Francuska u haosu, državne zgrade u plamenu: Demonstracije protiv skupoće prerasle u masovnu pljačku i nasilje

Decenija “vladavine“ Emanuela Makrona završava se za Francusku u haosu i nasilju. 

Oko 550.000 ljudi – od čega 110 hiljada u Parizu - marširalo je širom Francuske u subotu, 17. oktobra protiv visokih cena, ali su se ove demonstracije ubrzo pretvorile u masovno nasilje. Do kasno u noć odjekivali su Parizom i ostalim većim gradovima policijske sirene, petarde pa i vatrometne granate.

U početku, do popodneva, povorke demonstranata su uglavnom mirno prolazile, kako je primetio jedan francuski novinar, dok su se s jedne strane čule pesme i trube, na drugoj su ubrzo počele pljačke u ime socijalnog nezadovoljstva…

Šokantne slike nasilja

Pripadnici ekstremno levih organizacija, ali i krajnje desnog Blekbloka, do ponoći su napali deset opštinskih zgrada u najvećim gradovima kao što su Pariz, Bordo, Marsej, Lil, Nant, Lion… Razbijeno je i opljačkano na stotine prodavnica širom zemlje.

Pripadnici ekstremno levih grupa pokušali da se upute ka Jelisejskoj palati gde su zaustavljeni na samo 150 metara od cilja.

Istovremeno, popodne su iz Marseja stigle šokantne slike: demonstranti su ušli u zgradu opštine gde su razbijali i pljačkali. Bilans: 107 povređenih policajaca u Marseju. Po rečima portparola policijskog sindikata, mnogi pripadnici snaga reda tvrde da “ovde nije reč o demonstracijama već o urbanoj gerili“ i o ekstremnom nasilju protiv policije.

U Bordou, razbijači su ušli u sedište prefekture za oblast Žirond gde je upućena specijalna interventna jedinica policije.

U Limožu je zapaljena zgrada opštine, klasifikovana kao spomenik kulture, podignuta u XIX veku, a njen zvonik se urušio u plamenu – scena koja je šokirala javnost.

U opštinama u koje su ulazili, razbijači su prvo razbijali simbole Republike – izvestli su funkcioneri sa lica mesta.

U Lionu je zapaljena zgrada Centra za turizam. Odlično organizovane grupe razbijale su i ovde izloge pljačkale. Novinari su na licu mesta mogli da snime čak i decu od otprilike sedam godina koja su učestvovala u pljačkama.

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez otvoreno je ukazao na “očigledno“ učešće aktivista krajnje levih grupa kojima su se pridružili pljaškaši koji su hteli da “iskoriste priliku“.

U subotu uveče bilo je, prema zvaničnim izveštajima, privedeno oko 1800 učesnika u neredima. Kasnije uveče među uhapšenima je bilo mnogo “provalnika koji koriste priliku“ koji su bežali “obučeni u više slojeva odeće sa etiketama“ kako ih je opisao jedan svedok.

U Parizu pred ponoć u policijskim komesarijatima nije više bilo mesta za sve koji su privedeni - kako je zvanično saopšteno.

Predsednik vlade Sebastian Korni posetio je sedište policije u Parizu kako bi izrazio podršku snagama reda i izjavio sinoć da će Republika dati pravosudni i politički odgovor na nasilje.

„Javnog novca nema mnogo: on mora da finansira naše javne usluge, a ne da beskrajno popravlja ono što vandali unište. Oni su ti koji bi trebalo da snose troškove“, rekao je. Premijer je najavio zakon, koji je vlada predložila, “koji ima za cilj da stvori kolektivnu odgovornost i da zahteva od svakoga ko pripada grupi koja je počinila štetu da je popravi, bez potrebe da dokazuje individualnu odgovornost. Ovo će biti ograničeno na 10.000 evra“.

Sebastian Korni je optužio krajnje levu stranku Nepokorena Francuska da se se nalazi u političkoj pozadini nasilja u kontekstu predstojećih predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Zaoštravanje političkih suprotnosti

Protesti od 17. oktobra mogli bi da predstavljaju prekretnicu jer se događaju u eksplozivnom kontekstu. Naime, vlada je takoreći paralisana zbog velikog javnog duga koji je prešao 3.600 milijardi, zbog mogućnosti da upadne u dužničku krizu, jer kredite diže po sve većim kamatama, i zbog činjenice da u parlamentu nijedna politička grupa nema većinu. Osim toga, raste siromaštvo vezano za inflaciju – bar 10 odsto domaćinstava ne može da “izdrži“ do kraja meseca. Na međunarodnom planu jačaju politički ekstremi, a rat u Ukrajini dodatno finansijski iscrpljuje javni budžet.

Sukobi i razmere nasilja u subotu 17. oktobra širom Francuske i činjenica da je vlada označila krajnju levicu kao glavnog političkog faktora odgovornog za nasilje, nagoveštava zaoštravanje političkih suprotnosti na francuskoj političkoj sceni.

Spektakularne slike nasilja iz političkog predumišljaja ili “običnog“ kriminalnog nasilja potisnule su u pozadinu socijalne zahteve sindikata, studenata i đaka koje gotovo niko u subotu nije pominjao.

Ovakva politička slika otvara prostor za političku snagu koja bi bila sposobna da “uvede red“ u postojeći haos. Glavni kandidat za tu ulogu jer krajnja desnica – partija Nacionalno okupljanje Marine Lepen. Ona je već izložila svoj detaljni politički i ekonomski program koji između ostalog zagovara kontrolu migracija i strane radne snage koja će imati “ulaz“ u Francusku isključivo ukoliko je neophodna njenoj ekonomiji, koja traži da se proizvodnja, izmeštena u inostranstvo, vrati u Francusku i najavljuje smanjivanje finansijskog učešća u budžetu Evropske unije.

Posledica zaoštravanja odnosa na političkoj sceni u Francuskoj, posle nasilja “neviđenih razmera“ u subotu, moglo bi da bude i “normalizovanje“ približavanja desnog centra i krajnje desnice kako je to već slučaj u Nemačkoj, na primer, ali i u Evropskom parlamentu i kako je to već bilo viđeno u istoriji u prošlom veku.