijom koja raste zbog sukoba na Bliskom istoku.

Rezultat svega ovoga je rast duga koji se mora otplaćivati svake godine, a koji se uvećan sa 29,2 milijarde evra kumulativno tokom prvih šest meseci 2025. na 34,5 milijardi evra u istom periodu 2026. godine. Očekuje se da će dostići 64 milijarde evra za celu 2026. godinu i da bi na kraju moglo da se poveća na 100 milijardi evra, kako je krajem juna predvideo ministar ekonomije, Rolan Leskir.

Četvorica eminentnih ekonomista, nedavno su podnela izveštaj Ministarstvu ekonomije i finansija u kome predviđaju da će dužničko opterećenje dostići 78 milijardi evra već u 2026. godine i da će nastaviti da raste u narednim godinama. Prema rečima ovih stručnjaka, „bez promene politike“, ovo opterećenje potrošnje moglo bi da dostigne 124 milijarde evra, ili skoro dvostruko više od trenutnog budžeta Ministarstva prosvete.

Istina, Francuska nije usamljen primer – širom sveta došlo je do opšteg povećanja troškova državnog zaduživanja jer je – između ostalog - rat u Iranu izazvao globalni inflatorni pritisak. Postoji strah da će centralne banke biti primorane pribegnu strožijoj monetarnoj politici i podignu kamatne stope.

Francuska je međutim, zbog svog visokog javnog duga i budžetskog deficita, posebno teško pogođena.