Пермски отров: како је прошла главна национализација 2023. године и какве везе Ротенбергови имају с тим

Дмитриј Јаковенко, Редакција Forbes

Сејфедин Рустамов је провео 20 година успостављајући контролу над највећим руским произвођачем метанола Метафраксом и постао милијардер. Држави је требало месец дана да га лиши овог посла. Како је текла национализација погона и какве везе са тим има Аркадиј Ротенберг, објављује руска редакција америчког часописа Форбс
(илустрација, Највећа имовина групе Метафракс је индустријски комплекс који се налази у планинама, 6 км од градића Губаха, Фото Сергея Потеряева для Forbes)

Поводом дешавања у руској привреди, посебно када је реч о кретањима у власничкој структури, мало има информација у нашој јавности. Руско издање америчког часописа Форбс, бави се овом темом, не кријући забринутост за руске милијардере, у чланку објављеном крајем прошле године, уз употребу термина „национализација“, „деприватизација“ и довођење тих кретања у везу са „председниковим пријатељима“. Објављујемо текст у целини, уз неке преводилачке међунаслове.

Никаква деприватизација није планирана, деприватизација се неће десити. Говорећи на Источном економском форуму 12. септембра 2023, Владимир Путин је јасно ставио до знања: упркос чињеници да у последње време велика предузећа све више прелазе из приватних руку у државно власништво, не постоји тренд ревизије резултата приватизације. Тужилаштво ради на појединачним фирмама, признао је председник, али оно неће изазивати ноћну мору за поштене пословне људе. Шеф Генералног тужилаштва Игор Краснов, који се у том тренутку налазио у сали, климнуо је главом у знак сагласности.

Управо на дан када су у Владивостоку, на нишану камера, председник и генерални тужилац успокојавали бизнис, арбитражни суд у Перму објавио је одлуку којом је дан раније прогласио приватизацију компаније Метафракс хемикалс - за илегалну. Ова компанија, регистрована у Перм Губахи, производи четвртину укупног руског метанола и његових бројних деривата. Национализација Метафракса није се много разликовала од сличних процеса последњих година: од почетка 2022. држава је постала власник десетак предузећа, од рибарске луке Мурманск и фабрике целулозе и папира Сјаски до енергетске ТГЦ- 2. Осим што је овога пута посао изгубио члан Форбсове листе, милијардер Сејфедин Рустамов.

rustamov-s

Сејфедин Рустамов (Фото forbes.ru - ПАО Метафракс)

Пермске тајне

Изнад Лењинове улице у Перму је 14-спратница изграђена 1970-их, на чијем врху се налази џиновска антена, налик круни, бившег совјетског мобилног опратора Алтај. У овој бетонској кутији, почетком 1990-их, будући милијардер Дмитриј Риболовљев регистровао је инвестициону компанију Финансијска кућа, која је поставила темеље његовог пословног царства. Финансијска кућа је купила акције највећих предузећа у Пермском региону, од калијумских гиганата Уралкалија и Силвинита до тада релативно скромног Метафракса.

Од 1994. године, Сејфедин Рустамов, Лезгин по националности (кавкаски народ који претежно живи у Русији, Дагестану и Азербејџану – Википедија) и родом из Азербејџанске ССР, био је чест гост у канцеларији Риболовљева. Овако су састанци двојице бизнисмена описани у материјалима кривичног поступка против Риболовљева 1996. године. Тада је овај предузетник завршио у истражном затвору, оптужен за наручено убиство шефа једне од  компанија које контролише. Државни тужиоци су Рустамова навели међу онима са ауторитетом у криминалним круговима, чијој је помоћи Риболовљев, наводно, прибегао у послу.

Кривични случај се на крају распао, Риболовљев је потпуно ослобођен. А Рустамов је задуго нестао из јавне сфере. Његово име се поново појавило у штампи тек 2017. године, када је Метафракс најавио Рустамова као свог власника. У званичној биографији која је тада кружила, краљ метанола је приказан као отац троје деце, инвеститор, филантроп и професионалац у енергетској и хемијској индустрији. Тајност је Рустамовљев заштитни знак. Већ неколико година откако му је Форбс слао питања преко представника, бизнисмен није обелоданио не само име града у америчкој држави Вирџинија, у којем дуго живи, већ ни назив универзитета на којем је дипломирао.

ribolovljev s

Дмитриј Риболовљев (1966), међу 20 најбогатијих људи у Русији за 2021. годину са имовином од близу седам милијарди долара – извор https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B9%D1%88%D0%B8%D1%85_%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8_(2021)

Трговина са „особом од ауторитета“

Ако су пермски истражитељи средином 1990-их сматрали Рустамова „особом са ауторитетом“, онда га је у материјалима судова о национализацији Метафракса, Генерално тужилаштво назвало Риболовљевим „поверљивим лицем“.

Хемијска фабрика у близини Губахе покренута је средином 1950-их, користећи опрему довезену из Немачке после Другог светског рата; 1980-их овде је покренута највећа фабрика за производњу метанола у Европи. До октобра 1993. године, када је фабрика добила име Метафракс, приватизација је била у пуном јеку. У то време, Риболовљев се заинтересовао за Метафракс. Како је саопштило Генерално тужилаштво, он је, заједно са Рустамовим, прво стекао контролу над 35 одсто акција Метафракса, а затим је повећао удео на више од 90 одсто.

Рустамов и Риболовљев нису комуницирали много година, каже њихов познаник. Према његовим речима, током приватизације Метафракса, Риболовљев је од запослених откупио акције предузећа из Губахе, као и десетак других, али је крајем 1990-их одлучио да се фокусира на Уралкалијум и продао свој удео у Метафраксу - Рустамову.

Форбсов саговорник није прецизирао величину продаја, али је 1999. године Урал ФД банка, коју контролише Риболовљев, већ поседовала (само, прим. прев.) 49,2 одсто Метафракса. Током 2000-их, овај удео је више пута подељен и прелазио из руке у руку; акције су, такође, биле у власништву и највиших менаџера компаније. Шеф борда директора Метафракса Армен Гарсљан себе је називао власником дела акција.

Бивши судски извршитељ Гарсљан је деведесетих година радио у повереништву за изградњу путева Уралсибспецстрој, чији је чак постао и сувласник, а 2002. је био на челу управног одбора Метафракса.

garsljan-s

Армен Гарсљан (Фото forbes.ru - Анатолия Зернина·Коммерсантъ)

Невидљиви власник

Дуго су људи у Перму веровали да је Гарсљан власник Метафракса, каже бивши топ менаџер једне од великих компанија у региону. Познаник Риболовљева назива Гарсљана најповерљивијом и најближом особом Рустамова. Гарсљан никада није био прави власник Метафракса, каже његов познаник, али у компанији су увек разумели: без обзира на промене у саставу акционара, компанија има само једног већинског акционара.

Формално, појављивање Рустамова у Метафраксу је могуће пратити тек од 2007. године, када је кипарски Липанет добио 52,05% компаније. Управо је ова фирма почела систематски да откупљује акције Метафракса, а 2017. је пренела 92,37 одсто акција на компанију Метахолдинг, која је била у власништву Рустамова преко америчког Сорси инвестмент труста.

Управо је Метахолдинг почетком августа 2023. године био међу оптуженима у тужби Генералног тужилаштва које је одлучило да оспори законитост приватизације компаније из Перма.

У то време, Метафракс је већ постао велика индустријска група. Још 2000-их, фабрика у Губахи је створила заједничко предузеће са финском Динеа хемикалс за производњу синтетичких смола са активом у Орехову-Зуево код Москве и аустријском Кремс-он-Дунав, а затим је купила ову имовину. А месец и по дана пре тужбе Генералног тужилаштва, Метафракс је код Губахе пустио у рад комплекс за производњу амонијака, урее и меламина (деривати метанола високог квалитета), у који је од 2018. године уложио више од 1,2 милијарде евра. У 2021. (нема новијих података) Метафраксов консолидовани приход премашио је 80 милијарди рубаља.

metafraks-s

Метафракс, индустријски комплекс у Пермској области крај места Губаха

Противзаконита приватизација пре три деценије

Шта се није допало Тужилаштву? Пошто фабрика у Губахи производи отров (метанол), њена приватизација је првобитно била забрањена, наведено је у тужби. Поред тога, предузеће се сматра стратешким, што значи да је одлуку о његовој приватизацији требало да донесу, не регионалне власти, као што се десило 1993. године, већ савезне. Суду у Перму је требало само 39 дана да размотри тужбу и задовољи захтеве Тужилаштва.

У марту 2023, Рустамов, са процењеном нето имовином од 1,3 милијарде долара, ушао је на Форбсову глобалну листу – први и, очигледно, последњи пут.

„Одузети предузеће од власника који је у њега уложио милијарде, изградио све изнова и годинама подржавао социјалну сферу у Губахи, у најмању руку је изненађујуће“, каже Форбсов саговорник који је својевремено радио у хемијској компанији у Пермском региону.

Рустамова је коштала чињеница да је одавно напустио терен, каже извор близак Метафраксу. На суђењу, Генерално тужилаштво је посебно напоменуло да акције стратешког предузећа припадају бизнисмену са боравишном дозволом у Сједињеним Државама. „Рустамов је стално био свестан свега што се дешава у компанији, али практично никада није виђен у Губахи“, наставља саговорник. „Очигледно, ово је нови тренд – они који могу да узму од оних који не могу да се бране“, каже други извор који је радио у Перму.

Како год било, Рустамова, који већ дуже време живи у Сједињеним Државама, ускоро би могао да замени нови, моћнији власник, сигурни су саговорници Форбса. У Метафраксу се 15. новембра појавио нови генерални директор - Алберт Худаибирдин, који је дошао из структура недавно створеног холдинга Роcхим.

davidov-s

Едуард Давидов. (Фото forbes.ru - DR)

Велика консолидација

Компанија Росхим регистрована је у Москви у фебруару 2021. и до јуна 2023. звала се Руски водоник. Случајни посетилац његове скромне веб странице може само да сазна да Росхим производи титанијум диоксид, гвожђе, сулфат и сумпорну киселину, позива друге стране да учествују у електронској трговини, а такође поздравља консолидацију водећих предузећа хемијске индустрије.

Консолидација је заиста један од кључних елемената Росхимове стратегије. У марту 2022, генерални директор компаније Едуард Давидов је у писму упућеном Владимиру Путину предложио стварање велике холдинг компаније, подељене на сода, хлор-алкалне, петрохемијске и титанијумске кластере. Да би то урадио, Давидов је затражио да 18 великих предузећа хемијске индустрије буде пребачено на управљање његовом тиму, како је писало у листу Комерсант. Међу компанијама које се помињу у писму била је и Башкирска сода компанија (БСК), која производи 80% све соде у Русији. У априлу 2023. Путин је декретом пренео на управљање Росхиму 47% акција БСК. Сам Давидов долази из овог предузећа - он је био на челу компаније од 2019. Под његовим руководством, БСК је у лето 2020. започео развој лежишта кречњака на планини Куштау. Тада су протести локалног становништва и еколошких активиста грмели широм земље и послужили као разлог за национализацију БСК-а.

Стопе раста Росхима су импресивне. Кримеан титаниум инвестментс, Стерлитамак петрохемикал плант, Башкир синтез-каучук, алтајски произвођач гума Нортек - ово је непотпуна листа компанија које су већ биле под власништвом или управљањем Росхима. Према Форбсу, укупан приход компанија којима управља Давидов премашује 130 милијарди рубаља.

Росхим је крајем октобра купио од државе алтајски погон Кучуксулфат, који је национализован у марту, за 10,4 милијарде рубаља. У августу је Федерална агенција за управљање имовином именовала бившег топ менаџера БСК-а Алберта Худаибирдина за генералног директора Кучуксулфата. Он је тај који је на челу Метафракса из Губахе од средине новембра 2023.

Како је писало пермско издање Ура.ру, Армен Гарсљан се убрзо након национализације Метафракса састао са руководством Росхима и разговарао о својој будућности. Гарсљан има неку врсту имунитета на смењивање, рекли су извори публикације - он је посланик регионалне законодавне скупштине. Извор близак Метафраксу потврдио је чињеницу преговора са Росхемом и, према његовим речима, представници холдинга управо анализирају који део садашњег менаџерског тима у Губахи може да се задржи.

rotenberg-s

Аркадиј Романович Ротенберг (1951), руски предузетник, милијардер (2,9 милијрди долара 2021. године) – извор https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B9%D1%88%D0%B8%D1%85_%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2_%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%81%D0%B8%D0%B8_(2021)

Близак председников пријатељ?

Говорећи о административним ресурсима Едуарда Давидова, Форбсови саговорници наговештавају да иза њега можда стоји близак председников пријатељ Аркадиј Ротенберг. Комерсант је раније писао да Росхим контролише породица Ротенберг, а то је потврдио и један од Форбсових саговорника, близак Метафраксу.

„Аркадиј Романович Ротенберг нема никакве везе са наведеном компанијом“, саопштила је прес служба милијардера у одговору на питање о везама са Росхемом. Али индиректне везе се могу наћи. Не зна се ко је тачно власник Росхема. Власници су безбедно скривени: акције компаније су укључене у затворени заједнички фонд Куинта под управом компаније за управљање Фин-партнер. Међу његовим власницима је и компанија Центар-М која је до 2012. године припадала Аркадију Ротенбергу и његовом брату Борису. Још 2020. представник Аркадија Ротенберга рекао је за Форбс да он нема никакве везе са компанијом за управљање Фин-партнер.

Али за милијардера Ротенберга очигледно ова компанија није непозната. На пример, преко затвореног заједничког фонда Терс под управом Фин-партнер-а 2019. године, озваничена је куповина неколико санаторијума на Криму од стране Аркадија Ротенберга – о томе је говорио представник милијардера. У заједничким фондовима Фин-партнер-а можете пронаћи и друге туристичке инвестиције које су повезана са Ротенбергом, на пример, компанију Ципресс, која развија пројекат коцкарске зоне на Криму.

Росхим није одговорио на Форбсов захтев. Армен Гарсљан је такође одбио да разговара, а и питања упућена Алберту Худаибирдину преко Метафракса остала су без одговора.

 

Дмитрий Яковенко Редакция Forbes

Објављено: 25. децембра 2023.

https://www.forbes.ru/biznes/502805-permskij-ad-kak-prosla-glavnaa-nacionalizacia-2023-goda-i-pri-cem-tut-rotenbergi


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...