Berlin radi na jačanju uticaja Ursule fon der Lajen: Kaji Kalas utešna nagrada

Nemačka i Francuska predložile su da se Služba za spoljne poslove Evropske unije integriše u Evropsku komisiju, čime bi se ojačao uticaj Ursule fon der Lajen na spoljnu politiku – preneo je sajt Euroactiv. O ovom predlogu danas i sutra će razgovarati ministri spoljnih poslova na samitu EU u Irskoj.

Ovoj inicijativi Pariza i Berlina prethodile su poslednjih godina unutrašnje tenzije i “borbe za teritoriju i nadležnosti“ između Evropske službe za spoljne poslove, na čijem se čelu nalazi Kaja Kalas kao visoka predstavnica za spoljne poslove EU i Evropske komisije čija je predsednica Nemica Ursula fon der Lajen.

Nemačka predlaže da se Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) vrati na nivo generalnog direktorata Evropske komisije, u nastojanju da se smanje unutrašnja rivalstva – prenosi Euactiv, pozivajući se na obaveštene diplomate.

To bi, zapravo, značilo da će Kalas biti podređena Ursuli fon der Lajen.

Zauzvrat, Kaja Kalas bi formalno dobila proširena ovlašćenja i postala koordinator više političkih sektora koje su trenutno u nadležnosti Komisije: od humanitarne pomoći i razvoja do odbrane, politike susedstva, pa čak i trgovine.

Kako stvari stoje, svi su izgledi da će Kalasova prihvatiti ovu “utešnu nagradu“.

Kako prenosi sajt Politico Berlin se ukratko konsultovao sa desetak drugih zemalja EU, ali postizanje konsenzusa će verovatno potrajati.

Evropska služba za spoljne poslove ima pet hiljada zaposlenih i 145 delegacija širom sveta koji u suštini ne služe ničemu. Neki diplomatski izvori, koje prenosi sajt Politico, navode i da je zatvaranje Službe za spoljne poslove korisno jer će doneti ušetede.

Osnovana 2010. godine na inicijativu Francuske i Velike Britanije, Evropska služba za spoljne poslove nije imala realnu političku moć što je i razumljivo ako se zna da je spoljna politika i dalje suvereni domen svake države članice EU.

Jačanje realne moći Evropske komisije i njene predsednice su samo jedan segment reformskih manevara u Briselu. U pozadini je jačanje moći Nemačke koja preko Fon der Lajen može faktički da upravlja Evropskom unijom.

Da bi ovo institucionalno prestrojavanje evropske birokratije bilo prikazano kao reforma u opštem interesu Evropske unije, Nemačkoj je dobrodošla saglasnost Francuske zbog čega se sada govori o nemačko-francuskoj inicijativi. Francuski predsednik Emanuel Makron, ideološki zagovornik stvaranja evropske federalne nad-države, ima ambicije da po završetku svog drugog predsedničkog manadata iduće godine, dobije neku od visokih funkcija u EU. Ovo bi moglo da objasni odluku Pariza da podrži Berlin i predsednicu EK Ursulu fon der Lajen: Podrška za podršku.