Islamska zajednica ne plaća struju
Verske zajednice u Tutinu i Novom Pazaru novopazarskoj elektrodistribuciji duguju više od 5,3 miliona dinara. Najveći dug za struju napravljen je u džamijama na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić.
Verski objekti i zajednice u Tutinu i Novom Pazaru ovdašnjoj elektrodistribuciji duguju 5.365.864,39 dinara. Prema dokumentaciji iz Elektrorasa, u koju je Danas imao uvid, ovo je stanje od 25. januara ove godine.
Na spisku je 28 verskih objekata - 26 pripada obema Islamskim zajednicama i dva Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Novom Pazaru i Tutinu. Dug od 4.983.952,40 dinara napravljen je u džamijama, odborima IZ i Mešihatu IZ u Sandžaku. Većina duga napravljena je u džamijama, od kojih se većina nalazi u sistemu IZ u Srbiji na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić.
Na vrhu lestvice dužnika su Hajrudin i Arap džamija (centralna gradska džamija u Novom Pazaru) pod kontrolom muftije Zukorlića, a na trećem mestu je Bor džamija koja se nalazi u sistemu IZ Srbije koju predvodi reis-ul-ulema Adem Zilkić. Ovoj IZ pripada šest dužnika sa spiska. U ovom dugu Mešihat IZ u Srbiji učestvuje sa 1.609.578,91 dinara. Na spisku dužnika za utrošenu električnu energiju, po ovom dokumentu, je i džamija u Orlju, rodnom selu muftije Zukorlića (opština Tutin) sa 45.687,65 dinara.
U novopazarskoj elektrodistribuciji odbili su da komentarišu ova dugovanja, jer „ako je Poreska uprava obavezna da saopštava dugove, mi nismo“.
Vršilac dužnosti direktora Poreske uprave u Novom Pazaru Izet Murtezić je za Danas rekao da se IZ u Srbiji ne nalazi na spisku velikih dužnika, „nema ih na objavljenom spisku od 551 dužnika“.
Institucije pod kontrolom Islamske zajednice u Srbiji, proverom u novopazarskim komunalnim preduzećima Čistoća i Vodovod i kanalizacija, ne duguju ništa. U KP Vodovod i Kanalizacija Danasu je rečeno da oni od muftije Zukorlića potražuju dug od 36.770 dinara za stan u stambenom bloku Jedinstvo.
Takođe, IZ u Srbiji ne plaća komunalije ni za spornu zgradu Fakulteta za islamske studije (FIS) u centru Novog Pazara. To je obaveza konzorcijuma Trgovinskog preduzeća Uniprom, koje na sudu traži da joj se zgrada vrati. Otkako je 2006. godine tadašnji Mešihat IZ Sandžaka ušao u zgradu, pozivajući se na odredbe Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, TP Uniprom plaća račune za utrošenu struju i vodu, iznošenje smeća i korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. Uz plate zaposlenima koji su nekada radili u samousluzi u spornom objektu, mesečno se izdvaja desetak hiljada evra. Sudski izvršitelj pet puta nije došao da uruči pravosnažno rešenje o iseljenju iz prizemlja zgrade ugostiteljskih i prodajnih objekata, a finansijska potraživanja su na sudu.
