Problematične kritike Svetske banke na račun EPS-a

Uoči formiranja nove vlade Srbije, Elektroprivreda Srbije je na meti kritike Svetske banke, koja zamera da se kasni sa restrukturiranjem. Direktor Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen izjavio je srpskim medijima da smanjenje broja zaposlenih u Javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije trebalo da bude obavljeno novom sistematizacijom, koju je EPS trebalo da dostavi do kraja prošle godine, pa u martu ove godine, pa u junu: „I još uvek je nisu dostavili, tako da još uvek čekamo da vidimo novu sistematizaciju EPS-a,” poručio je Verheijen iznoseću niz vrlo oštrih kritika na račun poslovodstva EPS-a.

Optužujući ih da “EPS troši previše na plate zaposlenih i to je jedna od najvećih stavki” Verheijen je rekao da se “o finajsijskoj održivosti EPS-a može govoriti samo ako do kraja godine broj zaposlenih bude smanjen i troškovi za plate, takođe, smanjeni za 15 odsto tokom pet godina”.

U suprotnom će, po njegomom zaključku “bez primenenjenog plana konsolidacije EPS do kraja 2019. godine imati dug od skoro dve milijarde evra”.

Zanimljivo je da prvi čovek Svetske banke u Srbiji tvrdi da bi bez redukcije troškova (za plate zaposlenih ili investicije) EPS morao da pribegne poskupljenju struje.

Konkretno, Verheijen savetuje „Mogu da ne redukuju troškove zaposlenih ali onda moraju da povećaju cene struje za 10 odsto. Mogu da smanje investicije, pa će onda morati da povećaju cenu struje za manji iznos…”

Svakome ko pročita ove kritike verovatno prostuje žmarci niz kičmu. Kao da ga je u najmanju ruku “drmnula” struja.

Na ovu njegovu optužbu iz EPS-a poručuju da su plan racionalizacije zaposlenih dostavili i preciziraju da je tim planom predviđen odlazak 1.000 radnika do kraja ove godine. Tvrde, takođe, da je urađena i nova sistematizacija, koja omogućava efikasniji rad EPS-a i da su sa smanjenjem broja zaposlenih manji i troškovi za zaposlene, a da se u saradnji sa sindikatima radi na optimizaciji radnih mesta i broja radnika.

Od ovih 1.000 oko 600 bi, inače, trebalo da ode u starosnu penziju a sindikati EPS-a sa Vladom Srbije pregovaraju o potpisivanju novog kolektivnog ugovora, kojim bi bile definisane i otpremnine za prekobrojne.

Milorad Grčić, v. d. direktora Elektroprivrede Srbije Grčić u saopštenju dostavljenu medijima poziva predstavnike Svetske banke da razjasne sve činjenice, da urade zajedničku analizu poslovanja EPS-a, kako ne bi bilo netačnih informacija u javnosti i tvrdi „da je očigledno da pri analizi poslovanja EPS-a Svetska banka nije imala sve relevantne podatke“.

Dobro upućeni u elektroenergetiku Srbije za Balkanmagazin tvrde, međutim, da je problem što oni koji su ispred Svetske banke „skenirali“ poslovanje EPS-a nisu baš merodavni ni da daju dijagnozu ni da prepisuju lek. Kako kažu, radi se o mladim, još neiskusnim ljudima koji nisu dorasli zadatku. Kako kažu, to se najbolje vidi u odokativnoj projekciji da će EPS na kraju 2019. godine biti u minusu dve milijarde evra.

Treba reći i to da od sredine 2016. do kraja 2019. nema pet godina.

Mnogi koji su sa ovim inostranim ekspertima sarađivali tvrde da konsultanti često dođu u neku firmu, traže sve potrebne podatke, analize... a posle te iste materijale sa dodatkom zaglavlja svoje konsultantske firme predstavljaju kao svoju ekspertizu.

Mnogi od njih u Srbiju dolaze i kao turisti. Tako je, pre neku godinu, dok je pregovore tadašnje Vlade Srbije vodio Mlađan Dinkić za delegaciju Međunarodnog monetarnog fonda, koja je dolazila u Srbiju da bi proverila kako se sprovode mere propisane aranžmanom ove svetske finansijske institucije sa Vladom Srbije za njih bila organizovana eskurzija u šumadijske vinograde i vinarije.

Bez namere da tvrdimo da je sam Toni Verheijen imao skrivene namere, a ne dobrobit EPS-a  I države Srbije moramo se zapitati kako je moguće da do njega nisu stigli materijali iz EPS-a? I, zašto je sebi dozvolio luksuz da javno komentariše nešto u čega nema potpuni uvid.

U Srbiji smo se, doduše, tokom ovih godina tranzicije već naslušali pametovanja raznih eminentnih konsultana i svetskih finansijskih „žandarma“, koji su ne trepnuvši tvrdili da u srpskoj privredi ništa ne valja, da sve treba privatizovati, da velika državna preduzeća (posebno javna) treba restrukturirati, odnosno, rasparčati po delatnostima, da treba dovesti strani menadžment (kao, na primer, Petera Kamaraša u smederevsku Železaru)... kojima je po pitanju EPS-a glavni problem što je struja u Srbiji najjeftinija, ne samo u regionu već i u Evropi, pa neizostanvno savetuju poskupljenje, da bi slobodno tržište profunkcionisalo tako da privatni, ugavnom inostrani trgovci mogu da budu konkurentni.

Takve savete slušali su i u drugim zemljama u tranziciji pa je Bugarska, na primer, požurila da privatizuje svoje distribucije, a kada su novi vlasnici poskupeli električnu energiju narod se pobunio pa je čak pala i vlada.

U svetu je lobiranje jedno od najunosnijih zanimanja. Čini se da i kod nas postaje sve popularnije. A puno je onih koji tvrde da EPS treba restrukturirati i potom, neizostavno, privatizovati. Takvi stavovi nisu novi. U raznim oblandama lansiraju se u javnost još od 2000. godine.

U EPS-u, naravno, nije sve idealno. Puno je toga što treba sinhronizovati, reorganizovati - bez obzira zvao se taj proces restrukturiranje ili nekako drugačije.

Realna analiza, koja bi pokazala sve pluseve i minuse restruktiriranja, ne samo za EPS i državu kao vlasnika, već za celokupnu srpsku privredu i, pre svega, za građane – ne samo one koji su zaposleni u EPS-u ili firmama koje sa EPS-om sarađuju već i potrošače - nije najpravljena.

„Finansijsko poslovanje Elektroprivrede Srbije nije ugroženo i mere štednje već daju rezultate. U prvom kvartalu 2016. godine EPS je ostvario dobit od 13,6 milijardi dinara, što je višestruko bolji rezultat od planiranog. EPS posluje pozitivno i nastavlja reorganizaciju u skladu sa merama Vlade Srbije,“ kaže Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a  ističući da se radi i  na smanjenju gubitaka i krađa struje.

Kako kaže, „EPS će imati mnogo bolje rezultate u naplati i smanjenju gubitaka nego što je Svetska banka očekivala“.

Čini se da država, kao vlasnik EPS-a mora ubuduće da se ozbiljnije pozabavi restrukturiranjem samog EPS-a. Jer, u dosadašnjim koracima ovog uvezenog procesa bilo je dosta grešaka baš zbog slušanja inostranih savetnika. Da pomenemo samo na sva zvona hvaljeno izdvajanje takozvanih non cor delatnosti. Tako su iz EPS-a izdvojene čitave službe, bez kojih ovaj sistem ne može da funkcioniše – u Rudarskom basenu Kolubara najpre je izdvojen, na primer, sektor Kolubara metal sve sa radionicama i ljudima/majstorima, koji odžavali mašine na površinskim kopovima, da bi posle nekoliko godina bio vraćen u preduzeće.

Zato je pred novom vladom Srbije ozbiljan zadatak. Da reši kako će sprovoditi dalje restrukturiranje EPS-a. Hoće li slepo slušati savete zasnovane na pogrešnim premisama. A potom da poslovodstvu EPS-a pomogne u iznalaženju pravog puta - kako da EPS bude profitabilna firma, još konkurentnija na tržištu. Samo tako u EPS-u i firmama iz sektora mašinogradnje i drugih delatnosti vezanih za elektroenergetiku biće posla za mlade stručnjake, koji sada odlaze u inostranstvo. Samo razvijajući zdrav segment srpske privrede državna ekonomija se može izvući iz krize, smanjiće se nezaposlenost... a tada ni poskupljenje struje neće biti bauk od koga će strepeti većina građana.