EMS – stožer trgovine strujom u regionu

Centralni položaj Srbije u regionu i to što se Elektroprivreda Srbije, sa svojim dobro izbalansiranim hidro i termo proizvodnim kapacitetima, može vrlo uspešno pozicionirati kao bitan učesnik na tržištu električne energije u regionu - nadogradila je Elektromreža Srbije koja, kao operator prenosnog sistema sa najvećim brojem granica prema susednim elektroenergetskim sistemima (čak osam) u Evropi, predstavlja strateški nezaobilazan faktor u procesu uspostavljanja funkcionalnog i efikasnog regionalnog tržišta električne energije Jugoistočne Evrope. Vidi se to već i po tome što je tokom 2011. godine prenosnim sistemom EMS-a na regulisanom tržištu, transportovano približno 35 TWh električne energije. Na tržištu električne energije Srbije trenutno je prisutno 56 licenciranih učesnika, od kojih je 35 registrovano kod EMS-a za učešće na njemu, a dvadesetak i aktivno u procesu nominacije dnevnih planova rada. EPS je, doduše, još dominantan na unutrašnjem tržištu, koje je od 1. januara otvoreno za velike potrošače, dok su ostali učesnici, prvenstveno, aktivni na tržištu prekograničnih kapaciteta.

O tome da veliki potoršači struje u Srbiji, kao ni društvo u celini, još nisu spremni za tretiranje električne energije kao robe, ulozi EMS-a u daljem razvoju nacionalnog i integrisanog regionalnog tržišta električne energije i planovima za otvaranje regionalne berze električne energije u Srbiji za Balkanmagazin govori Nikola Petrović, generalni direktor Javnog preduzeća Elektromreža Srbije.

Da li je EMS spreman za otvaranje tržišta električne energije za velike potrošače, koje je u Srbiji trebalo da počne da funkcioniše od 1. januar 2013. godine?

Vrlo kratko i jasno – jeste. Međutim, važno je istaći da iza te jednostavne konstatacije stoje višegodišnji sistematski napori u jačanju, kako stručno-operativnog, tako i institucionalnog kapaciteta, da bi se moglo uspešno odgovoriti svim izazovima koje sobom nosi prelazak iz jednog, potpuno regulisanog, u tržišno okruženje. Naime, kako bi bili stvoreni uslovi za uspostavljanje funkcionalnog i efikasnog, otvorenog tržišta električne energije, pre svega je bilo neophodno uspostaviti odgovarajući pravno-regulatorni okvir koji je, na početku, obuhvatao definisanje modela tržišta električne energije, implementiranje transparentnog i nediskriminatornog koncepta “pristupa treće strane” prenosnom sistemu, kao i uspostavljanje tržišnog pristupa prekograničnim kapacitetima svih zainteresovanih učesnika na tržištu, a zatim, u završnoj fazi, i izradu i implementaciju pravila o radu tržišta električne energije koja su definisala vidove tržišta, učesnike na njemu, kao i njihove međusobne odnose, prava i obaveze.

Da bi primena jednog ovakvog koncepta bila moguća bilo je neophodno razviti i implementirati ne samo odgovarajući operativni i stručni kapacitet unutar EMS-a već i vrlo sofisticiranu informacionu infrastrukturu, koja će ovako dizajnirani model tržišta i podržati. U tu svrhu je, uz primenu najsavremenijih evropskih rešenja i ENTSO-E preporuka po pitanju tržišnog role-modela i formata neophodnih tržišnih podataka, uspostavljena automatizovana i pouzdana platforma za administraciju tržišta električne energije, tzv. MMS - Market Management System, tj. Sistem za upravljanje tržištem električne energije (slika 1). Na taj način je omogućeno efikasno i transparentno uspostavljanje tržišnog balansnog mehanizma i koncepta balansne odgovornosti u Srbiji, što je, kroz primenu tzv. “dry-run” mehanizma i uz blisku saradnju sa Elektroprivredom Srbije, kao trenutno jedinim učesnikom u balansnom mehanizmu, uvežbavano tokom 2012. godine, dok se sa praktičnom primenom krenulo od 1. januara ove godine.

Prikaz strateških investicionih projekata vezanih za jačanje prenosnih kapaciteta od nacionalnog, regionalnog i pan-evropskog značaja

Sve u svemu, imajući sve navedeno u vidu, sa ponosom mogu da kažem da je, što se tiče onih segmenata iz nadležnosti EMS-a i bez obzira na pojedine, još uvek nedostajuće elemente u toj vrlo zahtevnoj slagalici koju nazivamo otvoreno tržište električne energije, ono profunkcionisalo u zakonom određenim rokovima, “na nogama” podnoseći određene dečije bolesti koje će, nadam se, uz podršku svih relevantnih struktura, uskoro biti i odbolovane.

Kako ocenjujete spremnost drugih igrača na tržištu: EPS-a, trgovaca električnom energijom i velikih potrošača?

Ne bih ulazio u detaljnije analize tog tipa, s obzirom da poslovna etika, kao ni prirodna pozicija EMS-a kao transparentnog i nediskriminatornog stožera otvorenog tržišta električne energije to ne dozvoljavaju, ali je u poslednjih nekoliko meseci, svakako, vidljivo da, kako potencijalni učesnici, tako ni društvo u celini, još uvek nisu spremni za tretiranje električne energije kao robe čija se cena, radi održivosti celog sistema, a ne kao posledica nečijeg hira ili uslov evrointegracija, kako se moglo čuti ovih dana, mora formirati na tržištu. Zbog tog ultimativnog zahteva za sveukupnom održivosti sistema, a sve u cilju povećanja sigurnosti snabdevanja, omogućavanja slobodne konkurencije i održivog razvoja, u Evropi je i započet proces deregulacije elektroenergetskog sektora, uz stalno insistiranje na tzv. “cost-reflective” tarifama i tržišnim modelima koji će najširoj društvenoj zajednici, tj. svim učesnicima na tržištu doneti maksimalnu i izbalansiranu “ukupnu društvenu dobrodobit” (tzv. social welfare) koja, u ovom kontekstu, predstavlja zbir viška vrednosti na strani ponude i viška vrednosti na strani potražnje, uz uvažavanje prihoda od zagušenja prekograničnih kapaciteta. Dok god se taj kriterijum, potpuno pogrešno i pojednostavljeno, izjednačava sa depresiranom cenom električne energije, tj. sa benefitom kupaca, a ne tretirajući na istovetan način potrebe proizvođača i operatora sistema za održivim razvojem svojih kapaciteta, sigurno je da neće biti moguće uspostaviti jedan sveobuhvatan i u potpunosti zadovoljavajući društveno-ekonomski okvir za dalji razvoj elektroenergetskog sektora.

Prokomentarišite, molim Vas, značaj EMS-a za funkcionisanje tržišta električne energije u Srbiji i regionu.

Još 2004. godine, usvajanjem Zakona o energetici, koji je pisan u skladu sa uputstvima i direktivama Evropske komisije o restruktuiranju energetskog sektora, postavljen je pravni okvir za uspostavljanje i funkcionisanje tržišta električne energije, zasnovanog na transparentnim, nediskriminatornim i tržišnim principima. Ovim zakonom je definisana uloga operatora prenosnog sistema i operatora tržišta električne energije kao subjekata koji će vršiti organizovanje tržišta električne energije u skladu sa poslovima iz svoje nadležnosti na teritoriji Republike Srbije. Naredne, 2005. godine, formiranjem EMS-a kao energetskog subjekta - odgovornog i licenciranog za prenos električne energije, upravljanje prenosnom mrežom i organizovanje tržišta električne energije, stvoreni su i svi neophodni preduslovi za otpočinjanje procesa uspostavljanja nacionalnog tržišta električne energije. Novi Zakon o energetici, zvanično usvojen jula 2011. godine je, kroz definisanje tzv. tržišnih funkcija operatora prenosnog sistema, dodatno etablirao EMS u jednog od najbitnijih subjekata za efikasno funkcionisanje tržišta električne energije.

U tom kontekstu EMS je, kao operator prenosnog sistema, odgovoran za donošenje Pravila o radu tržišta koje odobrava AERS, administriranje bilateralnog tržišta električne energije, organizovanje i administriranje balansnog tržišta električne energije, kao i za uspostavljanje i sprovođenje balansne odgovornosti učesnika na tržištu električne energije i vođenje registra balansne odgovornosti. Takođe, do donošenja odluka od strane Vlade Republike Srbije koje se tiču definisanja rada i organizacije operatora tržišta, EMS je kao nosilac licence za organizovanje tržišta električne energije nominovan i za uspostavljanje organizovanog dan-unapred tržišta električne energije, što je jedna od aktivnosti kojoj pridajemo najveću važnost u 2013. godini.

Što se tiče tržišta električne energije u regionu, poznato je da EMS sa svojih osam granica prema susednim elektroenergetskim sistemima (zahvaljujući toj činjenici, EMS je i TSO sa najvećim brojem granica kojima upravlja u Evropi) zauzima centralno mesto u regionu i predstavlja strateški nezaobilazan faktor u procesu uspostavljanja funkcionalnog i efikasnog regionalnog tržišta Jugoistočne Evrope. Dovoljno indikativno je navesti podatke iz 2011. godine, gde je, pored približno 35 TWh električne energije razmenjene na regulisanom tržištu za potrebe snabdevanja tarifnih kupaca, ukupan obim internih transakcija na slobodnom bilateralnom tržištu iznosio oko 10 TWh, a ukupan obim nominovanih prekograničnih transakcija 11,5 TWh u smeru ulaza u Srbiju i 11,2 TWh u smeru izlaza ka susednim balansnim oblastima.

Kojom dinamikom se razvija regionalno tržište pokazuje i podatak da je, recimo, 2008. godine ukupan obim internih transakcija na slobodnom bilateralnom tržištu iznosio oko 2 TWh, dakle pet puta manje nego prošle godine, dok su prekogranične transakcije u oba smera iznosile približno 7 TWh. Takođe, bitan je podatak i da, iz godine u godinu, raste likvidnost tržišta prekograničnih prenosnih kapaciteta, tako da je na tržištu Srbije trenutno prisutno 56 licenciranih učesnika na tržištu, od kojih je 35 registrovano kod EMS-a za učešće na njemu, a dvadesetak i aktivno u procesu nominacije dnevnih planova rada. Inače, treba reći i da je EPS još uvek jedini učesnik sa mestima injektiranja i povlačenja električne energije iz sistema (nominuje planove proizvodnje, potrošnje i razmene), dok su ostali učesnici prvenstveno aktivni na tržištu prekograničnih kapaciteta, dok su forsiranjem otvaranja tržišta za kupce priključene na prenosni sistem dobili šansu i za plasiranje energije krajnjim kupcima u Srbiji. Na žalost, svedoci smo da tu šansu, trenutno, još uvek niko ne koristi, tako da se kompletno snabdevanje domaćih kupaca još uvek svodi na mogućnosti i kapacitet EPS-a.

EMS sa predstavnicima Ministarstva energetike i Agencijom za energetiku radi na Regionalnom akcionom planu za uspostavljanje integrisanog tržista električne energije Jugoistočne Evrope. Šta će za EMS i Srbiju značiti realizacija ovog plana?

Kroz Regionalni akcioni plan za uspostavljanje integrisanog tržista električne energije Jugoistočne Evrope, usaglašen od strane svih relevantnih zainteresovanih strana (TSO-ovi, regulatori, ministarstva) na nivou Energetske zajednice JIE, definisani su osnovni principi za formiranje jedinstvenog tržista električne energije Jugoistočne Evrope za sledeće vremenske okvire: dugoročno tržište, dan-unapred tržište i unutardnevno tržište, elaborirajući pritom na veoma detaljan način i problematiku proračuna prekograničnih kapaciteta i modelovanja mreže.

Bitno je reći da su predstavnici EMS-a i AERS-a, u svom kapacitetu konvenora ENTSO-E regionalne grupe za Jugoistočnu Evropu i Radne grupe za električnu energiju ECRB-a, imali, praktično, vodeću ulogu u pripremi i pisanju ovog plana, kao i da proaktivna uloga EMS-a u uspostavljanju zajedničkih bilateralnih aukcija sa susednim operatorima prenosnog sistema, kao prvog definisanog koraka ka uspostavljanju jedinstvenog regionalnog tržišta, zaista predstavlja lokomotivu u ovom procesu. Inače, Regionalni akcioni plan je pisan u potpunosti u skladu sa tzv. Ciljnim modelom za integraciju evropskog tržišta električne energije koji predstavlja kamen temeljac uspostavljanja jedinstvenog (tzv. internog) EU tržišta električne energije, što, u kasnijoj fazi, omogućava jednostavnu i efikasnu integraciju regionalnog u pan-evropsko tržište, što sobom nosi benefite koje je, verujem, izlišno detaljnije elaborirati.

Sve češće se govori o potrebi uspostavljanja koncepta nacionalnog i regionalnog dan-unapred tržišta električne energije. Šta to, konkretno, znači za EMS, EPS i druge igrače na tržištu električne energije u Srbiji i region?

Imajući u vidu, već opisani, centralni položaj Srbije u regionu, kao i činjenicu da se EPS sa svojim dobro izbalansiranim hidro-termo proizvodnim portfoliom može vrlo uspešno pozicionirati kao bitan učesnik na tržištu električne energije u regionu, nameće se zaključak da je implementacija dan-unapred tržišta električne energije u Srbiji, ne samo logičan, već i neophodan korak u daljem razvoju nacionalnog, pa i regionalnog tržišta električne energije. Takođe, i u gore pomenutom  Regionalnom akcionom planu za uspostavljanje integrisanog tržista električne energije Jugoistočne Evrope, predviđeno je fazno uspostavljanje regionalnog dan-unapreed tržišta, uz paralelno sprovođenje aktivnosti na nacionalnom i regionalnom nivou, dok je Srbija prepoznata kao potencijalni nukleus za inicijalno uspostavljanje i kasnije širenje dan-unapred tržišta na region.

S obzirom da se, imajući u vidu zakonom propisano forsirano otvaranje tržišta, u skoroj budućnosti može računati i na veće prisustvo novih učesnika na tržištu električne energije u Srbiji, kako kupaca, tako i snabdevača i nezavisnih proizvođača na tržištu električne energije, smatramo da nema opozicije našem strateškom opredeljenju da čvrsto koračamo u tom pravcu, bazirajući napore, pre svega, na uspostavljanju dan-unapred tržišta u Srbiji i bližem okruženju (razmatra se i pristup koji bi inicijalno obuhvatio tržište Srbije i Crne Gore), a kome bi se kasnije, putem implicitnih aukcija, tj. putem uvezivanja trgovine sa prenosnim prekograničnim kapacitetom i uz neophodno učešće  respektabilnih strateških partnera iz EU i regiona, mogli pridružiti i potencijalni učesnici iz susednih zemalja. Taj proces bi doneo značajne koristi učesnicima na tržištu i široj regionalnoj zajednici, kako kroz pogodnosti u vidu automatizacije procedura trgovine na berzi, smanjenja rizika trgovine, finansijske sigurnosti i smanjenja troškova, tako i kroz definisanje referentne cene na tržištu i uvećanje ekonomije obima koje bi sobom donelo ograničenje investicionog rizika i smanjivanje investicionih i operativnih troškova, što, takođe, predstavlja i jedan od vrlo bitnih ciljeva Energetske zajednice Jugoistočne Evrope.

Kada možemo očekivati formiranje regionalne berze električne energije u Srbiji?

U poslednjem kvartalu prošle godine su, kako kroz određeno interno realociranje stručnih kapaciteta unutar EMS-a, tako i kroz intenziviranje razgovora na ovu temu sa resornim ministarstvom i potencijalnim partnerima, značajno ubrzane aktivnosti na ovom polju, tako da su neka naša, možda i optimistična, očekivanja da bi se projekat uspostavljanja dan-unapred tržišta u Srbiji mogao uspešno zaokružiti do kraja 2013. godine. Naravno, ova projekcija podrazumeva punu posvećenost tom procesu svih relevantnih subjekata. Ali, imajući u vidu dosadašnji, vrlo visok i produktivan  nivo saradnje sa resornim ministarstvom i AERS, smatramo da na lokalnom nivou neće biti nekih nepredvidjenih prepreka ili razmimoilaženja u pristupu koji bi ugrozili realizaciju datog projekta. Što se tiče regionalnog konteksta i uspostavljanja regionalnog dan-unapred tržišta, imajući u vidu dosadašnja iskustva, moram reći da je tu situacija dosta složenija i zahteva adekvatno tretiranje širih političkih, socijalnih i društvenih okolnosti, u čemu nam, svakako, u velikoj meri može pomoći i trenutna pozicija Srbije kao predsedavajućeg Energetske zajednice. Inače, važno je naglasiti da su već prvi nagoveštaji reakcija relevantnih subjekata iz regiona i Evrope na ovu našu inicijativu više nego pozitivni, tako da sa velikim optimizmom gledamo na ovaj projekat koji će, ukoliko bude realizovan u skladu sa našim planovima, predstavljati krupni, rekao bih, trokorak u naporima za uspostavljanje regionalne tržišne infrastrukture.

U predlogu Projekata koje je Zorana Mihajlović, minister energetike, razvoja i zaštite životne sredine predstavila krajem prošle godine nekoliko je velikih investicija u objekte EMS-a. Koji su to priojekti?

Kao investicioni projekti, tj. skup (klaster) projekata koji imaju veću stratešku i razvojnu važnost na nacionalnom, regionalnom i pan-evropskom nivou u sledećem desetogodišnjem periodu mogu se izdvojiti: jačanje internih prenosnih kapaciteta, kao i kapaciteta regionalnih koridora preko prenosne mreže Republike Srbije 400 kV naponskog nivoa u pravcima severoistok – jugozapad i istok –zapad (slika 1), kao i jačanje prenosnih kapaciteta strateških pravaca u mreži 110 kV naponskog nivoa. Inače, svaki od ovih klastera se sastoji od više vrlo zahtevnih i izazovnih investicionih projekata, tako da, recimo, izgradnja novog koridora severoistok – jugozapad, koji trenutno i zauzima najviše, kako medijske i stručne, tako i pažnje međunarodnih finansijskih institucija, koje bi vrlo rado učestvovale u njegovom finansiranju, obuhvata realizaciju sledećih projekata: novi 400 kV dalekovod Kragujevac – Kraljevo, novi interkonektivni dalekovod između Srbije i Rumunije (dvostruki 400 kV dalekovod između Rešice (Rumunija) i Pančeva (Srbija) sa novom trafostanicom 400/110 kV u Vršcu, koja se vezuje na ovaj dalekovod), izgradnja TS 400/110 kV Beograd 20, rekonstrukcija TS 400/220 kV Obrenovac, podizanje mreže zapadne Srbije na 400kV naponski nivo (dvostruki 400 kV dalekovod između Obrenovca i Bajine Bašte, uz opciono podizanje naponskog nivoa trafostanice u Valjevu na 400 kV naponski nivo i njeno povezivanje na pomenuti dalekovod), nova 400 kV interkonekcija između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Kako će se oni finansirati i kada možemo očekivati njihovu realizaciju?

Jedan deo investicionih projekata biće finansiran iz sopstvenih sredstava, dok će veći deo, svakako, morati biti finansiran iz kredita međunarodnih finansijskih institucija koje, kako je već rečeno, već sada pokazuju zaista značajan interes za saradnju na ovom polju. Što se tiče planiranog vremenskog okvira za realizaciju, planirano je da veći deo planiranog investicionog ciklusa bude okončan u narednom desetogodišnjem periodu, što je cilj čija će realizacija, svakako, zavisiti, kako od uspeha određenih aktivnosti unutar EMS-a koje za cilj imaju povećanje interne efikasnosti u realizaciji investicija, tako i od eksternih faktora koji se tiču obezbeđivanja adekvatnih finansijskih sredstava.

Da li će tim projektima EMS dobiti potreban nivo i kapacitet umrežavanja sa okolnim elektroenergetskim sistemima, neophodan za sve veću potrebu regionalnog i evopskog tranzitiranja električne energije?

Kao što je već više puta naglašeno, prenosni sistem Republike Srbije predstavlja interfejs između svih elektroenergetskih sistema u regionu jugoistočne Evrope, obzirom da je povezan sa prenosnim sistemima osam susednih zemalja. Cilj navedenog klastera projekata, uz već realizovani projekat novog 400 kV dalekovoda Niš – makedonska granica, je jačanje internih prenosnih kapaciteta, ali i prenosnog kapaciteta jednog od najzagušenijih koridora regiona jugoistočne Evrope (uzim ajući u obzir i rastuću potrebu regiona za električnom energijom, kao planirane podmorske veze u vidu DC kablova između, pre svega, Italije i Crne Gore, kao i potencijalno Italije i Hrvatske). Ovaj klaster projekata će omogućiti prenos energije iz istočnog dela jugoistočne Evrope, kao i iz Moldavije, Turske i Ukrajine ka jugo-zapadnom delu regiona i dalje ka zapadnoj Evropi.

Osim ovog, inače, vrlo izraženog regionalnog i pan-evropskog konteksta smatram da vrlo jak akcenat treba staviti i na obezbeđivanje sigurnosti i pouzdanosti isporuke za kupce u Srbiji, uključujući tu i omogućavanje održivog razvoja i poboljšanje investicionog okvira u onim delovima Srbije koji do sada, možda, nisu imali idealne uslove za to.

Među elektroenergetskim stručnjacima se čuju teze da EMS nije trebalo izdvajati iz EPS-a. Molim Vas da iznesete Vaš stav po ovom pitanju.

Pre svega, nadam se da mi nećete zameriti, moram da kažem da je u sadašnjim okolnostima ovo pitanje toliko bespredmetno i deplasirano da nisam siguran da zaslužuje bilo kakav komentar. Sa druge strane, osim nekih neimenovanih glasina, moram da priznam da za ovo vreme koje sam na čelu EMS-a, niti sam čuo, niti video nekog od, kako kažete, elektroenergetskih stručnjaka koji bi javno izneli tu tezu, tako da vam je moj odgovor na ovo pitanje više nego jasan. Uostalom, mislim da i jednostavno poređenje EMS-a danas, tj. njegovog stručnog, operativnog i finansijskog kapaciteta, pa i institucionalnog statusa u zemlji i regionu, sa situacijom u Elektroistoku od pre osam i više godina kada je bio deo vertikalno integrisanog EPS-a, može vrlo lako i transparetno dati odgovor na vaše pitanje, bez ikakve potrebe za daljom iscrpnijom analizom.