„Kapitalizam više ne funkcioniše“: Zašto se mladi demokrati u SAD okreću socijalizmu?

Ako vas reč socijalizam asocira na večernje čitanje Marksa i Piketa, morate da znate da se socijalizam danas u Sjedinjenim Državama rimuje i sa softball – om, zabavnim kreativnim večerima i „koktel žurkama sa prijateljima“. To su neke od ponuda koje Demokratski socijalisti Amerike (DSA) daju glasačima “Generacije Z” koji traže novo političko utočište. I to funkcioniše prilično dobro – piše britanski Fajnenšel tajms(https://www.ft.com/content/b56a910a-c2b4-41e5-9f8f-18e6fe7b2efd?syn-25a6b1a6=1).

Ovaj pokret, koji je dugo bio manjinski, sada se može pohvaliti sa skoro 130.000 članova, u poređenju sa samo 5.000 pre petnaest godina. A širom Sjedinjenih Država, neki od njegovih predstavnika pobeđuju na demokratskim preliminarnim izborima.

Bauk socijalizma u Americi

Za Megan Romer, kopredsednicu stranke, DSA duguje svoj uspon rastućem nezadovoljstvu sistemom koji ostavlja mlade ljude iza sebe:

„Ljudi govore: 'Kapitalizam ne funkcioniše, koja je alternativa?'“

Na veliko razočaranje Karla Marksa, bauk kruži Amerikom, ali ne bauk  komunizma, već bauk socijalizma. Njena platforma, koja promoviše pristup stanovanju, univerzalnu zdravstvenu zaštitu, besplatne školarine i veće poreze za milijardere, sve je privlačnija mladim Amerikancima, razočaranim tradicionalnim metodama “lečenja“ njihovog društva, piše dalje FT.

Prema anketi Galupa, sprovedenoj prošle godine, 66% demokrata sada ima pozitivan stav prema socijalizmu, u poređenju sa 50% u 2010. godini. A u junu, još jedna anketa Ekonomista i JuGova pokazala je da je 62% demokrata reklo da bi bilo spremno da glasa za kandidata koji se identifikuje kao demokratski socijalista.

Ovo je izuzetan preokret kada je reč o ideologiji koja je u SAD dugo smatrana odbojnom. Za mnoge Amerikance, socijalizam je delovao kao uvreda ideala zasnovanog na žestokom individualizmu.

Prikazati socijaliste kao opasne

Ipak, ponovni uspon je neosporan. Izbor Zohrana Mamdanija za gradonačelnika Njujorka prošle godine označio je prekretnicu. Godine 2026, nekoliko članova Udruženja demokratskih socijalista (DSA) pobedilo je na demokratskim preliminarnim izborima u Njujorku, Denveru, Filadelfiji i Vašingtonu, često pobeđujući umerene kandidate koji su imali podršku establišmenta Demokratske stranke.

Pristalice Zohrana Mamdanija slave njegovu pobedu u trci za gradonačelnika Njujorka na zabavi koju su organizovali Demokratski socijalisti Amerike u Brooklyn Masonic Hall-u 24. juna 2025.

Početkom avgusta, Abdul El-Sajed, demokrata iz levog krila stranke čije se ideje poklapaju sa platformom DSA, potresao je demokratsko vođstvo pobedom na demokratskim preliminarnim izborima u Mičigenu za mesto u državnom Senatu u Vašingtonu.

Suprotno nekim predviđanjima, ni oni ne uspevaju da baš uvek pokupe sve glasove. U Viskonsinu, Frančesku Hong, kandidatkinju Demokratske stranke, porazio je njen umereni protivnik na guvernerskim preliminarnim izborima - ponovno pojavljivanje starog tvita u kojem se zalagala za ukidanje Dana zahvalnosti posejalo je razdor u njenoj kampanji.

Upravo ova vrsta woke - preterivanja - omogućava republikancima da prikazuju demokratske socijaliste kao opasne ekstremiste. A imaju dosta materijala za rad, s obzirom na platformu koja poziva na ukidanje policije i zatvora, demontažu predsedništva i Senata i kraj kapitalističke tržišne ekonomije u Sjedinjenim Državama.

Socijalisti i prosečni birači

Ovo je dar s neba za Donalda Trampa. On osuđuje Demokratsku stranku prepunu „komunista“ koji „žele da ubrizgaju svoju ideologiju crnačke bede u svaku državu u Americi“.

Uspeh poruke Demokratske stranke bacio je demokrate u haos. Levi centar se plaši da će kandidati demokratskih socijalista uplašiti njihovo tradicionalno biračko telo i naneti tako štetu šansama stranke da povrati većinu u Kongresu na srednjoročnim izborima 3. novembra.

„Demokratski socijalisti su oni koji prave bombe, a ne oni koji rešavaju probleme“, napisao je demokratski predstavnik Nju Džerzija Džoš Gothajmer na mreži X u junu. „Objavili su rat razumnim demokratama, što može samo dovesti do većih zastoja i disfunkcije, a radne porodice će platiti cenu.“

Stručnjaci se slažu da ovi kandidati ne uspevaju da se dopadnu prosečnim biračima u ključnim državama, čiji su glasovi odlučujući na nacionalnim izborima.

„Među demokratskim socijalistima, za neke od najinovativnijih glasali su birači sa fakultetskim obrazovanjem u veoma levičarskim okruzima Njujorka ali ne i radnička klasa“, primećuje Teda Skočpol, profesorka političkih nauka na Harvardu.

Ovu analizu potvrđuje anketa Fajnenšel tajmsa-Focaldata sprovedena u avgustu. Kada su pitani o svojim prioritetima, demokratski birači su naveli veoma konkretna pitanja, kao što su inflacija, radna mesta i zaštita socijalnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja. Glavna pitanja koja zastupa radikalna levica manje mobilišu birače: manje od 20% ispitanih veruje da bi njihovi predstavnici trebalo da okončaju vojnu pomoć Izraelu, ukinu ICE (Službu za imigraciju i carine) ili povećaju minimalnu platu.

Stoga mnogi veruju da su nedavni izborni uspesi socijalista, više nego odraz istinskog entuzijazma za omiljene projekte radikalne levice, znak zamora od statusa kvo.

Ljuti na vlast ili željni socijalizma?

„Birači su ljuti na Trampa, ljuti su generalno, a neki menjaju stvari dajući glas levici “, kaže Met Benet, suosnivač Trećeg puta grupe centrističke orjentacije. „To ne znači da zapravo pozivaju na uspostavljanje socijalizma.“

Socijalizam nije radikalno nov u američkom političkom životu. Godine 1912, Socijalistička partija i njen kandidat Judžin Debs osvojili su preko 900.000 glasova na predsedničkim izborima. Ali između „crvene panike“ 1920-ih, praćene makartizmom i Velikog lova na veštice 1950-ih, on je skoro pao u zaborav.

Prema rečima Majkla Kazina, profesora istorije na Univerzitetu Džordžtaun, ako socijalizam nije postao toliko rasprostranjen u Sjedinjenim Državama kao u Evropi, to se može objasniti uspehom kapitalizma američkog tipa, ali i odsustvom feudalne prošlosti i ranim uspostavljanjem dvopartijskog sistema koji nije ostavljao prostora za manje političke stranke. I pre svega, podseća nas, „glavna linija razdora u američkom identitetu uvek je bila rasa, a ne društvena klasa“.

Ali privlačnost socijalizma je rasla kako je privlačnost kapitalizma opadala. Gustavo Gordiljo, kopredsedavajući njujorškog ogranka DSA, situira početak ovog ovog, vraćajući se na 2008. godinu, sa globalnom finansijskom krizom, a zatim na borbu njegove generacije da pronađe svoje mesto na tržištu rada tokom recesije koja je usledila: „Svi milenijalci su odrasli sa obećanjem da će vrednim radom živeti bolje od svojih roditelja. Ali to nije bio slučaj ni za koga.“

Bes izazvan „ovim kršenjem obećanja američkog ekonomskog modela“, kaže Gordiljo, podstakao je pokret „Okupirajmo Volstrit“ 2011. godine.

Zatim su, kampanja Bernija Sandersa za demokratsku predsedničku nominaciju 2016. godine, i šokantna pobeda demokratske socijalistkinje Aleksandrije Okasio-Kortez na demokratskim preliminarnim izborima za mesto u 14. kongresnom okrugu Njujorka, potvrdili ponovni uspon socijalizma. Neki veruju da je to bilo neizbežno.

„U tako skandalozno nejednakom društvu, neizbežna je egalitarna reakcija“, analizira Baskar Sunkara, direktor socijalističkog časopisa Jacobin. „A od sredine 19. veka, egalitarizam je najčešće bio sinonim za socijalizam.“

Gradonačelnik Njujorka ispunjava obećanja

Levičarske ideje više nemaju tako lošu reputaciju. Od raspada Sovjetskog Saveza i pada komunizma, socijalizam se oslobodio velikog dela svog negativnog istorijskog prtljaga.

„Više ne plaši ljude toliko, posebno mlade ljude, rođene posle Hladnog rata“, potvrđuje Majkl Kazin. Vatrenom odbranom palestinskih prava i osuđivanjem izraelskog rata u Gazi, DSA je takođe pridobila bezbroj novih pristalica. Ali pre svega, pobeda Zohrana Mamdanija u Njujorku najviše je doprinela obnavljanju imidža socijalističke partije, prema rečima Grejs Mauser, kopredsednice njujorškog ogranka DSA. Od svog izbora, 34-godišnji gradonačelnik je već oduševio svoje birače proširenjem besplatne brige o deci i sprovođenjem široko rasprostranjenog zamrzavanja stanarina.

„Sada imamo primer Njujorka, da pokažemo da ovde socijalistički gradonačelnik ispunjava svoja predizborna obećanja“, insistira Grejs Mauser. „Ostvarili smo veliki napredak za samo sedam meseci.“ Stoga, Demokratski socijalisti Amerike sada proširuju svoj uticaj daleko izvan svojih uporišta u Bruklinu i Kvinsu. Stranka otvara nova poglavlja u konzervativnim regionima poput Severne Karoline i Zapadnog Teksasa. Članovi gradskog veća DSA služe u San Antoniju i Korpus Kristiju, dva grada u Teksasu, a demokratski socijalista je izabran da predstavlja okrug u predgrađu Atlante u zakonodavnom telu Džordžije.

I socijalizam takođe radi na tome da se oslobodi svog strogog imidža i bude privlačniji, šire nudeći opuštenije grupne aktivnosti: žurke na plaži, roštilje i filmske klubove. Neki filmovi, poput „Potraga za Crvenim oktobrom“, koji prikazuju komuniste „kao najgore karikature smešnih, preteranih zlikovaca“, veoma su uspešni tamo, kaže kopredsednica DSA Megan Romer. „Skoro da zasenjujemo Netfliks“, duhovito dodaje, „ali izgradnja ove društvene veze je deo izgradnje pokreta“, piše Fajnenšel tajms.