Akcize za struju još nedefinisane

Vlada Srbije odobrila je da električna energija od 1. avgusta poskupi 12 odsto, s tim što će struja poskupeti 4,5 odsto a svi potrošači, i privrede i građani, plaćaće ubuduće i akcizu od 7,5 odsto. O uvođenju akcize na struju – koji nemaju sve zemlje EU i nepoznanicama o tome kako će se ovaj dodatni porez obračunavati jer, Zakon kojim se propisuje akciza na električnu energiju još nije usvojen razgovaramo sa mr Željkom Markovićem, stručnjakom za elektroenergetiku.

Šta predstavlja akciza?

Akciza obično predstavlja dodatni porez na promet neke specifične robe, kao što su: duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafa i derivati nafte. Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u Republici Srbiji je tim zakonom predviđeno da u robu na koju se obračunava akciza bude uvrštena i električna energija.

Da li se i u drugim zemljama obračunava akciza na struju?

Da, mnoge zemlje imaju akcizu na električnu energiju. Imajući u vidu da se akciza naplaćuje na robu koja je u prometu, najčešće je iskazana fiksnim novčanim iznosom po jedinici količine. Konkretno, kada je električna energija u pitanju, usvojena najmanja vrednost akcize u zemljama Evropske Unije iznosi 0,5 EUR za jedan MWh (0,05 evrocenti za 1 kWh) električne energije koja se isporuči kupcima u privredi, odnosno 1 EUR za jedan MWh (0,1 evrocenti za 1 kWh) električne energije koja se isporuči ostalim kupcima u neprivrednim delatnostima i domaćinstvima. Primenjene stope zavise od zemlje do zemlje i kako izgledaju možemo videti u priloženoj tabeli.

Napomene:

* U ovu kategoriju se ubrajaju svi kupci iz kategorije ostala potrošnja sem domaćinstava;

Skraćenice:

VN – mesto preuzimanja energije na visokom naponu;

SN – mesto preuzimanja energije na srednjem naponu;

NN – mesto preuzimanja energije na niskom naponu;

EM – mesečna potrošnja električne energije izražena u MWh (1 MWh = 1.000 kWh);

Rumunija i Grčka – akciza se ne obračunava na električnu energiju koja potiče iz obnovljivih izvora;

Francuska – kod komercijalnih korisnika, akciza se obračunava samo kod korisnika koji imaju zakupljenu (angažovanu) snagu veću od 250 kW.

Dakle postoje i zemlje koje ne obračunavaju akcizu za kupce iz kategorije domaćinstava?

Da, kao što se može videti iz priložene tabele, od zemalja iz neposrednog okruženja, Mađarska, Hrvatska i Bugarska ne obračunavaju akcizu za kupce iz kategorije domaćinstava, a od zemalja članica Evropske Unije tu su još i Velika Britanija, Kipar, Letonija i Slovačka.

Kako će se obračunavati akciza u Srbiji?

Postoji još nepoznanica u pogledu obračuna akcize na električnu energiju u Srbiji, budući da Zakon kojim se propisuje akciza na električnu energiju još nije usvojen. Takođe, po usvajanju Zakona, bliže uslove, način i postupak obračunavanja i plaćanja akcize na električnu energiju, kao i ostvarivanje oslobođenja, treba da propiše nadležni ministar.

A šta je predviđeno predlogom Zakona?

Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji se može videti na internet stranici Skupštine Republike Srbije, predviđeno je da se akciza naplaćuje po stopi od 7,5% na električnu energiju za krajnju potrošnju, dakle za isporuku električne energije krajnjim kupcima, uključujući i potrošnju električne energije od strane snabdevača za sopstvene potrebe. Obveznikom akcize se smatra snabdevač električnom energijom.

Da li je neko oslobođen plaćanja akcize?

U skladu sa pomenutim Predlogom akciza se neće plaćati na električnu energiju koja se isporučuje za potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništva i lične potrebe njihovog osoblja i članova njihovih porodica, međunarodnih organizacija i lične potrebe njihovog osoblja i članova njihovih porodica (ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom) kao i u slučajevima kada se električna energija koristi za proizvodnju električne energije i kogeneraciju, i sopstvenu potrošnju proizvođača električne energije. Pored toga, akciza se u skladu sa predlogom neće obračunavati i na električnu energiju koja se koristi za proizvodnju uglja u površinskim kopovima, kao i električnu energiju koja se koristi za obezbeđenje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu.

Pošto je, za razliku od Evropske Unije, akciza iskazana u procentima, da li će se akciza obračunavati samo na cenu električne energije, bez tzv. „mrežarine“?

Taj deo je meni i dalje nepoznat, budući da u predlogu Zakona doslovce stoji: „Osnovicu za obračun akcize na električnu energiju čini cena električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučenu električnu energiju, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike“. Imajući u vidu ovakvu formulaciju, pretpostavljam da će se akciza obračunavati na ukupnu cenu kilovatčasa, dakle i na troškove tzv. „mrežarine“ koja učestvuje u konačnoj ceni kilovatčasa električne energije.

Znači, još se ne znaju svi detalji o akcizama na električnu energiju?

Još je rano upoređivati iznos akcize kod nas i u drugim zemljama, budući da postoje određene nepoznanice o kojima smo govorili. Takođe, pored samog iznosa akcize, prilikom upoređivanja treba voditi i računa o ostalim davanjima, kao što je, na primer, porez na dodatu vrednost, čije se stope razlikuju od zemlje do zemlje. To je i razlog zašto sam u priloženoj tabeli naveo i stope PDV-a. Imajući u vidu da je cena električne energije u Srbiji najniža u Evropi, i posle povećanja cene zbog obračuna akcize to se neće promeniti, pa će cena električne energije i dalje ostati najniža u Evropi. Ipak u apsolutnom iznosu, za kupce iz kategorije domaćinstava, računato sa prosečnom cenom od oko 6 dinara po kWh, iznos akcize će biti oko 45 para za kWh, dok se taj iznos u zemljama u okruženju kreće u rasponu od 12 pa do 36 para, računato sa srednjim kursem od 120 dinara za jedan evro.

Napomena: (Svi izneti stavovi su lični stavovi autora)