Ukrajina ne odustaje od nuklearki

Pre 26 godina, 26. aprila 1986. godine desila se najveća tehnogena havarija u istoriji atomske energetike, eksplodirao je četvrti energetski blok atomske centrale Černobilj, izgrađen na teritoriji Ukrajine, na desnoj obali reke Pripjat, 12 kilometara od grada Černobilj (Kijevska oblast).

Zbog katastrofalne eksplozije došlo je do kontaminacije 50.000 kvadratnih kilometara u 12 ukrajinskih oblasti. Sem toga radioaktivnim zagađenjem pogođeno je 18 ruskih regiona sa teritorijom od bezmalo 60.000 kvadratnih kilometara i 2,6 miliona ljudi, kao i 46.500 kvadratnih kilometara teritorije Belorusije (23 odsto ukupne površine te bivše sovjetske republike).

„Ukrajinska vlada spremna je da donese odluku o zatvaranju atomskih energetskih objekata ukoliko njihova bezbednost ne odgovara propisima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA),“ izjavio je juče ukrajinski premijer Nikolaj Azarov na sednici posvećenoj povećanju bezbedne eksploatacije nuklearki.

Sa 15 aktivnih energetskih blokova, od kojih je 13 sa reaktorima tipa VVER-1000 i dva sa VVER-440, Ukrajina je na osmom mestu u svetu i petom u Evropi po instalisanoj snazi atomskih centrala.

„Svi zahtevi IAEA moraju da se ispoštuju, a sve neophodne preporuke kvalitetno i na vreme da se sprovedu. Ukoliko budu neophodne odluke o zatvaranju nekog objekta, vlada je spremna da ih podrži. Neophodno je povećati bezbedonosni nivo na aktivnim atomskim elektranama,“ naglasio je Azarov, uz napomenu da „Ukrajina danas u potpunosti obezbeđuje siguran rad nuklearnih blokova, iako postoje određeni problemi vezani za produženje radnog veka tih postrojenja.“

Černobilj

Azarov je posebno istakao da svi potrebni remontni radovi moraju da se obave na vreme, i da je „havarija u Černobilju primer da se ni u kom slučaju ne sme rizikovati“, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

Posle havarije japanske atomske centrale Fukušima-1 Ukrajina se priključila inicijativi Evropske unije na sprovođenju stres-testova za aktivne nuklearke, koji predviđaju ciljanu procenu bezbednosti atomskih centrala na ekstremne spoljne uticaje i kvarove energetskog i sistema za hlađenje. Kontrolom je potvrđeno da se uz sprovođenje niza organizacionih mera i modernizacije aktivni blokovi ukrajinskih atomskih elektrana mogu svrstati među postrojenja koja odgovaraju savremenim zahtevima za reaktore.

Fukušima

Azarov je, takođe, rekao da Ukrajina u narednih 10 do 20 godina nema alternativu za atomsku energetiku, podsećajući da je posle havarije japanske nuklearke prošle godine svetska zajednica počela da najavljuje odustajanje od atomske energije u mirnodopske svrhe.

„Ne samo da nema mogućnosti da odustane od nuklerane energetike Ukrajina će, naprotiv, da je razvija. Već ove godine počeće izgradnju dva energetska bloka atomske centrale u Hmeljnicku i izgradnju fabrike za polufabrikate nuklearnog goriva", rekao je Azarov.

Počela izgradnja novog sarkofaga u Černobilju

Uz prisustvo predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča juče su počeli montažni radovi na podizanju novog zaštitnog objekta iznad ostataka nuklearnog reaktora atomske centrale Černobilj, koji je eksplodirao pre 26 godina.

Zaštitnim lučnim objektom, koji obuhvata kompleks tehnološke opreme za izvlačenje radioaktivnih materijala, njihovo hlađenje i dalje bezbedno skladištenje i druge sisteme, obezbediće se ekološka bezbednost i zaštita personala, stanovništva i životne sredine.

Novi sarkofag trebalo bi da bude bezbedan u narednih 100 godina, a montiraće se direktno na placu nuklearke, 200 metara od reaktora. Posle podizanja, konstrukcija će prekriti četvrti blok černobiljske nuklearke zajedno sa starim sarkofagom.

Izgradnja novog sarkofaga za koju je predviđeno 990 miliona evra biće, kako je planirano, završena u junu 2015. godine kada će početi radovi na demontaži reaktora i čišćenju velike količine radioaktivnog otpada.

Ceremoniji pocetka izgradnje prisustvovali su i ambasadori zemalja donatora černobiljskog fonda Sarkofag, prenela je agencija RIA Novosti.