PRODOR ISLAMSKOG KAPITALA U BIH?
“Zelena” ekonomija u BIH razvijaće se zahvaljujući investitorima iz islamskih zemalja – pre svega iz Turske, zaključak je posle međunarodnu konferenciju “Sarajevo biznis forum 2011”
Drugi međunarodni samit u Sarajevu održan od 6. do 8. aprila otvorio je, uz učešće investitora iz islamskih država i EU, novu geoekonomsku, razvojnu šansu BIH za brže ekonomsko otvaranje u regionu sa ciljem razvoja BIH i otvaranja prema EU i evroatlantskim integracijama.
Ova konferencija otvorila je i pitanje ekonomskog funkcionisanja Dejtonskog sporazuma i država u regionu, pre svega poslovne i privredne saradnje BiH sa Hrvatskom i Srbijom. Izvesno je da je bilo više projekata islamskih država, uz dominaciju programa iz Turske. Turska je u BiH viđena kao strateška država za investiranje i ulaganje i definisano je da je BiH geoekonomski i geostrateški partner Turske. Prisustvo ministra iz Srbije dr Sulejmana Ugljanina imalo je reginalnu dimenziju povezivanja u okviru međudržavne saradnje, koja podrazumeva i ubrzaniji ekonomski razvoj Sandžaka, sa uticajem razvoja BiH na ekonomiju Sandžaka.
Za Drugu međunarodnu konferenciju “Sarajevo biznis forum 2011” prijavljeno je 153 projekta, ukupne vrednosti 14,7 milijardi evra. Najviše projekata prijavljeno je iz oblasti turizma – 46 (vrednost 528 miliona evra), iz oblasti infrastrukture prijavljen je 31 projekat (ukupne vrednosti 8,98 milijardi evra), dok je iz oblasti energetike prijavljeno 30 (vrednih 4,83 milijarde evra), iz poljoprivrede 26 projekata (339 miliona evra) a iz oblasti drvne industrije devet projekata (18,56 miliona evra), u oblasti finansijske industrije prijavljeno je osam projekata (33 miliona evra) a iz oblasti obrazovanja tri projekta (10,18 miliona evra).
Dobra ponuda, uverljiva prezentacija i dobar trenutak za ulaganje skladno su dominirali u energetskom sektoru. Tako je JP Elektroprivreda BiH privukla investitore iz Saudijske Arabije koji su zainteresovani, prvenstveno, za hidrokapacitete. Hidropotencijal BIH zanima i Tursku, otkrio je Osman Okyay iz Kale Groupa (Turska).
Investitorima je predočeno da je cena ulaganja u jedan megavat instalisane snage, u proseku, oko 1,5 miliona evra. Najjeftiniji projekti koji su prezentovani su oni od 10 MW i koštaju 30 miliona KM, dok je najskuplji projekat hidroelektrane "Tegare", od 250 MW. Njena cena je skoro 750 miliona konvertibilnih maraka. Kapitalni projekti su termoelektrane u Tuzli, Kaknju i Bugojnu.
Projekti iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su bili posebno u fokusu turskih interesa.
Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, Sulejman Ugljanin izjavio je na „Sarajevo biznis forum“ da se samo kroz jaku ekonomsku saradnju može obezbediti stabilnost i dugoročni prosperitet u ovom, nekad turbulentnom, delu Evrope.
Ugljanin je bio u jednodnevnoj poseti Sarajevu, gde je učestvovao u radu pomenute prve međunarodne investicione konferencije, u organizaciji Bosna Bank Internationala i Islamske razvojne banke.
Na skupu je govorio i ministar spoljnih poslova BIH Sven Alkalaj koji je istakao potrebu i opredeljenje BiH da postane članica NATO-a i Evropske unije kao vid državne i nacionalne “sigurnosti” za strani kapital i za regionalnu stabilnost. S tim u vezi, od konkretnih projekata istaknuta je izgradnja dela Koridora V, koji prolazi kroz BiH i za koji je potrebno osigurati finansijsku konstrukciju za više od polovine njegove dužine.
Osim ministra Alkalaja, na sesiji su govorili i ministrarka ekonomije i održivog razvoja Republike Gruzije Vera Kobalia, predsednik TOBB-a i potpredsednik Evrokomisije Republike Hrvatske Robert Markt, saopšteno je iz Ureda za odnose sa javnošću MVP BiH.
