Struja mora da poskupi!?!

Da bi Srbija i dalje imala dovoljno najjeftinije električne energije u Evropi, struja znatno mora da poskupi u naredne dve do tri godine. Prema studiji Svetske banke to je i do 80 odsto do 2014. godine, rekao je za Politiku Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS).

Računica pokazuje da bi poskupljenje struje za oko dva evrocenta, sa pet na oko sedam evrocenti po kilovat satu, što ne bi trebalo da bude veliki namet na budžet građana, donelo EPS-u oko 600 do 700 miliona evra prihoda za nove blokove, čime bi se povećala sigurnost u snabdevanju električnom energijom, jer je prosečna starost proizvodnih kapaciteta EPS-a 39 godina.

Da li je EPS od kada ste vi na čelu uspeo da privuče strateške investitore?

Često se govori o stranim investicijama kao najvećoj razvojnoj šansi koja će oporaviti srpsku privredu. Pri tome se, kao potencijalno najveći resurs u koji će strane kompanije da investiraju pominje elektroenergetika. Pošto se po pravilu elektroenergetika Srbije poistovećuje sa Elektroprivredom Srbije, a kako je obim stranih investicija u elektroenergetiku veoma mali, kao „logičan“ zaključak se nameće stav da EPS nije uspeo da privuče strane investitore. Mora se znati da ne postoji model strane investicije u EPS koji, u svojoj osnovi, nije privatizacija EPS-a.

Zar podela besplatnih akcija EPS-a nije privatizacija na mala vrata?

To jeste vid privatizacije, ali najlošiji, jer taj izmrvljeni novac nikome neće doneti nikakvu korist. Nema efekta u smislu investicija ili razvoja, već je reč o poklanjanju 15 ili 20 odsto akcija. Češka je imala takav model. Svaka privatizacija bi trebalo da ima pozitivne efekte za kompaniju ili vlasnika. U ovom slučaju državu. Dokapitalizacija je najbolji vid privatizacije za kompaniju, jer se u nju investira, ali nije dobra za državu, jer ne donosi pare u budžet. Vlasnik ne dobija od toga ništa osim kroz investicije u firmu. Vlasniku, odnosno budžetu, bilo bi najbolje da proda tih 15 odsto, jer taj novac ide direktno u kasu. Čak je i u Crnoj Gori napravljen kombinovani model, pola para je pripalo državi, a pola kompaniji.

Ali država uporno tvrdi da ne želi da privatizuje EPS?

Ako je, međutim, država rekla da neće da privatizuje EPS, onda ne može nijedna strana investicija da uđe u ovo javno preduzeće, jer bi samim tim bila privatizacija. Čak su i EPS-ove investicije van ovog javnog preduzeća i realizuju se tako što se napravi zajednička firma s nekim partnerom i grade novi kapaciteti. To su firme u kojima EPS ima manjinski udeo. A to se tako radi, jer EPS nema dovoljno para da sam investira u nove proizvodne kapacitete.

Šta je s Kolubarom B, TENT-om B-3, TE-TO Novi Sad...?

Projekti termoelektrane–toplane Novi Sad, Kolubara B, TENT B-3, Ibar i Velika Morava su u toku. Kolubara B je najizvesniji projekat. Sada se pregovora s Alstonom i Tehnomontom koji su nosioci izgradnje. Dobro je što je EBRD preliminarno podržao ovaj projekat s oko 400 miliona evra, jer se pregovara i s drugim bankama koje bi trebalo da finansiraju ovaj posao, pa se uz EBRD lakše odlučuju da daju kredite. Krediti koje EPS uzima za investicije poput kineskog, japanskog, EIB su investicije krediti. Sve su to kreditni aranžmani koje je uzeo EPS i koje redovno servisira. Kada se govori o strateškom partnerstvu za nove elektrane Kolubara, Velika Morava... reč je o zajedničkim firmama koje nisu u sastavu EPS-a i u kojima ovo javno preduzeće ima manjinski udeo, s tim što neki od ovih projekata doprinose sigurnosti snabdevanja strujom. Kada kažem da su osnovni izvori investicija u elektroprivredu sopstvene investicije EPS-a treba reći da se radi o sredstvima građana koji su pravi investitori. I domaći i strani. Prosečna starost proizvodnih kapaciteta je 39 godina što je još jedna ilustracija neophodnosti razvoja i novih investicija.

Kolike su to sopstvene investicije EPS-a?

Od 2002. do 2011. godine uloženo je oko četiri milijarde evra (značajno ulaganje u termoelektrane i rudnike). Od 2002. do 2005. godine prosečno je ulagano oko 250 miliona evra godišnje, dok je od 2006. do 2011. godine uloženo oko tri milijarde, prosečno oko 500 miliona evra godišnje.

Da li ima nešto novo oko TE-TO Novi Sad?

U pregovorima samo s konzorcijumom slovačko-grčko-ruskim i hoćemo da poboljšamo ponudu i u tehničkom i u finansijskom delu. U tehničkom će biti najmanje problema i to će se završiti, ali treba dogovoriti nižu cenu gasa, koja se direktno odražava na proizvodnju električne i toplotne energije. Neophodan je i dogovor oko povratak kapitala i to tako da se uloženo ne vraća za pet, nego, ukoliko je to moguće za osam godina.

Očekujete li dogovor ili će se ići na novi tender?

Očekujem da ćemo postići dogovor. Nama je ova gasna elektrana potrebna. Ali, moramo da se dogovorimo oko cene gasa, jer je ona dominantna.

Koliko bi koštao kilovat-čas dobijen iz gasa?

Morao bi biti u periodu povratka kapitala oko osam evrocenti, a stopa povratka ispod 15 odsto, uz otplatu od sedam godina.

Koliko je u ovom času stvarna cena kilovat sata? Da struja u Srbiji nije socijalna kategorija koliko bi zaista koštala?

Stvarna cena električne energije za domaćinstva trenutno je oko pet evrocenti po kilovat-času. Cena električne energije za domaćinstva, u slučaju da električna energija u Srbiji nije socijalna kategorija, iznosila bi sedam do osam evrocenti po kilovat-satu, što je u rangu Rumunije, Estonije i Bugarske iz 2011. godine.

Šta bi realna cena struje od sedam do osam centi značila za EPS?

Kada bi imali za dva evrocenta skuplju struju, to bi značilo oko 600 do 700 miliona evra za nove blokove. Da bi Srbija i dalje imala dovoljno najjeftinije električne energije u Evropi mora znatno da poskupi u naredne dve do tri godine.

Koliko je to?

Po studiji Svetske banke i do 80 odsto do 2014. godine.

Šta se po pitanju promene cene struje može očekivati od nove godine kada sledi otvaranje tržišta? Da li će to biti ekonomska cena struje?

Od 1. januara 2013. godine pravo na javno snabdevanje i regulisane cene (od oktobra 2012. godine nadležnost Agencije za energetiku) imaće samo kupci priključeni na distributivnu mrežu, dok će veliki industrijski potrošači na tržištu birati od koga će kupovati električnu energiju.

Od 1. januara 2014. godine pravo na javno snabdevanje i regulisane cene imaće samo domaćinstva i mali kupci električne energije, a od 1. januara 2015. godine kompletno otvaranje tržišta i snabdevača biraće domaćinstva i mali kupci. Očekuje nas konkurencija. Slobodan izbor kod koga će se struja kupovati. Tržište snižava cenu onom kod koga je sada skuplja i obrnuto.

Zašto bi kupci trebalo da se opredele za EPS?

EPS će biti najjeftiniji i garantovaće urednost isporuke i sigurnost snabdevanja. Očekuje se da bude oko 50 trgovaca struje na veliko.

Koliki su prihodi EPS-a od početka godine, kolika nenaplaćena potraživanja od privrede i građana? Ko više duguje građani ili privreda?

U prvom kvartalu ove godine ostvaren je prihod od prodate električne energije u iznosu od 48,4 milijarde dinara. Nismo zadovoljni. Trebalo je da budu veći od 50 milijardi. Nenaplaćena potraživanja od privrede i građana iznose 91 milijardu dinara (polugodišnja proizvodnja EPS-a). Od toga domaćinstva duguju 47, a privreda 44 milijarde dinara. To je pola godine rada EPS-a ili godišnji rad celog TENT-a koji daje 51 odsto ukupne proizvodnje EPS-a.

Koliko EPS duguje svojim izvođačima?

Trenutni dug je između četiri i pet milijardi, ali to je samo prolongiranje plaćanja. Nije to trajni dug. To je problem likvidnosti.

Sve bi bilo bolje da nismo enormno morali da uvozimo struju, trošimo mazut, naftu i gas iz kog se proizvodi najskuplji kilovat. Sve je to koštalo preko bilansa EPS oko 200 miliona evra.

Kako ćete rešiti problem naplata potraživanja?

Postoje zakonski načini da se naplate potraživanja, ali tu su i isključivanja, odnosno „sečenje” struje kako bismo naterali potrošače da plate. Oko 2,5 odsto građana, odnosno 75.000 njih duguje više od 60 odsto potraživanja za struju, što je oko 30 milijardi dinara.

Kako je moguće da ih do sada niste isključili?

Mnogima je isključena struja, ali se oni nelegalno ponovo priključuju. Slede tužbe, jer i pored toga što im je isključena struja ne plaćaju dugove. Kada se donese presuda, onaj ko duguje i dalje nema para. U fazi kada se presudi, dužnik mora da predloži način izmirenja obaveze koju je sud dosudio. Ali slab je efekat svega toga. Najefikasniji način naplate je isključenje struje. Ako tada dužnik ne počne da plaća struju, onda je teško očekivati da će i sud pomoći.

Koja je to socijalna kategorija ljudi koji ne plaćaju struju?

Najčešće nije sirotinja.

U Nemačkoj je dva miliona građana u februaru ostalo bez struje, jer je nisu plaćali. Zašto se to ne primeni i kod nas?

Tamo to ništa nije neobično, iako je 651.000 porodica ostala bez struje.

Koliko krađa struje umanjuje prihode EPS-a?

Krađa električne energije umanjuje prihode EPS-a za oko 65 miliona evra godišnje. To je između dva i tri odsto od ukupne proizvodnje struje.

Šta je EPS uradio u pripremi za podelu besplatnih akcija zaposlenima i građanima, u kojoj je to fazi?

EPS je u novembru 2007. dostavio vladi predlog koncepta korporativizacije. Preduslov za podelu besplatnih akcija je da EPS postane AD. U pripremi za EPS AD, do 2007. godine izdvojena su sporedna preduzeća i izvršeno je statusno organizovanje matičnog preduzeća i 12 zavisnih privrednih društava – društva kapitala.

U poslednja tri-četiri meseca, EPS je predlog akata o korporativizaciji usaglasio sa novim Zakonom o privrednim društvima koji je stupio na snagu 1. februara i čekamo formiranje nove vlade da ga uputimo na saglasnost.

Potrebno je rešiti pitanje svojine kojom će raspolagati EPS AD i to u skladu sa novodonetim Zakonom o javnoj svojini. Vlada odlučuje o promeni pravne forme EPS-a i podeli besplatnih akcija.