ČEZ odlazi iz još jedne balkanske zemlje
Posle odustajanja od ulaganja u energetiku Republike Srpske, odlaska iz Albanije, pokušaja da proda svoje poslovanje u Bugarskoj i problema sa ulaganjem u Turskoj češki elektro-energetski gigant se povlači i iz Rumunije.
U češkoj poludržavnoj energetskoj kompaniji ČEZ razmišlja se o povlačenju iz Rumunije, napisao je rumunski list Ziarul Financiar pozivajući se na anonimne izvore. Portparol češkog giganta Ladislav Kržiž odbio je da komentariše tu informaciju.
O ovoj nameri, kako prenosi češka agencija ČTK, kompanija je obavestila rumunske vlasti, a naredne sedmice u Rumuniju dolaze iz Praga predstavnici "centrale" kompanije da bi o tome s njima razgovarali.
U Rumuniji je ČEZ prisutan od 2006. kada je kupio jednu od najvećih tamošnjih distributivnih kompanija. Osim distribucije, ČEZ se tamo bavi i proizvodnjom i prodajom električne energije, prodajom gasa, trgovinom komoditama (bezanskim robama) i nudi energetske usluge firmama. Jedna od najvrednijih aktiva češkog investitora u ovoj zemlji jeste ogroman park vetrenjača Fantanele a Cogealac (Kodžalak), koji je dugo bio najveći među kopnenim parkovima vetrenjača u Evropi. U rumunskom regionu Dobrudža nalazi se 240 trurbina GE od po 2,5 megavata. Na zapadu zemlje, u regionu Karas (Caras) Severin ČEZ je vlasnik četiri brana i malih hidrolektrana, ukupne snage 22 MW. U celini ČEZ u Rumuniji ima elektro-energetske izvore snage od 622 MW.
ČEZ, u kome država ima udeo od 70 odsto, kritikovan je često zbog svojih poslovnih poduhvata u istočnoj Evropi. Akcionari su na svojoj poslednjoj generalnoj skupštini okrivili rukovodstvo kompanije zbog toga što već dugo ne uspeva da postigne rentabilnost u poslovanju na tržištima u Rumuniji, Albaniji, Bugarskoj i Turskoj. Iz Albanije, gde je postao vlasnik nacionalne distributivne kompanije, koju je vlada oduzela i ponovo nacionalizovala, ČEZ se već povukao, posle velikog spora i međunarodne arbitraže, početkom ove decenije. U Bugarskoj već nekoliko godina bezuspešno nastoji da proda najveću tamošnju distributivnu kompaniju, čija se vrednost sada procenjuje na oko 250 miliona evra. Istovremeno, vodi spor preko međunarodne arbitraže protiv tamošnje vlade zbog toga što, navodno, nije zaštitila njegovu investiciju (traži se zbog toga odšteta od 600 miliona evra). U suštini je to, slično kao i u Albaniji, spor oko cena električne energije, čiji je rast i vlada onemogućavala iz socijalnih razloga - uprkos inflaciji i investicijama u bolje snabdevanje. Slične probleme, koji postaju sve veći, ČEZ ima i u Turskoj, gde je u proizvodnju i distribuciju investirao s lokalim partnerom čak oko dve milijarde dolara.
ČEZ je, inače, krajem prošle decenije, čini se na vreme odustao od pripremane zajedničke investicije s Elektroprivredom Republike Srpske u Termoelektranu Gacko, tako da su štete bile mnogo menja nego u prethodno navedenim slučajevima.
