Fijasko liberalizacije tržišta struje u Hrvatskoj

I pored velikim očekivanja, liberalizacija tržišta električnom energijom u Hrvatskoj pokazala se, nažalost, fijaskom, piše Slobodna Dalmacija.

Dok je HEP-u ostalo verno 90 odsto domaćinstava, s potrošačima iz sekotra privrede je druga priča - njih čak 91 odsto prešlo je kod drugih trgovaca strujom.

Snabdevači električnom energijom se, jedan za drugim, polako “povlače” iz igre, a među poslednjima je kompanija “220V”, čiji su donedavni korisnici usluga zbunjeni, jer im ovih dana stižu dopisi sa obaveštenjem da su njihovi ugovori prebačeni “RWE Energiji”.

Iz državne agencije HROTE (Hrvatski operator tržišta električne energije) to nam potvrđuju, navodeći kako je “220V” svoje poslovanje “prodao” “RWE Energiji”, nakon što je istu stvar učinio Hrvatski Telekom, koji je, takođe, nekoliko godina bio u “biznisu” sa strujom.

„Nakon prodaje portfelja krajnjih kupaca “220V” d.o.o. se povlači s tržišta u ulozi opskrbljivača“, objašnjavaju iz HROTE-a.

“Kumovala” država

Inače, s tržišta snabdevanja električnom energijom povuklo se čak sedam aktivnih snabdevača – uz već spomenuti HT i “220V”, to su firme “Partner Elektrik”, “Korlea”, “Nox grupa”, “Rudnap Energija” i “i-energija”.

Otkako je krenula liberalizacija tržišta, dozvolu za obavljanje delatnosti snabdevanja električnom energijom dobilo je ukupno 16 firmi, no onih koje su se doista time bavile, dakle, išle ususret kupcima, bilo je maksimalno deset.

Sad su, međutim, ostale tri: Hrvatska elektroprivreda, koja je i nakon ukidanja monopola ostala najmoćnija zadržavši 90 odsto hrvatskih domaćinstava, “RWE Energija” kao drugi najjači igrač i slovenački GEN-I.

Dok iz HROTE-a navode kako su snabdevači gasili svoje poslovanje unatrag pet godina, naš sugovornik Nenad Kurtović, savetnik za energetiku u udruženju "Splitski potrošač", tvrdi kako se povlačenje, zapravo, dogodilo u zadnja tri mjeseca.

“Takvoj situaciji uveliko je kumovala država, tako što je prisilila snabdevače da otkupljuju električnu energiju po cijeni od 42 lipe po kilovatsatu, što je za čak 30 do 40 odsto više od cene na berzi. Zbog toga trgovci strujom više nisu mogli spuštati cenu, kako bi privukli kupce iz HEP-ove univerzalne usluge (pre HEP ODS, a danas HEP Opskrba, op.a.) da dođu k njima. Nije država, međutim, time oštetila samo privatne firme, nego i HEP koji, zbog svoga dominantnog položaja na tržištu, gubi na stotine miliona kuna godišnje radi otkupa energije iz obnovljivih izvora po spomenutoj ceni”, objašnjava Kurtović.

Za neuspelu liberalizaciju tržišta električnom energijom i opstanak tek tri snabdevača, krivi su, prema njegovim rečima, i sami potrošači.

“Čak 90 odsto domaćinstava ostalo je u HEP-ovoj univerzalnoj usluzi, iako su im neki drugi trgovci nudili povoljnije uslove i bolju cenu. U pitanju je, verovatno, bio strah od nepoznatog, odnosno skeptičnost prema novim pružaocima usluge, ne znam što drugo”, komentariše Kurtović.

Besplatan raskid

Osim toga, i država je indirektno kupce odvlačila od toga da odu od HEP-a jer im je čak tri godine trebalo da omoguće potrošačima koji su prešli privatnim snabdevačima dobijanje jedinstvenog računa za mrežarinu i za snabdevanje. Oni su, dakle, do 1. januara 2017. godine dobijali dva računa za struju, jedan od HEP-a, a drugi od tržišnog snabdevača, što je za većinu kupaca bilo prilično zbunjujuće”, objašnjava Kurtović.

Našeg sugovornika pitamo kako se na potrošače, konkretno, odražava novonastala situacija, šta oni mogu učiniti kad njihov snabdevač “ugasi” poslovanje i proda ga nekom drugom, kao što je slučaj sa firmom “220V”.

“Ono što kupci električne energije moraju znati jest da je njihova odluka hoće li, na ovom konkretnom primeru, preći kod “RWE Energija”, koja će ih, verovatno, uputiti u svoje opšte uslove poslovanja i cenovnik, odnosno tarife. Oni se, naime, mogu odlučiti i za drugog snabdevača, iako više nemaju puno izbora.

Ljudi se boje i pitaju nas hoće li morati plaćati penale zbog tog prelaska, a mi im objašnjavamo kako je raskid ugovora besplatan i zbog toga ne bi smeli imati nikakve dodatne troškove. Pre nego što pređu novom snabdevaču moraju, naravno, podmiriti dugove prema starom – objašnjava savetnik za energetiku iz “Splitskog potrošača”.