Bugari se plaše „strujnog udara“

Cena struje za industriju „skače“ između 30 i 60%, alarmirale su krajem prošle godine domaće kompanije. Sindikati su najavili da će protestovati protiv poskupljenja struje, koja će dovesti do novih cena robe na rafovima. Na početku 2018. godine ove apokaliptičke prognoze su se pokazale ipak malo preterane, pa se sada najavljuje prihvatljivije poskupljenje električne energije za 15 do 30%, piše bugarski analitičar Vladimir Sabev za Radio Bulgaria.

Januar je već na izmaku, cene nisu promenjene, ali strahovanja privrede i sindikata ostaju zato što se, po rečima šefa Bugarske privredne komore, Božidara Daneva nastavlja „ekonomska šizofrenija, koja je rezultat lošeg i nepravilnog upravljanja”.

Napetost je do te mere porasla da su ministarka energetike Temenuška Petkova i predsednik Nacionalnog energetskog regulatora Ivan Ivanov nejednom pozivali poslodavce i predstavnike najamnih radnika na susrete i razgovore, kojom prilikom se nisu umorili da ponavljaju kako nema razloga takvom drastičnom „skoku“ cene struje u sadašnjem trenutku. Retko kad viđena istomišljenost privrednika i sindikalaca i dalje traje, ali je samo donekle odgodila očekivani „strujni udar“ za početak februara 2018. godine.

U Bugarskoj se električna energija prodaje, uglavnom, po  regulisanim i berzanskim cenama. Prve određuje Komisija za regulisanje energije i vode i one se po pravilu menjaju dvaput godišnje. Od 2015. godine proradila je i nezavisna energetska berza, koja je, praktično, učesnik na tržištu struje od prošle godine. Teoretski gledano svi imaju pravo da trguju na toj berzi, ali de fakto samo privreda ima pristup tom tržištu, a količina struje koja se prodaje po slobodnim cenama dolazi samo iz dve državne elektrane – nuklearke u Kozloduju i jedne termoelektrane u južnoj Bugarskoj.

Formalna liberalizacija tržišta struje za sada nema neke veće posledice za obične potrošače – niti su cene na berzi konkurentnije, niti je berza otvorena za obične građane. Čak je i ministarka energetike priznala da na energetskoj berzi nije sve u redu.

Predstavnici biznisa i sindikata za sada ne odustaju od namere da protestuju protiv najavljenog „strujnog udara“, pa za 28. februar planiraju masovne manifestacije nezadovoljstva, ako i posle traženog sastanka sa premijerom Bojkom Borisovim sporna pitanja ne budu rešena. Biznis strahuje da će doći do udruživanja konkurentnih kompanija u kartel, špekulacija, netržišnog ponašanja dobavljača energije i u krajnjoj liniji – nepodnošljivog poskupljenja struje. Sindikati, pak, vide opasnost po interese zaposlenih kao i rizik od velikog udara po džepu potrošača. Oni upozoravaju da će kompanije biti primorane da smanje proizvodne troškove, pre svega za račun zarada koje isplaćuju najamnim radnicima.

Cena struje u Bugarskoj je, doduše, najniža u Evropi – vrednost jednog megavata ovde je 38 evra, dok je u razvijenim evropskim zemljama bar 65 evra. Ali, isto tako je tačno da nema druge zemlje u EU sa toliko niskim dohocima po glavi stanovnika, što nameće veću neophodnost od „socijalne podnošljivosti” i manje – od tržišnih cena.

Zahteve tržišta, ipak, nije moguće duže vremena prenebregavati, jer to vodi do proizvoljnog izvrtanja osnovnih principa privređivanja što je nepoželjno. Bugarska, kao članica EU, ima privredu otvorenu za svakojake spoljne uticaje. Drugim rečima, pritisak na Bugarsku da električna energija poakupi dolaziće, uglavnom, spolja, iz zemalja sa otvorenom ekonomijom, gde se struja prodaje po cenama koje su „dosta veće“ od onih u Bugarskoj.

Gledano iz tog ugla, poskupljenje struje u Bugarskoj je neminovno na srednjoročnom planu. Bilo bi dobro da se dotle i dohoci povećaju i postanu uporedivi sa evropskim nivoima, a firme bi trebalo da postanu dovoljno konkurentne i adaptivne.