KINA USPORAVA TRGOVINU SA RUSIJOM?

Kineski izvoz u Rusiju je u martu po prvi put opao od polovine 2022. Prema agenciji Blumberg (Bloomberg), Peking je izgleda poverovao u američke pretnje sankcijama, ukoliko bi kineski eksport pomagao Moskvi u ratu protiv Ukrajine.

Prema podacima kineske carine, u martu je kineski izvoz u Rusiju pao u odnosu na prošlu godinu za skoro 16 posto. Rusi, međutim, smanjenje uvoza iz Kine smatraju za privremeno. Prema agencijama, već je "procurelo" da će ruski predsednik Vladimir Putin sledećeg meseca, tokom sastanka s kineskim predsednikom Si Djin-Pingom, snažno zatražiti povećanje međusobne trgovine.

Kina je prva zemlja u koju će putovati Putin posle ponovnog izbora za predsednika. Sve do sada Peking je faktički podržavao Rusiju u ratu u Ukrajini i isporučivao Moskvi mnoštvo raznih mašina, mikrolektronike, tehnoogije za proizvodnju dronova i raketa na navođenje, smatra agencija Blumberg i dodaje kako je krajem prošle godine čak 90 procenata ruske mikroelektronike poticalo je iz Kine. Rusija ih koristi za proizvodnju raketa, tenkova i aviona. Oko 70 procenata ruskog uvoza mašina za obradu metala potiče iz Kine. Rusi ih koriste, između ostalog, i u proizvodnji raketa, tenkova, aviona.

Rusija plaća taj uvoz, uglavnom, naftom. Međusobna trgovina lane je dostigla 240 milijardi dolara, pretpostavlja se da će ove godine biti znatno veća.        

Američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) je prilikom posete Kini upozorila svoje domaćine na "teške posledice" po kineske eksportere ukoliko nastave da jačaju ruske vojne kapacitete.

To se dogodilo samo nekoliko dana pošto američki predsednik Džoe Bajden (Jo Biden) u telefonskom razgovoru s Si Đin Pingom izrazio uznemirenost zbog "kineske podrške ruske odbrane i industrijske osnove".

Velike kineske banke odmah su prestale da primaju isplate u juanima iz Rusije. Krajem marta kineske banke su počele da blokiraju plaćanja od ruskih kompanija koje kupuju komponente za elektronsku montažu.

Za Rusiju jedina pouzdana linija za snabdevanje ratne mašinerije ostaje Turska. Ali, i tu se oseća uticaj pretećih sankacija za kršenje embarga, pa je njihova trgovina pala za 18 posto. Ruski uvoznici zato moraju da se okeću prema zemljama Srednje Azije što je sve manje sigurno i skuplje., navodi agencija Blumberg.

Sa druge strane, ruski mediji analiziraju podatke za čitav prvi kvartal i navode kako je trgovina između Kine i Rusije u periodu januar-mart 2024. porasla je za 5,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine i iznosila je 56,68 milijardi dolara, pokazuju podaci koje je u petak objavila Generalna uprava carina Narodne Republike Kine, javlja portal Prajm (https://1prime.ru/20240412/kitay-847324627.html).

Tokom izveštajnog perioda, Kina je uvezla u Rusiju robe u vrednosti od 24,428 milijardi dolara, što je povećanje od 2,6% u poređenju sa istim periodom 2023. godine, isporuka iz Ruske Federacije u Kinu porasla je za 7,3%, na 32,254 milijarde dolara.

Trgovinski promet između Kine i Rusije u 2023. godini porastao je za 26,3%, na rekordnih 240,11 milijardi dolara. Lideri Rusije i Kine ranije su postavili cilj da udvostruče trgovinski promet, dovodeći ga sa 100 milijardi dolara godišnje u 2018. na 200 milijardi do 2024. godine, ova cifra je postignuta u novembru 2023. godine. Pored toga, kako je napomenula carina, trgovinski promet između Kine i Sjedinjenih Država u periodu januar-mart 2024. smanjen je za 4% na godišnjem nivou i iznosi 150,04 milijarde dolara.

Prema podacima Uprave carina NR Kine, kineski izvoz za period januar-mart 2024. porastao je za 1,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz takođe porastao za 1,5 odsto, prema glavnim podacima objavljenim u petak.

Izvoz Kine tokom izveštajnog perioda iznosio je 807,5 milijardi dolara, a uvoz 623,84 milijarde dolara.

Ukupan obim spoljnotrgovinske razmene u dolarskoj protivvrednosti za prvi kvartal ove godine iznosio je 1,43 triliona dolara, što je za 1,5 odsto više nego u istom periodu 2023. godine, piše na portalu Prajm