BUDUĆNOST ELEKTROPRIVREDE: POPOVIĆ PROTIV DINKIĆA

NIS će, kako stvari danas stoje, takav kakav je biti privatizovan u istom aranžmanu koji obuhvata dovršetak podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru i izgradnju tranzitnog magistralnog gasovoda „Južni tok“ teritorijom Srbije. Iako je međudržavni sporazum sa Rusijom potpisan, "Gazprom" će gazda u NIS-u postati najranije dogodine. Od naredne godine će, međutim, i ovoj velikoj ruskoj kompaniji biti teško da nadoknadi kaskanje za modernijim rafinerijama u okruženju. Može nam se, naravno, desiti da zbog političkih turbulencija, u koje je Srbija zapala, međudržavni sporazum ostane mrtvo slovo na papiru, odnosno da NIS ostane akcionarsko društvo u kom je jedini gazda srpska država. U prevodu to bi značilo da ostane svačiji i ničiji, pogodan za razvlačenje, poput "Alajbegove slame".

Za EPS je, međutim, čak ako se političke strasti i smire do leta, malo verovatno da će strateškog partnera za nove elektrane dobiti i dogodine. Čini se, naime, da se nekome od onih koji vuku konce političkih dešavanja u Nemanjinoj 7, nikako ne isplati da ovo javno preduzeće počne da posluje profitabilno i da, posle dve decenije propadanja, postane ponovo izvoznik električne energije. Tendera koji su iz Elektroprivrede Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike najavljivani još lane, najpre za period pre a potom za prve dane posle Nove godine, sada je očigledno, neće biti. Lansirana je, međutim, priča da ne treba tražiti ino partnere za izbor strateškog partnera (čitaj finansijera) za izgradnju TE "Kolubara B" i trećeg bloka u TE "Nikola Tesla B", već da EPS jednu od ove dve elektrane može i treba da gradi sam.

Maketa TE Kolubara B

15 po 15 procenata...

"To je iluzija", smatraju, međutim, u EPS-u, ali odbijaju da zvanično bilo šta izjave po ovom pitanju, sve braneći se da krucijalne odluke o njihovoj budućnosti ne donosi poslovodstvo ovog javnog preduzeća već Vlada Srbije.

U samoj Vladi Srbije i po pitanju budućnosti EPS-a, kao i o većini drugih tema mnogi imaju svoje viđenje najboljeg rešenja pa u toj "filharmoniji" - jedni u klin a drugi u ploču.

Dok Aleksandar Popović, resorni ministar rudarstva i energetike ponavlja da "Elektroprivreda Srbije neće biti privatizovana za mandata ove vlade" i zalaže se za raspisivanje već spomenutih tendera, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ne odustaje od toga da se sredstva za izgradnju novih kapaciteta u EPS obezbede tako što bi 15 odsto akcija ove firme bilo prodato na berzi.

Akcije bi, međutim, mogle biti svojevrstan "trojanski konj" u određivanju budućnosti EPS-a. Jer, da podsetimo, po već usvojenom zakonu, krenulo je upisivanje građana za besplatnu podelu akcija javnih preduzeća: Telekoma NIS-a , EPS-a, Aerodroma "Nikola Tesla", "Jat ervejza" i Galenike. Građanima će biti besplatno podeljeno po 15 odsto akcija ovih firmi a zaposlenima i penzionerima ovih kompanija pripašće još oko 2,5 odsto. Dinkić, međutim, insistira da se još 15 odsto akcija EPS-a plasira na berzi.

Fenomen besplatnih akcija

Dok će devedesete godine prošlog veka ostati upamćene po besplatnoj podeli svinjskih polutki, kraj prve decenije ovog veka pamtiće se po besplatnoj podeli akcija šest državnih (javnih) preduzeća. Cezarove maksime "Hleba i igara!" prvi se setio Milošević, a na početku ovog milenijuma usavršio ju je tvorac "Ekonomije destrukcije", Mlađan Dinkić. Uvidevši da mu nikako neće poći za rukom da svoju maloljudnu partiju podigne u rang vodećih političkih činilaca, ovaj moderni feniks, po principu "one man show", smutna politička dešavanja ove zime koristi za sopstveno propagiranje.

U akciju je krenuo na izmaku 2007. godine, inicirajući i kroz Narodnu skupštinu "proguravši" Zakon o besplatnoj podeli akcija. Na krilima obećanja da će svaki punoletni državljanin Srbije, koji nije dobio akcije preduzeća u kom radi (ili je radio), po okončanju prvatizacije od ovih besplatnih akcija profitirati bar 1.000 evra, Dinkić je u dva kruga minulih predsedničkih izbora pomogao u kampanji za obnovu predsedničkog mandata Borisu Tadiću ali je, istovremeno, radio i na svom imidžu. Uvidevši da je Koštuničin tron u Nemanjinoj ozbiljno uzdrman, lider G17 plus iz rukava vadi novi adut - amandman kojim će pravo na besplatne akcije dobiti i oni koji su tokom privatizacije dobili bezvredne akcije.

Veština privatizovanja

Dok knjiži nove političke poene i sprema se za predstojeće lokalne a možda i vanredne parlamentarne izbore, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, koristeći svađu između DS i DSS, spretno vuče konce u privatizaciji preostalih društvenih i državnih srpskih firmi.

Jednog od prethodnih četvrtaka, kada je na sednici Vlade Srbije usvajan predlog međudržavnog rusko-srpskog energetskog sporazuma, Dinkić i ostali ministri iz G17 plus su bojkotovali ovu tačku dnevnog reda i nisu se o njoj izjašnjavali. Dinkić je čak otišao iz Beograda i ministrovao po Pirotu. Prošlog četvrtka, međutim, kada je pod hitno trebalo doneti odluku o potpisivanju ugovora za privatizaciju RTB Bora - ministrima G17 plus nije smetalo da se telefonom izjasne za potpisivanje ovog ugovora a Dinkić je, lično, prisustvovao samom činu potpisivanja i srdačno se rukovao sa Mirkom Kovačom, suvlasnikom austrijskog "A-teka". Slika njih dvojice, nasmejanih, ispratila nas je sa TV ekrana u poslednjim ponoćnim vestima a osvanula je sutradan u svim dnevnim novinama.

"Izmakao mu NIS ali prodade Dinkić RTB Bor", komentarisali su analitičari na elektronskim formumima i građani u autobusima zaglavljenim u saobraćajnom kolapsu na beogradskoj "Gazeli" i "Brankovom mostu".

A u EPS-u tim istim građanima kažu da Dinkić i njima sprema iznenađenje. Na poklon dobijene, besplatne akcije moći će da prodaju tek kada im vlast to odobri. Ali, da će ta ista vlast, kao predstavnik države onih 15 odsto akcija EPS prodati na berzi odmah, kako bi finansirala gradnju jedne od elektrana.

Iz EPS-a, doduše nezvanično, tvrde da bi se i državi isplatilo više da ne prodaje njihove akcije, dakle, da ne privatizuje ovo javno preduzeće sve dok ne postane profitabilno i dok mu vrednost ne poraste. Knjigovodstvena vrednost EPS-a je 2004. godine bila 4,5 milijarde evra. Izvori Balkanmagazina kažu da sad vredi 50 odsto više a da bi 2010. mogao dostići i više od osam milijardi evra. Uz pametnu poslovnu politiku. To "pametnu", podrazumeva ekonomsko poslovanje koga, kako kažu, nema bez ekonomske cene struje. U prevodu to znači da nema povećanja vrednosti EPS-a ako ne poskupi električna energija.

Bez ekonomske cene - nema struje

Nije tajna da struja u Srbiji jesenas nije poskupela zbog predsedničkih izbora. Male su šanse da će partije na vlasti odobriti poskupljenje i pre lokalnih, pogotovo ako tada bude i vanrednih parlamentarnih... A u planu poslovanja EPS-a za 2008. godinu sa projektovanim troškovima i prihodima, izračunatim na osnovu sadašnje cene struje, ispada da će ova firma imati 33 milijarde dinara (oko 40 miliona evra) nepokrivenih rashoda. Iz EPS-a upozoravaju da nemaju ni obezbeđena sredstva za eksproprijaciju zemljišta za otvaranje novih kompova uglja na površinskim kopovima. Samo za iseljavanje sela Vreoci potrebno je obezbediti 180 miliona evra. Bez novih kopova za postojeće termoelektrane EPS ima dovoljno uglja samo do 2009. godine. Za nove elektrane neophodno je otvaranje novih kopova, što znači investiciju od oko 300 miliona evra. U troškovniku EPS-a zavedena su i neophodna ulaganja u poboljšanje ekoloških uslova. Ni manje ni više već pola milijarde evra. Ali, tih para EPS sada nema.

Napominjući da će i za eksproprijaciju EPS morati da uzima kredite, jer iz sopstvenih prihoda ne može da obezbedi potrebna finansijska sredstva, sagovornici Balkanmagazina komentarišu da je, u sadašnjim uslovima, nemoguće obezbediti samostalno finansiranje izgradnje nove elektrane.

Za "Kolubaru B" i treći blok u TE "Nikola Tesla B" (obe elektrane od po 700 megavata) potrebno je, inače, ukupno 1,5 milijardi evra.

TE Nikola Tesla B

Bez novih elektrana EPS, koji i sada zavisi od uvoza određenih količina struje, samo nastavlja s propadanjem. To znači da će mu vrednost padati, a ne rasti.

Prodajom ili partnerstvom do investicionog kapitala?

Nije tajna da i u sadašnjoj Vladi Srbije postoji disharmonija po pitanju budućnosti EPS-a. Dok iz DSS, partije kojoj su u stranačkoj podeli pripale i ministarska u energetici i direktorska fotelja u EPS-u, tvrde da ovo javno preduzeće neće privatizovati; Dinkićev G17 plus iz sveg glasa navija za to.

Podsećajući da je Dinkić već imao kontakte sa nemačkom elektroprivrednom kompanijom RW, izvori Balkanmagazina kažu da lider G17 plus ima istomišljenike i u DS-u. Dinkićeve ambicije idu do premijerske fotelje a ako u budućoj podeli političkih karata Dinkić od Tadića uspe da naplati podršku koju mu je davao u predizbornim kampanjama, ovaj ekspert-političar će u svoju autobiografiju upisati i posao predsednika vlade. Sve će, naravno, zavisiti od političkih trgovina tokom naredne nedelje i ishoda eventualnih izbora. U EPS-u strepe da će aktuelni ministar ekonomije i dalje zagovarati odlaganje poskupljenja struje a da će mu, čim se političke strasti stišaju, jedan od prvih poteza biti plasiranje akcija EPS-a na berzi.

Otpočinjanje s rasprodajom EPS-a pre nego što ova firma bude u poziciji da na berzi postigne maksimalnu cenu daje, naravno, prostora za spekulacije da se na ovaj način srpska elektroprivreda na tacni nudi nekom poznatom kupcu. Nameće se pitanje: zašto prodavati akcije na berzi kada su, tokom priprema tendera za izbor strateških partnera za gradnju termoelektrana, i EPS-u i Vladi Srbije nudile saradnju eminentne evropske komanije.