Evropska energetska zavisnost od Rusije: Moskva dominira na međunarodnom tržištu atoma

Gas, nafta, ugalj. Rat u Ukrajini, izazivajući energetsku krizu neviđenih razmera, jasno je razotkrio veze evropskih zemalja sa ruskim gasnim i naftnim sektorom. Do sada se, međutim, malo pominjala evropska zavisnost od Rusije na planu nuklearne energije. Posebno na istoku Evropske unije (EU), države se oslanjaju na rusku nuklearnu industriju kako bi pokrenule svoje elektrane i proizvele do polovine električne energije koja im je potrebna.

“Iako je atomski gigant Rosatom pravi instrument uticaja za jačanje moći Vladimira Putina, iako je zadužen za rusko nuklearno oružje i uključen u okupaciju elektrane Zaporžje u Ukrajini, ruski nuklearni sektor je do sada bio pošteđen sankcija. Ovaj status kvo koji ne bi trebalo da spreči bar delimično restrukturiranje tržišta, od koristi francuskim učesnicima u tom procesu“, objavljuje francuski Mond.

Rosatom – džin na nuklearnom tržištu

Jedna statistika ilustruje težinu koju Rusija ima u nuklearnoj industriji: od oko 440 reaktora koji rade širom sveta, 80 je ruskog dizajna, odnosno tipa VVER. Tokom proteklih nekoliko decenija, Rusija je izvezla više reaktora nego bilo koji drugi igrač na ovom tržištu.

U EU od ukupno sto reaktora u funkciji u EU 18 su ruski i nalaze se uglavnom u zemljama bivšeg sovjetskog bloka. U Bugarskoj, na primer, dva ruska reaktora proizvode trećinu električne energije u zemlji. U Češkoj, na njih šest otpada skoro 37% proizvodnje, dok u Mađarskoj četiri reaktora proizvode skoro polovinu.

Moskva takođe nastavlja da dominira na međunarodnom tržištu. Prema Izveštaju o statusu svetske nuklearne industrije, https://www.worldnuclearreport.org/IMG/pdf/wnisr2022-lr.pdf , od pedeset tri reaktora u izgradnji sredinom 2022. godine, njih dvadeset je gradila grupa Rosatom. Od toga, 17 gradilišta nalazi se izvan Rusije. Samo Francuska i Južna Koreja takođe grade reaktore (po dva) van svojih granica.

Sa više od 300 kompanija, 275.000 zaposlenih i komercijalnim partnerstvima potpisanim sa više od pedeset zemalja, Federalna agencija za atomsku energiju Rosatom je pravi džin. Prisutna je u skoro svim nuklearnim zemljama, a zvanično je osnovana 2007. godine od strane predsednika Rusije.

„Vladimir Putin je te godine spojio nuklearne aktivnosti javnog i privatnog sektora“, kaže Mark Hibs, specijalista za nuklearnu politiku u Karnegi zadužbini za međunarodni mir. Centralizovao je čitavu industriju, uključujući vojnu nuklearnu, unutar jedne organizacije koja je bila direktno pod njegovom komandom.“

Od tada, Rosatom sprovodi ofanzivnu strategiju, nudeći isporuku elektrana „ključ u ruke“. Rusija ne samo da gradi, održava, obezbeđuje tehničku ekspertizu ili gorivo, već može da finansira i troškove, čak i za operacije koje se smatraju rizičnim.

„Rusi su hiperkonkurentni“

Takav ugovor, za četiri reaktora procenjena na oko 20 milijardi dolara (nešto više od 19 milijardi evra), potpisan je tako 2010. sa Turskom, koja je decenijama uzalud tražila da pokrene nuklearni program.

„Rusi su hiperkonkurentni, niko u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ne može da se takmiči sa uslovima koje oni nude“, podvlači Mark-Antoan Ejl-Mazega, direktor energetskog i klimatskog centra Francuskog instituta za međunarodne odnose.

Što se tiče prirodnog uranijuma, Rusija je 2021. godine bila treći najveći snabdevač EU, sa 20 odsto tržišnog udela, navodi evropska agencija Euratom. Kazahstan je na drugom mestu. Međutim, određeni deo uranijuma izvađenog u ovoj zemlji bez izlaza na more, prolazi kroz rusku teritoriju.

„Oko 45 odsto francuskog uranijuma dolazi iz Uzbekistana i Kazahstana - režima pod ruskim uticajem i prevozi se ruskim teretnim brodovima, što nije beznačajno“, kritikuje Polin Bojer, aktivistkinja za nuklearnu kampanju u Grinpisu.

Kada se jednom iskopa, prirodni uranijum takođe mora da se „konvertuje“ – ruda se prečišćava i transformiše u uranijum heksafluorid (UF6) – zatim „obogaćuje“ – povećava se koncentracija uranijuma-235 – pre nego što se može koristiti kao gorivo. I ovde Rosatom ima stvarnu težinu: grupa kontroliše 25 odsto evropskog tržišta konverzije i 31 odsto tržišta obogaćivanja. Na svetskom nivou ove statistike dostižu oko 40 i 46 odsto.

Pored EU, SAD su takođe u velikoj meri zavisne od Rusije.

„Moskva bi u svakom trenutku mogla da prepolovi raspoloživu globalnu ponudu nuklearnog goriva, a najizloženije tržište na svetu su Sjedinjene Američke Države“, rekao je krajem oktobra Pol Dabar, bivši zamenik sekretara američkog Ministarstva energetike. Rosatom je 2021. godine isporučio skoro četvrtinu goriva potrebnog za 93 reaktora u američkom nuklearnom sektoru. Većini “naprednih“ reaktora takozvane „četvrte generacije“, koji su u razvoju, takođe je potreban uranijum obogaćen do 20%, koji trenutno jedino Rusija može da isporuči.

„Zavisnost od nuklearne energije je posebno jaka jer to nije samo zavisnost od materijala, već i od tehnologije i industrijskih kapaciteta“, rezimira Iv Marinjak, nuklearni stručnjak u Udruženju megvat, organizaciji koja se zalaže za energetsku trezvenost i zamenu fosilne i nuklearne energije.

Nuklearna energija zaštićena od sankcija

Evropski parlament je u aprilu pozvao na "potpuni embargo" na uvoz uglja, nafte, gasa i nuklearnog goriva iz Rusije. Nakon devet meseci rata i osam rundi sankcija, atomska industrija je jedan od retkih sektora koji nisu pogođeni ograničenjima, na veliko žaljenje ukrajinskih lidera. Čak su teretni avioni, koji su dolazili iz Moskve i prevozili gorivo namenjeno slovačkim ili mađarskim elektranama, imali dozvolu da lete, uprkos zatvaranju evropskog vazdušnog prostora za ruske avione.

U ekonomskom smislu, zemlje EU su platile oko 210 miliona evra za uvoz sirovog uranijuma iz Rusije 2021. Iako je ova suma mnogo niža od one koja je potrošena na kupovinu gasa ili nafte, krije druge indirektne dobitke za Rusiju.

„Bilo bi logično sankcionisati Rosatom jer je umešan u okupaciju ukrajinske elektrane u Zaporožju i samim tim je saučesnik u ratnoj strategiji Moskve, ali to niko nije učinio“, kaže Mark Hibs.

Ovaj izuzetak vezan za nuklearnu energiju prvenstveno se objašnjava energetskim kontekstom. Posledica sukoba za Evropljane bila je skoro potpuna obustava ruskog gasa. Izostanak nuklearnih proizvodnih kapaciteta povećao bi rizik od nestašice električne energije tokom narednih zima, koje će, procenjuje se, biti posebno napete. Štaviše, EU je uključena u proces masovnog smanjenja svojih emisija gasova staklene bašte do kraja decenije. U julu je odlučila da uključi nuklearnu energiju, izvor električne energije sa niskim sadržajem ugljen dioksida, na listu „zelenih“ investicija za borbu protiv globalnog zagrevanja.

Za neke države, sankcionisanje Rosatoma bi takođe značilo prekid višestrukih komercijalnih odnosa i dugoročnih obaveza. „Ako bi se nuklearni sektor podvrgao sankcijama, sigurno je da bi se Mađarska tome usprotivila“, ocenjuje, na primer, Phuk-Vinh Nguien, stručnjak sa Instituta “Žak Delors“.

Lanac posledica predstavlja još jednu poteškoću. Ako bi se donela odluka o sankcijama, verovatno bi bile potrebne godine da se uspostave pouzdane alternative bez ugrožavanja bezbednosti objekata. Većina država ima dovoljne rezerve uranijuma za rad svojih reaktora nekoliko meseci ili čak godina, ali sklapanje novih ugovora o snabdevanju može biti složeno i skupo, kao i razvoj nove konverzije, obogaćivanje ili čak angažovanje stručnjaka.

„S obzirom na pad nuklearne industrije poslednjih godina, postoji stvarni nedostatak kvalifikovanih ljudi koji bi brzo mogli da podrže zemlje poput Bugarske ili Slovačke“, dodaje Mark Hibs.

Dovedena u pitanje ruska dominacija?

Da li će rat u Ukrajini, koji obelodanjuje zavisnost EU ili SAD od ruskog nuklearnog sektora, imati uticaja na ovu industriju? Prema Euratomu, na funkcionisanje tržišta je „duboko uticao“ razvoj geopolitičkih dogadjaja:

„Ovo je podrilo poverenje u onoga ko je ranije bio glavni partner u domenu nuklearne energije, slabeći sigurnost snabdevanja Evropske unije materijalima i nuklearnim uslugama i povećavajući njenu zavisnost“, napisano je u instituciji Euratom u izveštaju objavljenom u avgustu. „S obzirom na rat u Ukrajini, SAD i EU sada moraju da razmotre kako da smanje svoju zavisnost od Rosatoma“, slažu se i portparoli (nukelerne energetske) grupe Orano (bivša Areva) u Francuskoj.

U stvari, iako većina stručnjaka smatra da je uvođenje nuklearnih sankcija malo verovatno, dominacija Rosatoma bi mogla biti delimično osporena, a grupa bi mogla da izgubi deo tržišnog udela. Što se tiče isporuke reaktora, Finska je nakon izbijanja sukoba otkazala ugovor sa Rosatomom za izgradnju elektrane Hanhikivi. „Uloga ruske grupe kao programera novih elektrana biće ograničena“, kaže Mark-Antoan Ejl-Mazega. „Ona više ne može da pozajmljuje novac svojim klijentima kao ranije, jer rat otežava pristup finansiranju.“

„Prvi gubitak (povezan sa ratom u Ukrajini) za nuklearni sektor je poverenje u Rusiju, a drugi se odnosi na izvozne izglede Rosatoma“, napisao je u junu Džeremi Gordon, konsultant u oblasti nuklearne energije. Zatim je podvukao da će praznina koju je ostavio Rosatom otvoriti tržište drugim igračima, uključujući Francusku, Južnu Koreju i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Veoma konkretnu posledicu rata sada predstavlja nastojanje francuske kompanije Orano da razvije svoje kapacitete za obogaćivanje uranijuma, bilo izgradnjom novog postrojenja u Sjedinjenim Državama, gde je već uključena, ili povećanjem sadašnjih kapaciteta fabrike u Trikastenu (oblast Drome u Francuskoj). Za ovu drugu opciju, grupa je već sazvala Nacionalnu komisiju za javnu debatu (CNDP), a konsultacije će biti organizovane od 2023. godine. „Postoji jasno interesovanje evropskih i američkih kupaca koji žele da smanje svoju zavisnost od Rusije“, objašnjavaju u Oranu. “Proces bi bio brži u Francuskoj, ali će sve zavisiti od brzine kojom se kupci angažuju“. On takođe nije jedini zainteresovan za ovu opciju na kojoj radi i anglo-nemačko-holandska grupa Urenco.

Što se goriva tiče, američki Vestinghaus je počeo da isporučuje određene reaktore tipa VVER Ukrajini čim je Rusija anektirala Krim 2014. godine. U budućnosti bi trebalo da ima nove kupce poput Češke, koju je do sada snabdevala Rosatomova podružnica TVEL. Švedska je, sa svoje strane, poslednjih meseci otkazala ugovor o uvozu ruskog uranijuma. Što se tiče francuskog Framatoma - on razvija gorivo po licenci kupljenoj od Rusa, dok radi na sopstvenoj tehnologiji do kraja decenije.

Politički zamah

Reorganizacija tržišta će ipak, u jednom ili drugom trenutku, zahtevati politički podsticaj. „Pre nego što ulože novac u nove kapacitete, zapadni akteri će tražiti od vlada da uspostave jasne politike“, kaže Met Boven, istraživač Centra za globalnu energetsku politiku u maju na Univerzitetu Kolumbija (SAD). Njihova briga je da će za godinu ili dve, možda i manje, ruskim proizvodima biti dozvoljeno da se vrate na tržišta, zbog čega će izgubiti svoja ulaganja. Do sada, međutim, akteri i države koje razmišljaju o diverzifikaciji svojih izvora snabdevanja to rade diskretno, jer veze sa ruskom nuklearnom industrijom izazivaju malo debate.

Čini se da deo sveta takođe nerado dovodi u pitanje dominantnu poziciju koju trenutno zauzima Rosatom. Grupa je poslednjih meseci započela izgradnju prvog reaktora u Egiptu u El-Dabai, na severu zemlje, a u julu je započela izgradnju četvrtog reaktora elektrane Akuju, u Turskoj. Mađarska je u septembru dala zeleno svetlo za pokretanje dva nova bloka, a 23. novembra Kirgizistan je najavio da će proučiti mogućnost izgradnje svoje prve fabrike sa Rusijom. Ukupno, ruski gigant, koji nije odgovorio na pitanja Monda, stoji iza trideset četiri projekta u inostranstvu, vredna 140 milijardi dolara. 

Peren Muterd, Maržori Cesak, Le Monde