Poplava ugrozila proizvodnju struje
U drugoj polovini maja proizvodnja električne energije u Elektroprivredi Srbije je „pala“ 12,5 odsto ispod planirane. Potrošnja se u istom periodu zadržala na dva odsto ispod predviđene elektroenergetskim portfeljom.
Ovogodišnji maj ostaće upamćen kao sinonim za katastrofalne poplave koje su zahvatile Srbiju i uzele veliki danak čije će se razmere tek procenjivati. U sagledavanju i analizi šteta koje su nanete elektroprivrednoj delatnosti, posmatrano izdvojeno od šteta nanetih kopovima „Kolubare“ ili zbog zaustavljanja TENT A i TE „Kolubara“, kao i usled znatnog smanjenja proizvodnje u HE „Đerdap“, da bi se zaštitilo dunavsko priobalje, poseban aspekt imaju proizvodnja električne energije i prodaja krajnjim kupcima. Tačno na sredini meseca elektroenergetska situacija u Srbiji, računajući na proizvodnju u EPS-ovim kapacitetima i prodaju krajnjim kupcima, dobila je dramatično različite karakteristike.
U prvoj polovini maja proizvodnja električne energije premašivala je planirani nivo 8,6 procenata, a u drugoj pala 12,5 odsto ispod portfeljom utvrđenih količina. Zbog toga je bilo potrebno da se određene količine kilovat-sati kupe na tržištu. Prodaja krajnjim kupcima nije imala tako drastičan raskorak: u prvoj polovini maja bila je tri odsto veća od planirane portfeljom, a u drugoj dva odsto manja. Pri tome, u prvoj polovini meseca bilo je dva stepena hladnije od proseka za maj, a u drugoj polovini pola stepena toplije od proseka za te dane.
U Direkciji EPS-a za trgovinu električnom energijom navode da je drugu polovinu maja obeležilo zahlađenje, s tim što se između 14. i 17. maja srednja dnevna temperatura spustila na oko 10 stepeni Celzijusovih, što je uzrokovalo ogroman skok potrošnje električne energije, sa prethodnih oko 80 miliona dnevno na 90 miliona kWh 15. maja, na primer.
- Od 18. maja spoljna temperatura skočila je na više od 20 stepeni, tako da je i potrošnja električne energije opala na dnevno prosečnih oko 75 miliona kWh. U nedelju, 25. maja potrošnja je bila manja od 70 miliona kWh. Zahvaljujući tome, prodaja (potpuno snabdevanje) električne energije od 15. do 31. maja iznosila je ukupno oko 1,3 milijarde kilovat-sati, što je dva odsto manje od predviđene elektroenergetskim portfeljom - kaže Jovica Vranić, direktor Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS-a za trgovinu električnom energijom.
Objasnivši da bi proizvodnja termoelektrana na ugalj u prvoj polovini meseca bila faktički na planskom nivou da nije bilo kvara na transformatoru u TE „Kostolac B“, Vranić je naveo da je u drugoj polovini ovog meseca u termosektoru opala na 32,7 procenata ispod utvrđene elektroenergetskim portfeljom. Razlozi tome su poplave, koje su zaustavile kolubarske kopove, dovoz uglja i termokapacitete, što direktno plaveći ih, što preteći da ih poplave.
U drugoj polovini maja karakteristična su bila i kretanja u proizvodnji protočnih hidroelektrana. Za razliku od prve polovine meseca, kada su ove HE sistemu davale oko 22 odsto više energije nego što je planirano, u drugoj polovini njihova proizvodnja bila je 5,4 odsto manja od predviđene za ovo doba, a dotoci su bili enormno visoki. Upravo zbog izuzetno visokog dotoka na Dunavu, koji je početkom treće dekade bio veći od 12.000 kubika u sekundi, što je duplo više od predviđenog portfeljom, obe đerdapske HE radile su smanjenom snagom, i to i do 500 megavata manjom. Situacija se, prema rečima Vranića, popravila krajem meseca, kada je dotok na Dunavu opao na ispod deset hiljada kubika u sekundi.
U drinskom slivu, na profilu HE „Bajina Bašta“ prosečan dnevni dotok iznosio je oko 660 kubika u sekundi, a onda je sredinom meseca dostizao i 1.400 kubika. U to vreme na profilu HE „Zvornik“ Drinom je doticalo oko 2.700 kubika u sekundi, a to je, kako objašnjava Vranić, takva situacija da je međudotok na HE „Zvornik“ faktički bio jednak dotoku na HE „Bajina Bašta“.
- Zbog ovakve hidrologije, protočne HE u drinskom slivu proizvele su u drugoj polovini maja oko 60 miliona kWh više, a HE „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“ 90 miliona kWh manje nego što je predviđeno elektroenergetskim portfeljom – kaže Vranić.
Akumulacione hidroelektrane nadmašile su planove i u prvoj i u drugoj polovini maja, s tim što su posle 15. maja sistemu dale 120 miliona kWh više od planiranog. To je oko 322 odsto iznad planiranih količina.
