RUSIJA KRENULA ZA PUTINOM

Iako su mnogi analitičari 2. decembra, na dan izbora za Državnu dumu Rusije, govorili da će se građani Rusije “sutra probuditi u sasvim drugoj državi”, zapravo su se probudili u istoj. Najvažniji događaj odigrao se pre dva meseca kada je Vladimir Putin pristao da predvodi izbornu listu “Jedinstvene Rusije”. Političku konfiguraciju koja je tada stvorena, ništa nije moglo da poljulja – ni pokušaji Sergeja Mironova da se ujedini sa KPRF, ni takozvani “marševi nesaglasnih” koje je organizovao Savez desnih snaga, i koji nisu uspevali da izvedu na ulice ni po nekoliko stotina demonstranata, ni žalbe svih na sve. Trijumfovala je, kao što se i očekivalo, “Jedinstvena Rusija”.

Objavljivanje preliminarnih rezultata parlamentarnih izbora u sedištu centralne izborne komisije u Moskvi (foto: Fonet)

Predsednik Putin prokomentarisao je rezultate izbora rečima da “za Jedinstvenu Rusiju, to nije prosto ocena onoga što je urađeno, već pre svega potvrda očekivanja birača da će partija i dalje konstruktivno raditi, rešavati socijalna pitanja, probleme penzija, nauke, obrazovanja, zdravstva, demokratije”. Glasajući na taj način ruski narod pokazao je odgovornost prema budućnosti zemlje i težnju da ne dopusti da se Rusija razvija po destruktivnom principu. To sve, smatra Putin, “govori o političkoj stabilnosti unutar države, a garant te stabilnosti je ruski narod”.

Poraz političara iz devedesetih

Putin je skrenuo pažnju i na činjenicu da se prethodna Duma oslanjala na podršku 70 posto birača, dok se nova oslanja na čitavijh devedest posto – partije koje nisu ušle u parlament osvojile su zajedno manje od 10 procenata. “To je jedan od najvećih pokazatelja legitimiteta u Evropi”, naglasio je ruski predsednik.

Ali Evropa ne misli tako - posmatrači parlamentarne ansambleje zaključili su da su izbori u Rusiji bili “nečasni” i “nedemokratski”, da nisu odgovarali standardime OEBSA i PASE. Slično su govorili i Angela Merkel, kao i predsednik SAD i još neki drugi. Uprkos tome, do Centralne izborne komisije (CIK) nije stigla ni jedna žalba zbog narušavanja izbornog zakonodavstva, ni od posmatrača niti bilo kog predstavnika pomenutih organizacija i država. Zato su i predstavnici CIK-a i sam Putin, proglasili te izjave neosnovanim.

Ipak, najvažniji rezultat ovih izbora, pored činjenice da je Rusija izabrala Putinov put u budućnost, je da se potpuno odrekla nasleđa devedesetih godina i ljudi koji su tada vodili državu. Birači se nisu izjašnjavali samo o poverenju Putinu, već i o svom odnosu prema devedesetim. Rezultat ovih izbora je najžešća kritika perioda devedesetih i liberala koji su u to vreme rukovodili državom. Sam Putin govorio je u predizbornoj kampanji da se tadašnji haos ne sme ponoviti, i da se ne sme pružiti još jedna prilika onima koji su već bili na vlasti.

Istinu govoreći, već odavno je postignut nacionalni konsenzus o tome da su devedesete bile crni period u istoriji Rusije. Autoritet i popularnost Vladimira Putina umnogome su se zansivali na tome što su u njegovom periodu postepeno ali sigurno prevaziđene devedesete. I zahvalnost za to je sigurno jedan od motiva koji su birače nagnali da u nedelju ubace glasački listi tamo gde im je Putin rekao. Drugim rečima, ruski narod je potvrdio da nikako ne želi restauraciju “jeljcinske demokratije” koja je zapravo bila anarhija, i opredelili su se za nastavak Putinovog puta. Onima koji su tražili podršku za restauraciju devedesetih ili su makar samo asocirali na taj period, nacija je dala ukupno manje od dva procenta glasova. Tako je doneta konačna presuda – u politici Rusije, njih više neće biti. Bar u sledećih četiri godine.

"Jedinorusima" sve

Iako rezultati izbora za Državnu dumu Rusije još nisu konačni, odnos snaga se već zna. Kao što se i očekivalo, pobedila je “Jedinstvena Rusija”, čiju je izbornu listu predvodio Vladimir Putin. Ona je dobila, posle sabiranja skoro 98 posto glasačkih listića, 64,1 procenta glasova. Pored nje u Dumu ulaze Komunistička partija Ruske federacije (KPRF) sa 11,6 posto, Liberalno-demokratska (LDPR) partija sa 8,2 i "Pravedna Rusija" sa 7,8 procenata. To znači da će "Jedinstvena Rusija" imati između 315 i 320 poslanika, svi ostali podeliće oko 130. Takava dvotrećinska, tj ustavna većina omogućava “Jedinorusima” potpunu kontrolu zakonodavne vlasti.

U poređenju sa izborima 2003. godine “Jedinstvena Rusija” prošla je dvostruko bolje – pre četiri godine za nju je glasalo oko 37 procenata birača. Tada je bio drugačiji izborni sistem, pa su i onda imali ustavnu većinu u Dumi ali, pošto je od ove godine uveden proporcionalni sistem, da bi u parlamentu bili toliko jaki, bilo je neophpodno da za njih glasa više od 60 procenata birača. Zato je na čelo izborne liste stao Putin, a na većini regionalnih spiskova – prvi su ministri i gubernatori.

Komunistička partija je dobila oko jedan procenat manje nego 2003. godine. Njihov lider Genadij Zjuganov izjavio je da će na sudu osporiti rezultate izbora zbog brojnih narušavanja izbornog zakona, ali i da je zadovoljan što će se u Dumi čuti glas komunista. A taj cilj je postignut.

I LDPR je dobila manje nego pre četiri godine. Iako je izrazio nezadovljstvo takvim rezultatom, Vladimir Žirinovski je zapravo presrećan što će se ponovo naći u Dumi.

Odmah veće penzije

“Pravedna Rusija” na čelu sa predsednikom gornjeg doma ruskog parlamenta Sergejem Mironovim, jedva je prešla cenzus od sedam procenata. Svojom politikom podrške Putinu, ona se zapravo nije profilisala kao opoziciona i pravo je čudo da je uspela da prikupi i toliko glasova. Posle izbora, Mironov je ponovio svoj predlog Genadiju Zjuganovu da se dve partije ujedine, ali su komunisti odmah i sa indignacijom predlog odbacili.

Rezultate ostalih sedam partija koje su učestvovale u izborima možemo slobodno nazvati katastrofalnim. Među njima je najviše glasova dobila Agrarna partija - čitavih 2,5 posto. Najveće liberalne partije - “Jabloko” i “Savez desnih snaga” jedva da su sakupile po jedan procenat. To je zaista sramno s obzirom na vrlo agresivnu kampanju koju su vodili i zvučna imena koja su njom rukovodila. “Savez desnih snaga” se već unapred pomirio s porazom a jedan od njegovih lidera Anatolij Čubajs izjavio je da je glavni razlog katastrofe nesposobnost demokratskih snaga da se ujedine. Lider “Jabloka” Grigorij Javlinski tvrdi da je rezultat takav zato što su na izborima bila prekršena sva izborna pravila i da će se oni potruditi da na sudu ostvare svoja prava. Verovatnoća da će time bilo šta postići, ravna je nuli.

Na jučerašnjem sastanku sa članovima vlade, prvom posle izbora, Vladimir Putin zatražio je da Duma novog saziva počne da radi ranije od zakonski predviđenog roka. Prema ruskom zakonu, rok za formiranje dume je 30 dana posle izbora ali predsednik ima pravo da odredi da to bude i ranije. Putin, kao i obično, smatra da Rusija nema vremena za gubljenje pa je ispunjeno i prvo izborno obećanje – potpisan je ukaz kojim se penzije u sledećoj godini povećavaju za 15 posto.