Cene struje i razvojna politika elektro sektora Evrope i Srbije

- Cene struje za domaćinstva u zemljama Evropske unije su od 50 odsto do pet puta više od njene cene u Srbiji - Cena struje u Srbiji nije ekonomska

- “Elektricna energija će imati presudnu ulogu u prvoj polovini ovog veka kao energetski izvor za pokretanje ekonomskog rasta i održivosti za sve… Naš izveštaj da će učešće električne energije u sistemu rasti u okviru svakog scenarija je istinit” – kaže J.F. Gagne, šef odseka za energetske tehnologije pri Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA). (a)   

Štete od prolećnih poplava 2014. godine u Srbiji pokrenule su i pitanje održivosti domaćeg elektro-energetskog sektora uz današnje cene struje u zemlji – i to ne samo zbog posledica ovih poplava. Velika potrošnja struje u srpskim domaćinstvima, a posebno dela struje koji se troši za zagrevanje stanova zimi, krajnje je neracionalna i prevazili potrošnju struje za istu namenu u evropskim zemljama. Glavni razlog za to je, po mišljenu iz EPS-a, izuzetno niska i neekonomska cena struje u zemlji - koja je zapravo najniža cena struje u Evropi - ali građani prete uličnim protestima ukoliko struja poskupi.

Građani smatraju da javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) ne posluje dovoljno efikasno i da postoje značajne unutrašnje rezerve koje treba iskoristiti – pa za poskupljenje struje nema opravdanja. Pri tome se navodi da su gubici u prenosu električne energije oko 18 odsto a da je stepen naplate utrošene struje samo oko 84 odsto. Uz to, u okviru EPS-a postoji nepotrebno veliki broj zaposlenih radnika – smatra se da je to skoro polovina ukupnog broja zaposlenih – koji su radno mesto stekli uglavnom preko partijskog zapošljavanja a ne stvarnih potreba preduzeća za novim radnicima (što je zapravo slučaj sa većinom javnih preduzeća u Srbiji).       

Sve napred navedeno o stanju u EPS-u jeste tačno ali, nažalost, to ne daje ukupnu sliku stanja u domaćoj elektroprivredi. Izuzetno niske cene struje u dugom periodu nisu omogućile izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju struje niti redovno obnavljanje izraubovanih kapaciteta, odnosno delova elektrosistema - što utiče na povećanje gubitaka struje - a slaba naplativost utrošene struje u najvećoj meri je odgovornost državnih organa i posledica sveopšte politizacije života u Srbiji.

Iako se Srbija priprema za priključenje Evropskoj uniji, od javnosti se uporno prikrivaju podaci o tamošnjim cenama struje - odnosno o njenoj ceni u EU zemljama koje imaju daleko bolju iskorišćenost elektroenergetskih kapaciteta i daleko bolju naplatu utrošene struje. A te cene struje u Evropi su znatno veće od cena struje u Srbiji.  

Dok se u srpskoj vladi prevode hiljade strana evropskih standarda, zakona i propisa, građane nema ko da obavesti o ključnim, obavezujućim planovima EU koji se odnose na energetiku i štednju energije – a koji će postati i obaveza Srbije. Kako će se onda privreda i građani pripremiti na uslove koji ih čekaju u Evropi?

Štete od prolećnih poplava 2014. godine u Srbiji pokrenule su i pitanje održivosti domaćeg elektro-energetskog sektora: Tamnava-Zapadno polje još je pod vodom 

Srpski paradoks: Cene hrane i struje

Cene hrane u Srbiji su iste i delom čak veće od tih cena u Evropi - ali građani ne prete uličnim štrajkovima zbog toga, iako na hranu troše skoro polovinu ličnih primanja. Što se tiče cene struje - ona je u Srbiji daleko manja od evropskih cena i postala je praktično neekonomska, što vodi ka urušavanju domaće elektroprivrede. Ovo najbolje ilustruju uvozne cene struje.

Zbog poplavljenih kopova uglja Srbija ce ove zime morati da uvozi struju čije su velikoprodajne cene u zimskom periodu u Evropi zapravo veće od maloprodajne cene struje po kojoj će je EPS prodavati domaćinstvima u zemlji. Inače, u EU su maloprodajne cene struje (retail prices) za domaćinstva dva ili više puta veće od velikoprodajnih cena (wholesale prices). 

Iako su građani u Srbiji skloni da niske domaće cene struje tumače niskom kupovnom moći građana – to objašnjenje ne koriste kada su u pitanju cene hrane.

Zaista je teško objasniti ovaj domaći paradoks.

Cene struje u Evropi i posledice privatizacije elektro sektora u EU

Privatizacija javno-komunalnog sektora, započeta u Evropi pre tridesetak godina, nije ispunila očekivanja, pa sve više evropskih građana zahteva de-privatizaciju prethodno privatizovanih vitalnih komunalnih sektora - naročito elektroprivrede, vodosnabdevanja i javnog transporta - odnosno njihovo vraćanje u vlasništvo i pod upravu lokalnih zajednica ili države.

Cene komunalnih usluga u Evropi jednostavno su se otele kontroli posle privatizacije i potvrdile staro pravilo da građani ne mogu da kontrolišu ono što ne poseduju. (1)

Cene struje u Evropi najbolje ilustruju ovu situaciju. Prema zvaničnim evropskim podacima za maj 2013. godine ove cene su zaiste postale previsoke. (2)

U raznim evropskim zemljama cene struje za domaćinstva, u evrocentima po kilovatčasu, kreću se u širokom rasponu (naveden samo skraćen izvod):

U Danskoj – 29,525 evrocenti po kilovatčasu; u Nemačkoj – 26,527; u Italiji – 23,140; u Belgiji – 22,566; u Austriji – 20,147; u Britaniji – 17,078; u Sloveniji – 15,659; u Mađarskoj – 15,613; u Francuskoj – 14,466; u Hrvatskoj – 11,325; u Rumuniji – 10,659; i najjeftinije u Bugarskoj – 8,795 evrocenta po kilovatčasu.  

Prosečna cena struje za domaćinstva u Srbiji se danas, jula 2014. kreće oko 6 evrocenti po kWh (ili možda još niže - oko 5,5 evrocenti) – što znači da su cene struje u Evropi od 50 odsto do pet puta više od domaćih cena struje za domaćinstva.

Cene struje u Evropi nisu pretrpele značajnije korekcije poslednjih nekoliko godina. Za čitaoce bi možda bili interesantni podaci o strukturi evropskih cena struje, odnosno o razlici između velikoprodajnih cena struje (wholesale prices or market prices) i cena za javno snabdevanje odnosno široku potrošnju (retail price) - koje su znatno više od velikoprodajnih cena.

Na primeru cena struje u Austriji iz januara 2012, struktura cene struje izgleda ovako (3):

Cena struje za široku potrošnju (retail) – 20,029 evrocenti po kWh. Ovu cenu sačinjavaju komponente: velikoprodajna cena (market price) – 8,412 evrocenti po kWh; distribucija – 5,007 evrocenti po kWh; takse i doprinosi – 6,61 evrocenti po kWh;  

Cena struje u Austriji se nije značajnije promenila do januara 2014, a oni drže približno ujednačenu cenu struje u zimskom i letnjem periodu.

Cene električne energije za domaćinstva su se u Nemačkoj udvostručile za desetak godina – od 13,32 evrocenta po kilovatčasu u 2000. godini (0,18 dolara po kWh) na 28,12 evrocenti po kWh u 2013. godini (0,38 dolara). Za to vreme velikoprodajne cene struje su opale sa 89,54 - 94,72 evra po megavat času na svega 37 evra po MWh u 2013-toj godini. (4)

Američki istraživač A. Lovins navodi da su razlog za ovu razliku zapravo subvencije za obnovljivu energiju koje su uglavnom prebačene na cenu struje za domaćinstva – kao i politika nemačke vlade. (5)

On kaže: “…Nemačka industrija plaća približno te niske i opadajuće velikoprodajne cene struje i izuzeta je od plaćanja za obnovljivu energiju koja je uzrokovala te visoke cene, kao i od plaćanja za troškove mreže. Ovaj teret je prebačen na domaćinstva (čiju polovinu računa čine takse)…”  

Francuske kompanije, koje intenzivno koriste struju, žale se da zbog ovakve politike Nemačke one plaćaju struju za jednu četvrtinu više od konkurentskih nemačkih preduzeća (koja na taj način mogu da ponude niže cene za slične proizvode na otvorenom tržištu).

Britanska Nacionalna mreža (elektromreža) smatra da će se cene električne energije udvostručiti za narednih dvadeset godina.(6) 

Kod njih su velikoprodajne cene struje (market prices) sredinom 2014. bile nešto niže od 50 funti za megavat čas, odnosno niže od 62,5 evra po MWh. Maloprodajne cene za domaćinstva se dosta razlikuju u zavisnosti od distributera, dužine ugovorenog perioda, zimskog ili letnjeg perioda korišćenja struje i sl. Kod navedenog distributera maloprodajne cene za domaćinstva se u julu 2014. kreću od 12 do 14 evrocenti po kWh. (7)

Podaci Svetske banke (preuzeti od IEA) o potrošnji električne energije po stanovniku za period 2009 - 2013. godine – gde ukupnu neto potrošnju struje za sve sektore potrošača dele na broj stanovnika zamlje – pokazuju da Srbija, iako je skoro ostala bez industrije, ima veliku godišnju potrošnju struje u odnosu na susede.(8)

Srbija – 4.490 kWh po stanovniku godisnje; Rumunija – 2.639 kWh; Bugarska – 4.864 kWh; Mađarska – 3.895 kwh; Hrvatska – 3.901 kwh; Italija – 5.516 kwh; Nemaćka – 7.081kwh;

Interesantni su i podaci o strukturi potrošnje (svih oblika) energije u Evropi.(9) Prema ovim podacima potrošnja energije u domaćinstvima uzela je 26,7% ukupno utrošene energije tokom 2010. godine u EU; transportni sektor utrošio je 31,7% energije; industrija je utrošila 25,3% dok su servisi utrošili 13,2%.

20-20-20: Energetski plan Evropske unije za 2020. godinu

U cilju štednje energije i manjeg ispuštanja štetnih gasova sa efektom staklene bašte (GHG), koji dovode do promene klime na zemlji, Evropska unija je usvojila energetske i klimatske planove koje treba da ispuni do 2020. godine. 

Ovi klimatski i energetski planovi su skup obavezujućih odluka koje imaju za cilj da obezbede da Evropska unija ispuni svoje ambiciozne ciljeve za klimu i energiju do 2020. godine. Ovi ciljevi, poznati kao ‘ciljevi 20-20-20’ postavljaju tri ključna zahteva:

-              smanjivanje za 20% emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u EU, u odnosu na njihov nivo iz 1990. godine;

-              podizanje potrošnje energije dobijene iz obnovljivih izvora na 20% ukupno utrošene energije u EU;

-              poboljšanje energetske efikasnosti (uštede energije) u EU za 20%;    

U okviru ovih planova, zemlje članice EU su prihvatile različit nivo obaveza. Tako je, na primer, Malta prihvatila da do tog roka obezbedi svega 10 odsto ućešća energije iz obnovljivih izvora, Poljska 15 odsto, dok je Švedska prihvatila da obezbedi 49 odsto energije iz obnovljivih izvora.

Nažalost, već danas je jasno da EU neće moci da ispuni svoje planove do tog roka pa Evropska komisija najavljuje smanjivanje plana za dostizanje energetske efikasnosti (uštede energije) sa prethodno usvojenog nivoa od 20 odsto na nivo od 18-19 odsto.(11)

Planovi za klimu i energiju do 2030. godine

Evropska komisija je početkom 2014. godine iznela predloge za klimu i energiju do 2030. godine u kojima predlaže(12):

-              smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine;

-              povećanje učešća energije dobijene iz obnovljivih izvora na najmanje 27 odsto od ukupno proizvedene/utrošene energije;

I ovaj novi plan Evropske komisije pretrpeo je izmene jer zemlje članice EU nisu bile spremne da prihvate ovako ambiciozne ciljeve. Zato je Komisija izmenila svoj predlog za povećanje energetske efikasnosti od 40 odsto na nivo od samo 30 odsto energetske efikasnosti, odnosno uštede u korišćenju energije. Razlog za to je, u najkraćem, što ove uštede energije traže velika sredstva za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada (izolacija, prozori) i porodičnih kuća, kao i značajne investicije za kreiranje novih proizvoda i za inovacije na raznim postrojenjima.(13)   

Smanjivanje planiranog učešća energije iz obnovljivih izvora

Evropska unija, u isto vreme, značajno umanjuje i svoje planove za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, posebno za proizvodnju vetroturbina. Od planirane izgradnje kapaciteta od 230 GW do 2020. godine, planira se (za sada) izgradnja samo 190 GW kapaciteta.(14)

Razlog za ovo nije samo nešto skuplja struja iz vetroturbina već i problem sa njenom isprekidanom proizvodnjom (intermittency) koja zahteva dopunu struje u mreži iz konvencionalne proizvodnje struje iz termocentrala. Ovo je utoliko veći problem ukoliko su kapaciteti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora veći – što zahteva da postoje stalno spremni kapaciteti konvencionalnih termoelektrana koji ‘uskaču’ u proizvodnju, odnosno rade kada se elise vetroturbina ne okreću (ili je napolju oblačno vreme bez sunca). Ovakve ‘rezervne’ termoelektrane postaju samim tim neefikasne jer ne rade punim kapacitetom celo vreme, pa je zato i njihova proizvodnja neekonomična i zahtevaju državne subvencije radi opstanka.(4)

Slična je situacija i sa solarnim kolektorima.   

Loša informisanost građana, medija i predstavnika vlasti u Srbiji o EU energetici   

Povodom nedavno održanog skupa u Beogradu na temu ‘Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine’ u domaćoj štampi se pojavio naslov: ‘Do 2020. godine cilj 27 odsto ‘zelene energije’. (15)

Na ovom skupu je direktorka kompanije Kontinental vind Srbija izrazila sumnju da će Srbija uspeti da postigne cilj da do 2020. godine dobije 27 odsto energije iz obnovljivih izvora.       

Na skupu su se čule i neke interesantne činjenice kao i dosta proizvoljne interpretacije energetske politike EU:   

- Srbija je 2009. godine iz obnovljivih izvora dobijala 21,2 odsto od ukupno potrošene energije i intenzivno se radi na tome da do 2020. godine dostigne cilj od 27 odsto “zelene energije” i na stvaranju ambijenta za investicije.   

- Na skupu se čula informacija da će Srbija, ukoliko ne ispuni ovaj plan od 27 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine, ugroziti svoj put ka evrointegraciji i moguće zaraditi penale zbog toga.

Činjenice su nešto drugačije:

- Plan EU za dostizanje 27 odsto energije iz obnovljivih izvora je predlog Evropske komisije za 2030. godinu a ne planska obaveza za 2020.u godinu! 

- Srbija je još 2009. godine, sa ostvarenom proizvodnjom od 21,2 odsto energije iz obnovljivih izvora, zapravo prebacila evropski plan za 2020. godinu – koji traži dostizanje učešća od 20 odsto obnovljive energije do 2020. godine! 

Za razliku od čitalaca u Srbiji, evropski čitaoci su mogli, još u januaru 2014. da pročitaju u štampi malo drugačiji naslov od gornjeg naslova u Srbiji: ‘EU postavila cilj od 40% smanjivanja karbona i učešće 27% energije iz obnovljivih izora do 2030. godine.’ (16)

Ni ovaj plan EU za 2030. godinu, kao ni prethodni za 2020. godinu, nažalost neće biti ostvareni kao što su planirani. Niti se navode nekakvi penali za neispunjenje čak i prethodno usvojenih, obavezujućih planova.

Kritična situacija u srpskoj elektroprivredi

Izuzetno značajna konferencija o stanju u srpskoj elektroprivredi ‘Kako su poplave uticale na elektroprivrednu bezbednost Srbije’, koju su, početkom jula 2014. organizovali Balkanmagazin i JP Elektroprivreda Srbije, nije dobila potrebnu pažnju u domaćim medijima – iako je to verovatno najznačajniji skup u Srbiji na temu stanja u domaćoj elektroprivedi i o budućnosti ovog ključnog energenta u zemlji.(17, 18)     

Osim podataka o šteti koju je pretrpeo EPS (samo direktne štete preko 180 miliona evra) izgleda da ni podatak o neophodnom uvozu struje iz inostranstva nije zabrinuo predstavnike medija. Prozvodnja struje u Srbiji je zbog posledica poplava prepolovljena, a za zimu se očekuje manjak od 30 odsto potrebne struje, odnosno isto toliki uvoz struje iz inostranstva. Velikoprodajne zimske cene struje u EU su znatno više od letnjih, od 80-100 evra po megavat satu – što je daleko veće od maloprodajnih cena po kojima EPS prodaje struju domaćinstvima u Srbiji. Izgleda da osim ljudi iz EPS-a malo ko još zna da na ove uvozne velikoprodajne cene struje treba dodati i troškove njene distribucije kao i neke druge troškove - što dodatno uvaćava njenu cenu, odnosno uvećava gubitke EPS.    

Srpskoj elektroprivredi su neophodni novi proizvodni pogoni čiju izgradnju ona ne može da finasira iz sopstvenih rezervi (kojih praktično i nema zbog politike jeftine struje). Kako se čulo na konfenciji, Srbija ne može da računa na investicije iz EU koja ne finansira izgradnju energetskih kapaciteta koji kao sirovinu koriste ugalj.

Možda bi Srbija trebalo da se raspita kako to onda Poljska, članica EU, namerava da finansira izgradnju novih termoelektrana na ugalj, ili kako Nemačka, koja stare nuklearne elektrane planira da zameni termocentralama na ugalj, planira da finansira njihovu izgradnju. Izgleda da je tu, zapravo, uslov uvođenje sistema CCS (carbon capture and storage), odnosno ugradnja sistema za odlaganje ugljendioksida pod zemlju – ali ni o tome kod nas još nije bilo reči.      

Ni predstavnici EPS-a, ni prisutni gosti i novinari na ovoj konferenciji, nisu se izgleda usudili da pomenu cene struje u EU i da uspostave nekakve paralele. Niti da pomenu planove EU u ovom sektoru. Prećutkivanje planova EU za povećanjem energetske efikasnosti je zapravo tema o neophodnom smanjenu količine upotrebljene energije. Koliko je ozbiljna namera Srbije za priključenjem EU ako se evropski obavezujući planovi o smanjenju energetske potrošnje za 20 odsto do 2020. godine – ne sprovode u Srbiji? Ili se možda smatra da struja nije energija?

To više nije samo pitanje cene struje već i pitanje količine ispuštenih gasova sa efektom staklene bašte, odnosno pitanje ublažavanja uticaja na promenu klime.

Pitanje snabdevanja električnom energijom u Srbiji i budućnosti domaće EPS očigledno su isuviše kopleksna pitanja koja se ne mogu ozbiljnije razmotriti na jednoj tematskoj konferenciji.

Ako građani Srbije ne nameravaju da naredne zime dočekuju sa prinudnim isključenjima struje ili sa daleko većim, evropskim cenama struje iz nekog budućeg privatizovanog EPS-a, potrebno je mnogo više informacija iz sveta kao i da se ovoj temi posveti daleko više pažnje. Ulični protesti protiv ekonomskih cena struje to ne mogu da reše.  

Reference:

a. - IEA: Coal use is spiking climate mitigation costs

www.euractiv.com/sections/energy/iea-coal-use-spiking-climate-mitigation-costs-302060

1. - RE-MUNICIPALISING MUNICIPAL SERVICES IN EUROPE

www.epsu.org/IMG/pdf/Redraft_DH_remunicipalization.pdf

2. - Electricity Households – Retail (end-user) energy prices for households - (Europe’s Energy Portal): www.energy.eu

Napomena: Tabela sa podacima o cenama struje u EU je krajem prosle godine uklonjena sa sajta ali se ovi podaci mogu dobiti (kupiti) za svaku zemlju pojedinacno.

3. - www.iea.org/statistics/relatedsurveys/monthlyelectricitysurvey/

Austria – Electricity price components – Households – 2012 – onwards

Jan/12

Retail Price – 0,20029; Market Price – 0,08412; Distribution – 0,05007; Taxes (inc. VAT) & Duties – 0,0661;

4. - US should learn from Germany’s Renewable energy …Mistakes?

www.renewableenergyworld.com/rea/news/article/2014/07/us-should-learn-from-germanys-renewable-energymistakes  

Napomena: U clanku su cene navedene u americkim dolarima ali su ovde prebacene u evre radi lakseg poredjenja.

5. - www.renewableenergyworld.com/rea/news/article/2014/07/how-oposite-energy-policies-turned-the-fukushima-disaster-into-a-loss-for-japan-and-a-win-for-germany

6. - Price of electricity could double over next 20 years, says National Grid

www.theguardian.com/environment/2014/jul/10/price-electricity-double-next-20-years-national-grid

7. - www.ukpower.co.uk/home_energy/tariffs-per-unit-kWh#.U8BD7ijFUwc

8. - Electric power consumption (kWh per capita)

http://data.worldbank.org/indicator/EG.USE.ELEC.KH.PC

9. - Household electricity consumption reaches new high: Report

www.euractiv.com/energy-efficiency/households-electricity-consumpti-news-516650

10. - The 2020 climate and energy package

http://ec.europa.eu/clima/policies/package/index_en.htm

11. - EU member states not reaching 2020 energy efficiency goals, Commission says

www.euractiv.com/sections/energy/eu-member-states-not-reaching-2020-energy-efficiency-goals-commission-says=303640

12. - 2030 framework for climate and energy policies

http://ec.europa.eu/clima/policies/2030/index_en.htm

13. - Brussels puts 30% energy savings target on the table for 2030

www.euractiv.com/sections/energy/Brussels-puts-30-energy-savings-target-table-2930-303679

14. - Europe’s wind capacity to grow more slowly than expected to 2020

www.euractiv.com/sections/energy/europes-wind-capacity-grow-more-slowly-exoected-2020-303671

15. - Do 2020. godine cilj 27 odsto ‘zelene energije”  www.danas.rs/danasrs/ekonomija/do_2020_godine_cilj_27_odsto_zelene_energije.4.html?news_id=284461

16. – EU sets target of 40% carbon cut and 27% share of renewables by 2030 – live

www.theguardian,com/environment/blog/2014/jan/22/eu-energy-and-climate-targets-live

17. – EPS uvozi struju i stedi ugalj za zimu

www.balkanmagazin.net/bm-konferencije/cid164-93925/eps-uvozi-struju-i-stedi-ugalj-za-zimu

18. – Poplave ukazale na neophodne reforme u EPS-u

www.balkanmagazin.net/bm-konferencije/cid164-93968/poplave-ukazale-na-neophodne-reforme-u-eps-u