Dirigovanje tužnim orkestrom

Učesnici i organizatori protesta na Severu ponavljaju kako im namera nije ni da se zameraju i teraju inat svojoj državi Srbiji, svesni su da bi ulazak u rat bio samoubistvo ali smatraju da je, na kraju krajeva, bolje i umreti kao čovek nego živeti kao pas. Srbi sa barikada protive se statusu Severa u okviru kvazidržave Kosovo, ne žele nikakvu autonomiju koju bi im dala Priština i izjavu Borka Stefanovića da je „pahuljicom“ (Edita Tahiri) ili fusnotom, u život vratio Rezoluciju 1244, oni smatraju cinizmom. Opet, upotreba prekomerne sile na Severu, a od strane kosovske policije ili KFOR-a i Euleksa, rezultirala bi sukobom, čije bi posledice osetio ceo region.

                    Barikada kod Dudinog krša

Ironija je, takođe smatraju Srbi sa barikada, što je srpska žandarmerija ta koja pokušava da im zabrani prolazak „alternativnim“ prelazima pri ulasku/izlasku sa Kosova.

Sve barikade na Severu

Na Severu trenutno postoji sedam barikada. To su Zupče, to su dve barikade blizu Jarinja, to je Dudin Krš, zatim Rudare, Bošnjačka Mahala i zid od betona na glavnom mostu u Kosovskoj Mitrovici. Pored ovih sedam barikada koje će samo teškom mehanizacijom moći da budu srušene, postoji još nekoliko improvizovanih, mobilnih, barikada – i u roku od sat vremena može da ih bude deset na različitim mestima, ili nijedna.

                   Pripadnici Kfora kod barikade u Rudaru

U toku radnog vremena, na barikadama stoje studenti i nezaposleni – zbog toga što je radnicima firmi zabranjeno odsustvovanje s posla i odlazak na barikade, prema rečima jednog od učesnika u organizaciji barikada. Po završetku radnog vremena, u popodnevnim časovima, na barikade dolaze zaposleni i tamo stoje do večeri, kada ih zamenjuju mlađi momci, spremniji za eventualni sukob sa već nekom vojskom ili policijom.

Jedan od glavnih branilaca barikada,  predsednik opštine severna Mitrovica, Krstimir Pantić (bivši službenik u Ministarstvu za povratak u vladi Kosova, čiji je šef bio Fatmir Šeholi), međutim, svakim danom sve više gubi poverenje Srba sa Severa. Zameraju mu što je, na primer, dopustio da njegov rođak – Goran Rakić, direktor Javnog komunalnog preduzeća – kod zgrade bivšeg vojnog remonta napravi deponiju đubreta. Zameraju mu, takođe, što je cela Kosovska Mitrovica počela da im liči na veliku deponiju. Zameraju mu, takođe, na saradnji sa USAID i ICO, kao i to što je izvesnoj Adriani Hodžić omogućio da USAD-u proda svoj stan u mešovitom naselju „Tri solitera“, i da osim novca za to dobije garažu (u tom naselju) od oko 500 kvadrata – u koju bi USAID trebalo da useli svoje kancelarije. Adriana Hodžić je, inače, šefica tima za Sever koja radi na implemetiranju severne opštine u prištevski sistem decentralizacije po Ahtisariju.

                   Barikada na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici

Zatim, tu se pominje i nekih 17 miliona dinara koji su se slili u opštinski budžet na ime raznih taksi, a i neki novac dobijen od Ujedinjenih regiona Srbije  (URS) i građani su nezadovoljni jer za sav taj novac, u celoj severnoj Mitrovici ne radi nijedna ulična lampa. Grad je noću u mrklom mraku, što naravno pojačava strah već umornih Mitrovčana, posebno onih koji žive u mešovitim naseljima. Zbog optužbi koje se pominju, protiv Krstimira Pantića je podneta prijava od strane lokalnog UNMIK administratora. Pod Pantićevom kontrolom je i tzv civilna zaštita, što povećava njegovu moć da u svakom trenutku izazove incident – objašnjavaju upućeni kojima jeste do barikada ali ne i do ljudi mutnih motiva koji su preuzeli dirigovanje tim tužnim orkestrom čija pesma sve više liči na „Posmrtni marš“.

U celoj priči oko Pantića, pojavljuju se i imena  izvesnog Zorana Milojevića, vlasnika benzinske pumpe u Leposaviću i Bojana Jakovljevića, vlasnika firme Kamilja i predsednika pokrajinskog odbora SNS. Pominje se i namera da se podigne nova barikada u međuzoni, na Jarinju.

Na Severu, dakle, bez obzira na to što su u osnovnoj ideji gotovo svi složni – a to je „ne“ nezavisnom Kosovu – traje jedan rat. Taj rat se vodi između poslovično zavađenih Srba, i ovaj put se ogleda u podeli na dve „frakcije“. Jedna, kojoj pripada načelnik okruga Radenko Nedeljković i druga, Pantićeva, koja napada Nedeljkovića da potpisuje tajne sporazume sa Euleksom.

I jedan uhapšeni član vehabijske ćelije u severnoj Mitrovici

Bujar Šalja uhapšen je pre dva dana u severnoj Mitrovici, u zajedničkoj akciji Euleks policije i KPS-a iz severne Mitrovice. On je vehabija, član ćelije koja deluje  u Bošnjačkoj Mahali. Bavi se kupoprodajom pešadijskog i minskog naoružanja, eksplozivnih naprava i kada je u njegovoj kući izvršen pretres, pronađeni su: automatska puška, municija raznih kalibara, dva pištolja 9mm... Šalja se trenutno nalazi u policijskom pritvoru i dok ja ovo pišem, traje njegovo saslušanje.

                   Barikada u Bošnjaćkoj mahali u Mitrovici

To sve, mada naizgled nema mnogo veze jedno s drugim, samo je deo opšteg haosa koji trenutno vlada na Severu, gde Euleks i sarađuje i ne sarađuje sa KPS-om na Severu, gde su na barikadama neki složni i rešeni ljudi koji uprkos svemu hoće da istraju do kraja (a kraj nije daleko i niko ne može sa sigurnošću da kaže kakav će on biti, međutim, mnogima je jasno da dobro biti neće), gde se predsednici i načelnici (srpskih opština) svađaju i gde ova situacija, u kojoj se ništa ne zna a sve se zna, odgovara najviše onim ljudima koji igraju neke duple ili trostruke igre i gde Bog sveti više ne može da pohvata šta je čiji interes.

Jedino jasno jeste šta je interes zvaničnog Beograda. Završiti priču sa Severom i Kosmetom uopšte, što pre, zataškati ovaj haos koji su izazvali Stefanović i Bogdanović (prvim pozivom na barikade) i posvetiti se izborima. U Srbiji. Kosmet  je ionako izuzet iz popisa stanovništva još neke 2003, kada smo predali zahtev za  kandidaturu u EU.