Francuski senat izglasao zakon “razbijači plaćaju razbijeno“: priprema terena za dolazak krajnje desnice?
Primenjivaće se princip “kolektivne građanske odgovornosti“ po kome se smatra odgovornim onaj ko pripada grupi koja je počinila nasilje. Prisustvo na mestu okupljanja gde se dešavaju nasilje i razbijanje i uništavanje imovine, nakon naređenja snaga reda da se svi raziđu, biće dovoljno da se neko lice smatra zajednički odgovornim za materijalnu štetu
(Paris, 31.10.2026 - Protest građana zbog troškova života i obrazovanja u Parizu, FoNet/AP)
Francuski senat usvojio je predlog zakona “Razbijači plaćaju“, čiji je cilj uspostavljanje principa da oni koji razbijaju i prave štetu tokom demonstracija - budu ti koji štetu i plaćaju, kako troškovi više ne bi išli na račun poreskih obveznika.
Predlog zakona je dobio podršku u Senatu i sada predstoji rasprava i glasanje u Parlamentu.
Makronove administracija i stranke desnog centra kao i krajnja desnica podržavaju ovaj zakon, dok ga levica žestoko kritikuje, upozoravajući da može da posluži za uvođenje represije i ukidanje osnovnih načela demokratije ukoliko krajnje desno Nacionalno okupljanje dođe na vlast posle izbora iduće godine.
Stroga naplata od krivaca
Prema tekstu zakona usvojenog u Senatu, primenjivaće se princip “kolektivne građanske odgovornosti“ po kome se smatra odgovornim onaj ko pripada grupi koja je počinila nasilje. Prisustvo na mestu okupljanja gde se dešavaju nasilje i razbijanje i uništavanje imovine, nakon naređenja snaga reda da se svi raziđu, biće dovoljno da se neko lice smatra zajednički odgovornim za materijalnu štetu.
Prema tekstu zakona, oni koji budu proglašeni krivim mogli bi biti obavezni da plate do 10.000 evra svakoj žrtvi štete, osiguravajućim društvima ili čak državi ako ona traži nadoknadu štete od počinioca. Za učesnike nereda koji nisu u mogućnosti da plate svoje dugove, mogao bi se primeniti sistem odbitaka od porodičnih dodataka i dodataka za stanarinu.
Amandmani koje je usvojio Senat proširuju listu socijalnih davanja koja bi mogla biti predmet odbitaka u slučaju da okrivljeni ne isplati traženu odštetu. To uključuje ne samo pomoć licima bez prihoda već i dodatak za povratak u školu, porodični dodatak i nadoknadu za aktivnost licima sa najnižim prihodima.
Zakon uključuje odredbe o oduzimanju socijalnih davanja, raspoređivanju „sudskih dronova“ (isključivo na zahtev javnog tužioca) radi bolje identifikacije pojedinaca prisutnih na mestima izgreda i nasilja, zabrani boravka u zemlji za osuđene strance i ograničenjima korišćenja društvenih medija. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez je 21. oktobra najavio da će vlada predložiti proširenje teksta o pitanju „zabrane demonstracija“ i skrivanja lica tokom demonstracija.
Udarac pravu na demonstracije
Tokom razmatranja u Senatu, vlada je obezbedila usvajanje mere koja omogućava blokiranje društvenih mreža i sadržaja koji podstiču nasilje. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez je ovo video kao odgovor na štetu nastalu tokom demonstracija 17. oktobra.
Prvobitno je inicijativa za donošenje ovog zakona bila pokrenuta kao odgovor na štetu nastalu tokom proslave pobede kluba Pari Sen Žermen u Ligi šampiona, ali je na kraju iznet pred Senat u kontekstu masovnog uličnog nasilja povodom pokreta gimnazijalaca.
Organizacija Amnesti internešenel je objavila da se plaši da bi takva odredba omogućila da se na „građansku odgovornost pozivaju pojedinci za dela koja nisu lično počinili ako su učestvovali u grupi tokom koje je došlo do nasilja, krađe, uništenja ili štete“.
Premijer Sebastijan Lekornu pohvalio tekst zakona kao „apsolutno neophodan“ dok su ga snage na političkoj levici oštro kritikovale, smatrajući ga neprimenljivim, neustavnim i kršenjem slobode okupljanja.
Senator Fabien Gay iz Komunističke partije optužio je vladu da ovim zakonom hoće da zada “direktan udarac“ pravu na demonstracije podsećajući da je to pravo upisano u Deklaraciju o ljudskim pravima.
“Vi hoćete zastrašivanjem da uništite socijalni pokret i primorate one koji pružaju otpor da - saviju kičmu“, rekao je.
Zakon kao “oružje masovne represije”
Na levici takođe, liderka poslanika grupe „Nepokorna Francuska“, Matilda Pano, osudila je zakon izglasan u Senatu kao „oružje masovne represije protiv svih oblika mobilizacije“.
Ovo nije prvi put da Makronova administracija pokušava da uvede represivni zakon - ona je to već pokušala u januaru 2019. godine u vreme višemesečnih socijalnih protesta Žutih prsluka predlažući “zakon protiv razbijača“.
Predlog tog zakona je pedviđao preventivno administrativno lišavanje slobode sumnjivih pojedinaca, bez pravne procedure - dakle bez sudskog naloga. Doajen parlamenta Šarl d Kurson, sa desnog centra tada je u dramatičnom tonu upozorio u Parlamentu:
“To (zakon protiv razbijača) je pravni monstrum jer se izmišlja ponovo ono što se u XIX veku zvalo ´opasne društvene klase´, načelo da je neko kriv dok se ne dokaže suprotno. Protivustavno je da administrativna vlast liši pojedinca slobode kretanja na osnovu utiska da neko izgleda opasno. Ovo je kao da smo se vratili u vreme režima iz Višija. (kolaboracionistički režim Maršala Petena). Probudite se …“
Ako francuski parlament izglasa verziju zakona “razbijači plaćaju“, usvojenog u ponedeljak u Senatu, upozorenje De Kursona iz 2019. dobilo bi svoj puni smisao. Ukoliko krajnje desno Nacionalno okupljanje pobedi na izborima u proleće iduće godine, a Marin Lepen, predsednica ove stranke, pobedi na predsedničkim izborima, sasvim je izvesno da će zakon ubrzati njen obračun sa demokratijom i pravnom državom i “normalizovati“ represiju.
