Makronov sumrak
Francuska doživela najveća nezadovoljstva “u odnosu na poslednjih mnogo godina”, tvrdi zapadna štampa
(Ilusracija, protesti na francuskim ulicama: Lion, foto https://www.boursorama.com/actualite-economique/actualites/violences-macron-promet-fermete-et-transparence-sur-le-dispositif-securitaire-nouvelles-tensions-a-paris-et-lyon-21b32d929169dbe8ef4eb04bca67f41c)
Francuska je u subotu doživela najveća nezadovoljstva za proteklih više godina. Na ulice izašli građani, nezadovoljni rastućim troškovima života, studenti i ljudi koji koriste mogućnost pljačke, piše američki dnevnik The New York Times. Drugi strani mediji javljaju da se demonstracije, koje na nizu mesta prate sukobi na ulicama, događaju pri kraju vlade predsednika Emanuela Makrona. On je pre deset godina obećavao da vrati ekonomski elan Francuskoj ali je sadašnja sitacija, ipak, drugačija.
Dnevnik Financial Times ukazuje da sukobi na kraju demonstracija nisu u Francuskoj neobični. Subotnji događaji, ipak, prema ovom dnevniku, dostigli su uznemirujući nivo.
Prema The New York Times-u, radilo se o "najvećem nezadovoljstvu u odnosu na mnogo prethodnih godina". Nasilje je ukazalo na povezanost između nedeljama trajućih protesta studenata za poboljšanje uslova u školstvu, širom čitave države rastućim pokretima protiv visokih troškova života i oportunističkih pljačkaša koji su koristili demonstracije, objavljuje dnevnik. Protesti su prema ovom listu, pojačali osećanje "fiskalne i socialne krize u Francuskoj".
"Demonstracije su postale simbol dugogodišnjeg zapaljivog međugeneracijskog gneva”, navodi stanica CNN koja napominje da je velika većina ljudi demonstrirala u Parizu mirno.
Ljudi koji u demonstracijama učestvuju, prema ovoj tv stanici, smatraju da njihovi zahtevi za socijalne i političke promene - vladu ne zanimaju.
U situaciji u kojoj su održane demonstracije, prema dnevniku Süddeutsche Zeitung, francuska vlada ima svoj deo krivice. Vlada je reagovala “samo pomalo” i različito na zahteve srednjoškolaca i studenata koji demonstriraju već nekoliko nedelja za poboljšanje stanja u školstvu.
Mnogi mediji, takođe, ukazuju da se demonstracije održavaju pred kraj desetogodišnje vladavine predsednika Emaenuela Makrona. Prvi krug predsedeničkih izbora trebalo bi da se održi polovinom aprila - za oko šest meseci. Prema dnevniku El Pais, demonstracije su "stavile umrlicu predsedničkoj politici". Kada je pre deset godina Makron dolazio na vlast, obećavao je da će podstaći ekonomski rast i socijalnu pokretljivost.
"Ništa od toga se nije dogodilo", ističe El Pais. U zemlji je sada ogromni osećaj političkog razočarenja, vlada je suočena sa visokim deficitom a sada joj nove teškoće u finansiranju čine zahtevi protestnih pokreta, ocenjuju eksperti koje citira španski list, prema kome je Makron “otkinut od društvene realnosti zemlje”.
