Energetski kolaps na vratima Bugarske (?)

Bugarska je odlučila da se konačno odrekne realizacije projekta za izgradnju nukearke Belene uz učešće Rusije, izjavio je Simeon Đankov, bugarski ministar finansija.

Nešto ranije zamrznut je projekat transbalkanskog naftovoda Burgas-Aleksandropolis, koji je trebalo da poveže Rusiju i Grčku preko teritorije Bugarske. Stručnjaci postavljaju pitanje kako će Bugarska obezbediti svoj energetski bilans odrekavši se ovih projekata.

U Sofiji izjavljuju da neće nastaviti izgradnju nuklearke, ali će platiti već izgrađeni reaktor kapaciteta od 1.000 megavati. Njega će bugarske vlasti pokušati da montiraju na nuklearku Kozloduj - koja već radi, a kapacitet joj je 2.000 megavati. A izgradnja NE Belene će biti konzervirana. Formalno, to se objašnjava time što ne žele da grade nuklerku samo uz učešće Rusije, a potraga za novim investitorom nije dala nikakve rezultate.

Postoji i druga verzija. Nakon potpisivanja ugovora 2006. godine izgradnja nuklearke je više puta obustavljana. Poslednji put se to dogodilo tokom aprila prošle godine, nakon nesreće na japanskoj atomskoj centrali Fukušima. Pritom značajnu ulogu u sudbini nuklearke Belene i pre i posle nesreće nisu igrali samo ekolozi, već i Evropska unija, kao i SAD. Po njihovom mišljenju, zajednički projekat bi bitno pojačao zavisnost Bugarske od Rusije, što se, razume se, nipošto ne sme dozvoliti, jer Bugarska je članica NATO-a.

Stručnjaci kažu i to da je odluka Bugarske usmerena na to da se Rusija navede na damping i saradnju pod povoljnijim uslovima. Mišljenje ekonomiste Instituta za energetiku i finansije Sergeja Kondratjeva.

Projekat Burgas-Aleksandropolis je bio diskutabilan, premda bi doneo veliki prihod budžetu. Bugarska se plašila da zbog izgradnje naftovoda mogu biti podvrgnute opasnosti turističke zone. I da to potencijalno može da donese veliku štetu ekonomiji. U slučaju s Belene to apsolutno nije tako. Bugarskoj u najskorijoj budućnosti predstoji isključivanje iz eksploatacije energetskih blokova na NE Kozloduj. I generacija koja bi trebalo da zameni ovu nuklearku trebalo je da bude izgrađena na NE Belene. Ako projekat ne bude realizovan Bugarskoj može da preti, ne baš energetski kolaps, ali brzo i naglo poskupljenje struje. Tako da je za Bugarsku ovaj korak očigledno povezan s političkim momentima i sa željom da dobije povoljnije uslove. Odrekavši se projekta Bugarska će biti prinuđena ili da mu se vrlo brzo vrati ili će projekat zaista biti zamrznut i zaboravljen. Međutim, posledice po bugarsku ekonomiju će biti krajnje negativne.

Sergej Pravosudov, generalni direktor Instituta za nacionalnu energetiku je odluku bugarskih vlasti nazvao čudnom.

„Nije jasno čime će se popuniti energetski bilans ove zemlje. Da, sad atomska energetika ne uživa veliko poštovanje u svetu. Mnoge zemlje je se odriču, ali treba znati šta da se radi umesto nje. Da li će Bugari povećati obim kupovine gasa? Da li će graditi gasne generacije ili će razvijati alternativnu energiju? Međutim, alternativna energija je mnogo skuplja i teško da Bugarska ima novca za realizaciju takvih projekata,“ kaže Pravosudov.

Sergej Kirijenko, predsednik Rosatoma je istakao da je Moskva „akumulirala umor“ od beskonačnih promena pozicije bugarskih činovnika u pogledu sudbine nuklearke Belene. Osim toga, bugarske organizacije su dužne Rusiji za opremu. Zato će Moskva mirno prihvatiti svaku odluku Sofije. Sergej Kirijenko je, takođe, dodao da za rusku atomsku oblast odricanje od izgradnje centrale nije od velikog značaja. Portfelj narudžbina Rosatoma u inostranstvu se samo u toku prošle godine udvostručio.

Isto tako, Rusija ne isključuje mogućnost izgradnje naftovoda Burgas-Aleksandropolis uz zaobilaženje Bugarske, preko teritorije Turske.