Sedam i po decenija od iskrcavanja Saveznika u Normandiji: politika guranja istorije pod tepih

Nataša Jokić, Strazbur

Francuski istoričari i diplomate žestoko kritikovali vladu što nije pozvala ruskog predsednika na komemoraciju. Putin, zauzvrat, primio kineskog predsednika u Petrogradu i pozvao na preispitivanje dolara u svetskom finansijskom sistemu
(Colleville-sur-Mer, 06.06.2019 - američki predsednik Donald Tramp i prva dama SAD Melanija sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i prvom damom Francuske Brižit tokom komemoracije na Normandijsko-američkom vojnom groblju povodom obeležavanja 75. godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji poznatog kao "Dan D")

Ovogodišnje obeležavanje sedam i po decenija od iskrcavanja Savezničkih snaga na obalu Normandije proteklo je manje u znaku istorije borbe protiv nacizma, a više u znaku političara čiji je omiljeni sport - zna se - guranje istorije pod tepih.

Ni na jednu od svečanosti - ni onu u Velikoj Britaniji, ni onu u Francuskoj, nije pozvan predsednik Rusije Vladimir Putin.

Sećanje na istorijski 6. juni očigledno nije bilo dovoljno da spreči otrovni uticaj politike. 

Setimo se: američki generalštab izvestio je uveče 6. juna 1944. godine da je tog dana poginulo ukupono oko deset i po hiljada pripadnika američkih, kanadskih i britanskih trupa, računajući tu i desetak francuskih komandosa i više od stotinu pripadnika francuskog pokreta otpora. Američka komanda govorila je o 6.700 ubijenih marinaca.

U izveštaju Generalštaba američke vojske piše i da se očekivalo do 25 hiljada mrtvih.

Iskrcavanju su prethodila saveznička bombardovanja nemačke obalne odbrane. Po lošem vremenu i sa tehnologijom kojom su raspolagali, saveznički piloti promašili su tog puta svoje ciljeve. U trenutku kada je počelo iskrcavanje, nemački bunkeri i artiljerija bili su netaknuti. 

Deset hiljada uglavnom mladih ljudi palo je tog dana pod vatrom iz topova i mitraljeza iz nemačkih obalnih bunkera. Čak 90 odsto poginulih izgubilo je život u toku prvih sat vremena operacije.

Bilo se strašno na svim plažama ali najgore na plaži Omaha, doslovno potpuno prekrivenoj leševima marinaca.

Nemci su zabeležili gubitak od šest i po hiljada ljudi - vojnika i oficira.

tramp-veterani-fra-

Colleville-sur-Mer, 06.06.2019 - američki predsednik Donald Tramp i prva dama SAD Melanija među ratnim veteranima tokom komemoracije na Normandijsko-američkom vojnom groblju povodom obeležavanja 75. godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji poznatog kao "Dan D"

Političari danas i nekad

Sedam i po decenija kasnije na svečanost u luci Portsmut, Britanci su 5. juna pozvali lidere iz petnaestak zemalja, među kojima predsednika SAD, premijere Kanade i Australije, predsednika Francuske i - nemačku kancelarku.

Sutradan, 6. juna, na dan iskrcavanja, u prisustvu predsednika Trampa i Makrona, svečanost je održana na francuskoj strani kanala Lamanš u Normandiji, iznad "krvave plaže" Omaha i groblja gde počiva više hiljada američkih marinaca.

Komemoracije i sećanje na istinsko herojstvo takozvanih "običnih" mladih nisu prošli bez dnevne politike.

Tanki slatkorečivi govori i niske računice većine današnjih zapadnih političara neodoljivo podsećaju na ono isto amatersko brbljanje Čemberlena, Idna i francuskih političkih lidera u četvrtoj deceniji prošlog veka. Upravo je to omogućilo nacizmu da ojača, dugo se pokrivajući plaštom "spasitelja od jevrejske zavere", "normalnosti", "porodičnih vrednosti i tradicije", "odbrane hrišćanske Evrope od ruskog  komunističkog varvarstva"

Šesti jun - istorijski dan i istorijski pokolj na Zapadnom frontu će označiti početak kraja Drugog svetskog rata iako je predstojalo još skoro godinu dana teških borbi, bombardovanja, masovnih pogibija i razaranja.

U britanskoj luci Portsmut, odakle je 6. juna u zoru na brodovima krenulo 150 hiljada savezničkih vojnika, okupljeni zapadni lideri - uključujući i nemačku kancelarku -  potpisali su zajedničku deklaraciju o tome da "treba delovati tako da podnete žrtve nikada ne postanu uzaludne i nikada ne budu zaboravljene".

Istoričari protiv politike

U Francuskoj je odmah otvorena polemika povodom odsustva ruskog predsednika koji je 2014. godine ipak bio pozvan u Normandiju.

Mediji su preneli objašnjenja iz Jelisejske palate tipa:

"Putin je bio pozvan 2014. godine zato jer je to bila okrugla godišnjica iskrcavanja, a sada nije - jer se sada obeležava 75 godina".

Nimalo ubeđeni ovom pričom, francuski istoričari izašli su u javnost ovih dana takoreći braneći istoriju od politikantskih kombinacija.

Najuglednije francuske diplomate i istoričari kritikovali su Makronovu administraciju zato što nije pozvala Putina, otvoreno tvrdeći da su razlozi politički i da iza svega stoji namera da se Rusija ponizi.

Najveći francuski autoritet za istoriju Drugog svetskog rata Olivie Vjevorka (Olivier Vieworka) podsetio je u jednoj televizijskoj debati da su na dan iskrcavanja 6. juna Sovjeti već bili pobedili Nemačku i dobili rat jer su Staljingrad i Kursk već bili u rukama Crvene armije.

Iako je ruska operacija "Bagration" počela tek 22. juna, Rusi su držali milione nemačkih vojnika na istočnom frontu i tako doprineli ishodu iskrcavanja - rekao je Vjevorka.

Početkom juna 1944. godine za zapadne saveznike više nije bilo odlaganja operacije iskrcavanja. Crvenoarmejci su napredovali prema Berlinu i postojala je mogućnost da osvoje celu Nemačku kao ratni plen.

Otuda ona čuvena rečenica generala Dvajta Ajzenhauera, glavnokomandujućeg savezničkih snaga i budućeg predsednika SAD:

"Ne možemo, a da ne krenemo". Petog juna uveče stigao je izveštaj da će se nevreme ujutru malo stišaati. To je bilo dovoljno za odluku o početku akcije iskrcavanja sutradan u zoru.

Pokušaj da se Moskva ponizi

Istoričar Denis Pešinski, član naučnog komiteta Memoriala u Kanu u Normandiji, ocenio je u više intervjua da iza izbegavanja da se ruski predsednik pozove na komemoraciju stoji "namera da se jedan narod ponizi" i da je to ono "što je najgore".

Bivši ministar spoljnih poslova u Miteranovoj administraciji Iber Vedrin (Hubert Vedrine) nije bio blaži.

"Mislim da se od vremena nestanka SSSR-a Zapad ne ponaša pametno prema Rusiji iako je krivica i na drugoj strani", ocenio je on.

Bivši ambasador Francuske u Moskvi Žan d Gliniasti, sada u Institutu za međunarodne i strateške odnose u Parizu, gotovo ljut, izjavio je da je Makronova diplomatija "nerazumljiva". On je ukazao da je Putin na  dan komemoracije iskrcavanja primio kineskog predsednika i to u kontekstu trgovinskog rata između Kine i SAD.

Gnev istoričara nije slučajan. Zbog toga što Rusija manje - više otvoreno podržava evropske nacionalističke partije u Francuskoj je poslednjih godina stvorena atmosfera "političke podobnosti" i "političkog odstrela": Ukoliko kažete bilo šta u prilog Rusije ili Putina - proglašeni ste za rusofila i putinofila.

Istoričari su zato ovog puta ponavljali da je istorija poznata i da je ne treba iskrivljivati u ime dnevne politike.

Trampov poredak

Senka politike bila je uočljiva i na komemoraciji na francuskoj obali Lamanša. Dok je američki predsednik držao bez sumnje svoj najbolji govor u životu, opisujući jednog po jednog od preživelih veterana čije herojske sudbine nadilaze i Trampa i Makrona -  primetno je bilo da na tribinama mnogi nisu aplaudirali. Po svemu sudeći to su oni koji se ne slažu sa načelom "Amerika pre svega".

U istom pravcu su išle i aluzije francuskog predsednika.

"Dragi predsedniče Tramp, Amerika nikada nije tako velika kao kada se bori za slobodu drugih, Amerika nikada nije tako velika kao kada se bori za opšte vrednosti koje su branili njeni osnivači", rekao je Makron.

"Nikada ne sme da se prekine savezništvo slobodnih naroda", dodao je Makron, pominjući UN, NATO i EU osnovane posle drugog svetskog rata. Reč je o posleratnom poretku kome je Trump okrenuo leđa i vodi politiku biletaralnim odnosima između pojedinačnih zemalja. Taj sistem odnosa funkcioniše po načelu "slušaj jačeg".

Francusko "otkriće" o Nemcima

Ni na planu francusko - nemačkih odnosa atmosfera nije bila romantičnija.

Baš uoči obeležavanja savezničog iskrcavanja, pariski dnevnik Mond doneo je na prvoj strani opširan tekst o "otkriću" da Nemačka decenijama isplaćuje penzije Francuzima - dobrovoljnim pripadnicima eses-divizije "Šarlmanj" (Karlo Veliki).

Ovi sigurno skoro stogodišnjaci primaju penziju u ime nemačkog zakona iz 1950. godine koji se odnosi na "pomoć žrtvama rata".

O čemu je ovde reč? Da li o pomoći ili o penziji pod nazivom "pomoć".

Deluje da datim objavljivanja teksta o "otkriću" nije slučajno izabran.

Krajem maja, dakle samo nedelju dana uoči svečanog obeležavanja Iskrcavanja - francuski ministar spoljnih i evropskih poslova Žan Iv Ldrian uputio je u Berlin pismo tražeći detaljna objašnjenja.

Pošto se digla prilična prašina oko svega ovoga, nemački ambasador u Parizu saopštio je da u Francuskoj žive 54 nemačka penzionera na osnovu zakona iz 1950. Reč je o "27 invalida, dvadeset i jednoj udovici i šest siročadi" koji primaju u proseku 350 evra mesečno.

Ambasador precizira da su liste primalaca ukrštene sa listama iz centra Simon Vizental. Mond je, međutim, preneo uveravanja Centra Vizental da njima zauzvrat nikada nije dostavljena lista penzionera tako da je selekcija nakon uporedne analize bila isključivo u rukama nemačkih vlasti. Osim toga, nemačke vlasti odbijaju da daju imena penzionera i pozivaju se na obavezu čuvanja ličnih podataka.

Nemačke vlasti su početkom godine potvrdile da nešto više od hiljadu i po sličnih "penzionera" u Evropi prima nemačku pomoć.

Konačno, u nizu prigodnog guranja istorije pod tepih i izguravanja istorije ispod tepiha, u Francuskoj se ovih dana moglo čuti i podsećanje na jednu zaboravljenu istorijsku činjenicu: General Degol je 1964. godine odbio da učestvuje na obeležavanju dvadesetogodišnjice Iskrcavanja u Normandiji.

Degola je 6. juni podsećao na poniženje Francuske, na to da je u Londonu bio isključen iz priprema za operaciju iskrcavanja jer saveznici nisu imali poverenja u njega. Ruzvelt ga je isključio iz kombinacija o novoj vlasti u Francuskoj koju je nameravao da okupira i postavi Petena i Lavala kao izvršioce. Degol je ovo lično ispričao istoričaru Alenu Pjefritu koji je razgovor objavio, ali je sve to odavno palo u kolektivni zaborav u Francuskoj.

petrograd-putin-si-2

St. Petersburg, 07.06.2019 - predsednik Rusije Vladimir Putin i kineski predsenik Si Đinping dolaze na plenarnu sednicu Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu (International Economic Forum): Vladimir Putin, Xi Jinping

Odgovor Moskve

Oglasila se i Moskva. Portparol ruske vlade Maria Zaharova kritikovala je na konferenciji za štampu "katastrofalno ponovno pisanje istorije". Ona je poručila da ne treba "preterivati" sa uveličavanjem važnosti savezničkog iskrcavanja i umanjivanjem važnosti "titanskih napora Sovjetskog saveza bez kojih pobede jednostavno ne bi bilo".

Već godinama Moskva ukazuje da Zapad neguje zaboravljanje 27 miliona sovjetskih žrtava u toku drugog svetskog rata. SAD su izgubile 400 hiljada ljudi u borbama u Evropi i na Pacifiku.

Većina zapadnih zemalja bojkotovala je 9. maja 2015. veliku paradu u Moskvi povodom sedam decenija od završetka drugog svetskog rata, zbog ruske intervencije u Ukrajini.

Putin je u Petrogradu, gde se održava ekonomski forum čiji je gost kineski predsednik Djinping, iznenađujuće pomirljivo prokomentarisao: "Zašto bi morali stalno svuda da me zovu? Zar sam ja neki operetski general? Imam dosta stvari koje treba da uradim ovde, to (što me nisu pozvali) uopšte nije neki problem!".

Dopunu ove  izjave mogli smo da čujemo dan kasnije u petak. Putin je predložio da se preispita uloga dolara u svetskom finanijskom sistemu. Agencije su vest prenele kao hitnu. Putin je ocenio da je američka moneta postala instrument pritiska SAD na ostatak sveta.

"Očigledno je da međunarodni finansijski sistem treba da se prilagodi  tim dubokim promenama (finansijskog sistema)", poručio je Putin.

Obeležavanje sedam i po decenija od iskrcavanja saveznika u Normandiji nadvilo se tako nad svetom kao ogledalo našeg doba u koje je sve neprijatnije pogledati.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...