ZAPADNI BIZNIS “IZABRAO” PUTINA

Ima političara koji sa Zapada ohrabruju rusku “antiputinsku” opoziciju – međutim, čini se da je Putin taj, koji još od najave da će se možda vratiti u Kremlj (septembra ), sve vreme uživa nepodeljeni aplauz zapadnog biznisa. Biznis ima neku drugačiju računicu. Odgovaraju mu stabilnost i menadžerska poslovnost, kakvu demonstrira Putin.


Ruski premijer Putin sa pristalicama sveruskog Narodnog fronta u gradu Kamerovo

Podrška nemačke poslovne zajednice

Najglasniji su Nemci. “Sa zadovoljstvom smo saznali da ste odlučili da se kandidujete!”, neuvijeno je rekao starom/novom šefu Rusije, dr Ekard Kordes, čelni izvršni funkcioner nemačkog Komiteta za istočno-evropske ekonomske odnose (novembra 2011, u Moskvi).

Dr Kordes je podsetio da je Putin, godinu dana ranije, u Berlinu – pomenuo mogućnost kreiranja nepodeljenog ekonomskog prostora od Lisabona do Vladivostoka, posredstvom Evroazijske unije (Rusije i azijskog dela bivšeg SSSR-a ). Gost je pozdravio ideju. On procenjuje da bi Evropi odgovaralo utapanje prostora u jedan.

“Gospodine Putin, nemačka poslovna zajednica aktivno podržava takav cilj”, rekao je Kordes u Moskvi. On kaže da pristup Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji samo olakšava željeni put. “Severni tok” (upravo aktivirani rusko-nemački gasovod) i pristup Rusije STO vrlo su važni koraci – čak veliki koraci, “ali bez Vašeg ličnog doprinosa, mi ne bismo bili u prilici da slavimo te uspehe, i imajući u vidu to, želeli smo da Vam još jedanput zahvalimo”, citiran je dr Ekard Kordes (http://premier.gov.ru/eng/events/news/17115/).

Komitet za istočnu Evropu je lobi-grupa nemačkog biznisa pod pokroviteljstvom sve samih stubova nemačke privrede – Federacije nemačkih industrija, Udruženja nemačkih banaka, asocijacije nemačkih osiguranja i udruženja spoljne trgovine, do Konfederacije stručnog zanatstva. Dakle, to što Putinu glasno kaže dr Kordes (u prisustvu šefova E.ON, BASF, Knauf, Simens - ukupno devetnaest ljudi poslovne delegacije) – to sasvim sigurno jeste ono što bi reklo i celo to pulsirajuće “biće” nemačkih poslova. Njegove akcije su danas u 4.600 ruskih preduzeća u 80 (od 87) ruskih federalnih jedinica, i u mnogim ekonomskim sektorima “uključujući i one strateške” (Putin).

Znači – i u vojsci. “Rajnmetal difens” u Diseldorfu ima ugovor o opremanju artiljerijskog strelišta u Mulinu (Njižnji Novgorod). Isporučuje opremu za simuliranje ratnih uslova. Obavezao se da obrazuje i rusko-nemačko preduzeće za “održavanje, servisiranje i usavršavanje naoružanja i vojnih vozila” (“Made In Germany For Russia’s Army”, Eurasia Daily Monitor, Volume: 8 Issue: 31).

Ruska energija i nemačka tehnologija

Interesni pipci nemačke ekonomije duboko su unutar mreže stabilnih veza te zemlje s Rusijom. To datira još iz vremena Adenauera, produženo je dobrim razumevanjem Jeljcina s kancelarom Kolom, Putina sa Šrederom i (uz male nijanse) Putina sa gospođom Merkel. Nemačka privreda ne bi podržala vladu koja zapostavlja veze s Rusijom.

Mrežu tih odnosa na svoj način plete i održava Putin. Upravo je priskočio s idejom da Nemci uzmu još više gasa – i da proizvodnjom struje iz gasa nadoknade struju iz nuklearnih elektrana. “Kako ćete drugačije grejati svoje kuće? Čak i po drva biste morali u Sibir”, našalio se u Nemačkoj ( http://www.rferl.org ).

Nije daleko od istine. Rusija i Nemačka vezane su pupčanim vrpcama – ruske energije Nemačkoj, i fabrikacije nemačke robe, mašina, opreme i visoke tehnologije Rusiji. Rusi bez nje ne mogu ostvariti razvoj. Vezani su i nemačkim investicijama. U visini pojedinačnih ulaganja prednjače Simens i Folksvagen (iznos ukupnih investicija prevazišao je 29 milijardi dolara!) – potencijalno, auto-miljenik ruskog građanina (u Kalugi je baš proizveden tristahiljaditi primerak).

Ruski cilj – “klub 5”

Spisak ruskih nabavki i potreba (i, potencijalno, nemačkih isporuka) predodređuju Putinove deklarisane razvojne zamisli – recimo, ambicija da Rusiju uvede u pet vodećih ekonomija tokom pet godina ( http://www.bloomberg.com/news/2012-01-12/putin-says-rušian-economy-grew-4-2-trailing-ćina-india-1-.html ). Objavljeni cilj podrazumeva “sanduke” para za razvoj, što u krajnjem podrazumeva i uvezenu opremu i tehnologiju. Da li uvek nemačku!? Nemci prvi put ne mogu više u to biti sigurni. U oštru borbu za tržište Rusije i istočne Evrope stupila je i Kina. Još jedan ruski partner koji signališe da nema zamerki Putinovom menadžmentu.

U vrednosti razmene s Rusijom, Kinezi su odnedavno preuzeli Nemcima prestiž partnera Br 1 – sa približno 90 (naspram 70) milijardi dolara. Pred Kinezima, Nemci su već pretrpeli gubitke u Africi, što verovatno pridodaje entuzijazmu Evropljana i njihovog Komiteta za Istok u “odbrani Rusije”.

“Lepo je čuti da će vlada učiniti sve što može da podstakne napred ekonomiju”, komentarisao je Nikolas Knauf. (http://www.themoscowtimes.com/busineš/article/germans-get-to-busineš-with-putin/447996.html#ixž1duOHmgsX )
Šef nemačke firme je pod snažnim utiskom pojedinosti da će Rusi za tri godine potrošiti 30 milijardi evra samo na železnice. Knauf tom železnicom transportuje pet miliona tona svog ruskog izvoza. I Putinov budzet za drumove je od ove godine veći, za trećinu.

Novac od energije pritiče potocima i troši se.

“Peta ekonomija za pet godina”, je cilj koji podrazumeva tempo. BDP 2011, od 4,2 odsto, najveći je rast BDP u odnosu na bilo koju drugu zemlju, osim Kine i Indije. Rast industrije 4,7 ( 2011. ) – uzdigao je Rusiju do mesta iza Kine, Indije i Nemačke (iarkhipov@bloomberg.net ).

Za “klub 5” ili, kako je obećao, 25 miliona dobro plaćenih radnih mesta za 20 godina, Putinu je potrebno “između šest i sedam odsto rasta godišnje”.

Mnogo je krupnih čipova oko ovog ruskog ruleta, ne samo nemačkih i kineskih. Septembra, tek što je kandidovan, kod Putina je već bio EksonMobil. Rosnjeft i američki EksonMobil uglavili su “između 200 i 300 milijardi dolara” investicija u infrastrukturu naftnih i gasnih polja teško dosezivog, dubokog morskog dna u ledenim vodama ruskog severa. ( http://www.themoscowtimes.com/busineš/article/after-bp-rosneft-finds-itself-a-better-partner-in-exxonmobil/442924.html ) Zaboravio je Hodorkovskog. “Otvaraju se novi horizonti”, izjavio je Putin povodom sporazuma sa Amerikancima. Rusima “nove horizonte” otvara njima nedostupna američka tehnologija bušenja na dubinama i u hladnim vodama – zasad, suverena tekovina zapadnih kompanija. Norveški Statoil i Gasprom po sličnome “buše” Barencovo more. Napadnute su rezerve u Karskom moru i u zoni poluostrva Jamal... Drugim rečima – energija, energija i ponovo energija.

Izbori? Da, izbori za šefa Rusije svakako predstoje, ali biznis Zapada je čini se već izabrao. Biznis ne rizikuje.