Nema energetske bezbednosti bez investicija u proizvodnju električne energije

Poplavljeni kopovi u Kolubari staviće ove zime Elektroprivredu Srbije, ali i ceo energetski sektor na velika iskušenja, tim pre što je verovatan scenario gasne krize zbog konflikta u Ukrajini. Ovo aktuelizuje pitanje energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja energijom, kao najvažniji prioritet države, kaže Dragan Jovanović, direktor TE KO Kostolac ocenjujući da je proizvodnja električne energije od prvorazredne važnosti za energetsku bezbednost zemlje.

„Nalazimo se u složenim spoljnopolitičkim i ekonomskim uslovima, ali uvek su uslovi bili složeni. Kada se vratimo unazad imali smo i sankcije i bombardovanje i rušenje postrojenja, ali smo uvek uspevali da upravljamo sistemom. EPS je najveći tehničko tehnološki i finansijsko ekonomski sistem u Srbiji. Mi se nalazimo u vrhu evropske liste zemalja po učešću uglja u proizvodnji električne energije, odmah iza Poljske, kod koje to iznosi 92 odsto. Na primer, u Francuskoj je to svega četiri odsto. Termoelektrane u Srbiji koje koriste lignit po koeficijentu iskorišćenja nalaze se u evropskom vrhu, što je neobično, pošto tehnološki nismo baš najbolji. To stanje je iznuđeno, jer naši energetski potencijali za proizvodnju struje rade u postojećoj instalisanoj snazi više od 20 godina, a svake godine imamo povećanje potrošnje struje“, objašnjava Jovanović, dodajući da zavidi sistemima u Evropi koji rade sa nižim nivoima iskorišćenja i mnogo relaksiranije, što je važno i za održavanje. On je naveo primer kineskih termoelektrana, koje rade 5.800 do 6.000 sati godišnje, dok naše rade oko 7.500 sati godišnje.

Vreme intezivne gradnje energetskih kapaciteta na našim prostorima bilo je 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada je u tadašnjoj državi pušteno u rad 2.300 megavata instalisane snage novih kapaciteta. Od 1990. do 2000. godine imali smo period iscrpljivanja radnih sposobnosti, jer je elektroenergetski sektor radio u izolovanom sistemu i kada se eksploatisalo bez naročitog ulaganja u revitalizaciju, da bi tokom prve decenije ovog veka ulagano u revitalizaciju, ali nije „otvoren“ nijedan novi megavat.

Jovanović ističe da je imperativno da uđemo u novi period gradnje, jer će uskoro i revitalizovana postrojenja tražiti nove investicije. Neophodno je da izgradimo novih 1.000 megavata u narednom periodu, jer je do 2025. godine, po strategiji, predviđeno povlačenje iz proizvodnje 1.200 megavata kapaciteta, čiji je stepen iskorišćenosti pao ispod 30 odsto, a ti kapaciteti će tada imati više od 40 godina.

„Ovako nizak nivo korišćenja kapaciteta znači da se loše koriste resursi. U poslednjih 10 godina revitalizacije su značajno podigle iskorišćenost kapaciteta i u TENT-u i u Kostolcu. Posle 2000. godine kapacitet je dupliran u odnosu na prethodni period, bez izgradnje novih postojenja, što znači da eksploatišemo blokove maksimalnim snagama u maksimalnom periodu. Kriva proizvodnje u termoelektranama stalno je u porastu, a u 2012. smo imali i vrh od 30 miliona proizvedenih kilovat sati“,objasnio je Jovanović okolnosti u kojim stare termoelektrane pružaju maksimalne rezultate.

Jovanović ističe i da su strateški ciljevi EPS obezbeđenje sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta električnom energijom i razvoj tržišta električne energije.

„Za to su potrebni rekonstrukcija termoelektrana, izgradnja novih kapaciteta na ugalj, izgradnja hidroelektrana, gasnih elektrana i izgradnja prenosne i distributivne mreže“, kaže Jovanović uz ocenu da sa 33,5 odsto uvozne zavisnosti u 2010. godini Srbija ne odskače od okruženja, ali da je naš veliki problem kašnjenje u izgradnji kapaciteta. Izgradnja novih kapaciteta zavisi i od toga koliki deo od cene električne energije ide u investicije.

„Ne možemo da investiramo iz sopstvenih sredstava, a bez investicija uz rad 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, teško da se kapaciteti mogu i održavati, a kamoli popravljati. Prosečna starost energetskih kapaciteta u Srbiji je 24 godine. Takođe imamo i zahteve da EPS zaštiti životnu sredinu što izaziva velike finansijske obaveze. To jeste u interesu i EPS-a i države i građana, ali treba znati i da se danas najveća sredstva troše na popravljanje ekoloških uslova i to se mora uzeti u obzir kada se govori o ceni električne energije. Istina je da postoji prostor za interne uštede, fiksni troškovi su veliki, neefikasno poslovanje verovatno da postoji, ali ipak kada se radi o proizvodnji, teško je raditi sa starim kapacitetima.

Jovanović je istakao da su na pragu da prvi izgrađen novi kapacitet posle 1991. godine u Srbiji bude blok termoelektrane Kostolac B3 od 350 megavata, koji se gradi na osnovu međudržavnog sporazuma sa Kinom. Sa Kinom je zaključen međudržavni sporazum o revitalizaciji, a sada ulazi u drugu fazu odnosno izgradnju bloka od 350 megavata za šta su sa kineskim partnerom već potpisani komercijalni ugovori. Ovaj blok će se snabdevati lignitom iz kopa Drmno. Zato će se i proizvodnja uglja u Drmnu povećati na 12 miliona tona, kako bi mogao da zadovolji potrebe novog postrojenja.

„Kostolac ima zapadno polje koje se istražuje i procenjuje se da ima više od 400 miliona tona solidnog lignita. Iznad toga nalaze se velike rezerve šljunkovitog materijala koji takođe ima komercijalnu primenu. To je resurs na kome se može graditi blok velike snage, veće od 700 megavata. Takođe, ova lokacija se nalazi na povoljnom mestu između dve reke i nema velikih gradova u blizini, odnosno nema infrastrukturnih prepreka za izgradnju. Ovo sve se odvija u situaciji kada je neizvesno kada će dva velika poplavljena kopa u RB Kolubara proraditi. Bez njih EPS ima 30.000 tona uglja manje dnevno, odnosno nedostatak uglja iznosi oko 15 odsto na godišnjem nivou“, objasnio je Jovanović.

Jovanović je istakao i da uprkos tome što su poplave pogodile i Kostolac, ova termoelektrana nije smanjivala proizvodnju električne energije posle majskih poplava.

„Problemi Kostolca su neuporedivi sa onima u Kolubari i zato nismo o njima ni pričali. Rudnik nije radio nekoliko dana zbog obilnih padavina, a imamo i probleme sa ispumpavanjem vode iz kopa koji se nalazi u depresiji, oko 100 metara ispod nivoa Dunava. Ipak blokovi rade po planu,“ rekao je Jovanović 30. jula, istoga dana kada je u večernjim časovima elementarna nepogoda pogodila Kostolac i okolinu.

Nevreme sa jakom kišom i elektroenergetskim pražnjenjem, koje je počelo 30. jula u 22 sata ugrozilo je sve vitalni objekte TE KO Kostolac. Voda posebno ugrožava kop Drmno, na kome je od 23. jula, nakon nevremena, pod vodom zapadni deo ugljenog sistema a bujice koje se slivaju sa okolnih brda ugrozile su rad i TEKostolac A.

Li Sjue Ćiang (Li Xie Qang) direktor predstavništva kineske kompanije CMEC (China machinery engineering corporation), koja je partner EPS-u za gradnju trećeg bloka u TE Kostolac B, ističe da bi primarni izvor energije u Srbiji trebalo da bude ugalj, a sekundarni voda, gas i ostali. On to potkrepulje podacima, pre svega time da se 85 odsto električne energije dobija iz uglja.

„Ukoliko bi nekim slučajem izgubili ove izvore kompletna elektroenergetska struktura bi se urušila. CMEC će pomoći Srbiji da obezbedi visok nivo energetske bezbednosti“, poručio je predstavnik kineske kompanije.

Iako se ugalj smatra najprljavijim izvorom energije, Ćiang ukazuje na podatke da se u proizvodnji električne energije iz uglja u Srbiji emituje manje od 10 miligrama CO2 po metru kubnom, manje od 150 miliograma sumporoksida po metru kubnom i manje od 200 miligrama natrijum oksida po metru kubnom, što je u okviru evropskih standarda. Čak je ovolika emisija ugljen dioksida jednaka emisiji prilikom eksploatacije prirodnog gasa.

S druge strane, napominje Ćiang, niska cena električne energije uticala je na finansijske kapacitete EPS-a i mogućnost da obnove postrojenja. Cena u Srbiji je dosta niža nego u okruženju, zaključio je predstavnik CMEC.

Na zamerku da su međudržavni sporazumi na našu štetu, da su netransparentni i da nema učešća domaće industrije u tim projektima, te da se strancima daju neobnovljivi resursi zemlje, Jovanović je naglasio da su komercijalni ugovori sa kineskom stranom javni, studije izvodljivosti prošle javne rasprave, a da se novi blok finansira iz kredita za koji garantuje Vlada Srbije tako da će on ostati u vlasništvu EPS-a pa tako nema ni davanja  resursa. Ipak, činjenica da je do ovog projekta došlo preko međudržavnog sporazuma znači da nije bilo tendera na koji bi se mogli javiti drugi ponuđači.