Svet (ne)može bez nuklearki
Da li je prošlogodišnja katastrofa u Japanu odvratila svetsku pažnju od nuklearne energije. Zemlje u razvoju ne odustaju od izgradnje dok su SAD i Rusija u novoj atomskoj trci. Iako se „odriče“ nuklearki Nemačka namerava da da državne garancije za izgradnju jedne takve u Brazilu
Činilo se, pre tačno godinu dana, usled straha koji se širio svetom iz japanskog grada Fukušima, da je atomska energetika upala u zamku propagande sopstvenih lobista o njenoj apsolutnoj sigurnosti. Jedini siguran zaključak sa današnje (kratke) vremenske distance je, međutim, tipično ajnštajnovski: da je sve relativno.
Za pobornike takvog načina proizvodnje električne energije, zemljotres i cunami su pogodili Fukušimu možda i u najgorem trenutku. Posle godina stagnacije, izazvane tragedijom u Černobilju sredinom osamdesetih, rastuća tražnja energije u ekonomijama u razvoju, kao i strah zapadnog čoveka od emisije štetnih gasova iz termoelektrana i sledstvenih klimatskih promena, uslovili su početak izgradnje mnogih novih reaktora. Počeli su da govore o „nuklearnoj renesansi“. I sada bi, verovatno, trebalo da ćute. To se, ipak, ne dešava.
U stvarnosti, samo su se neke zemlje priključile Nemačkoj u njenom odricanju od atomske energije i to gotovo sve iz „stare Evrope“. Novi ekonomski džinovi Kina i Indija, sa druge strane, ne posustaju u nameri da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom. Nuklearni „superteškaši“, SAD i Rusija, ponovo predvode globalnu trku, ovoga puta sa ciljem da prodaju što više sopstvenih reaktora.
Nemački Špigl izveštava sa nekadašnje pruske i rajhovske teritorije, danas izdvojene ruske Kalinjingradske oblasti, umetnute između Poljske i Litvanije. Tamo nailaze na ogromno gradilište. Za četiri-pet godina, prvi blok nove nuklearke od 1.200 megavata počeće da proizvodi električnu energiju. - Onda ćemo to prodavati Evropi. I Nemačkoj - kaže Jevgenij Vlasenko, direktor buduće elektrane.
Vlasenko i nadzornik izgradnje Vjačeslav Mahonjin ne mogu, a da se ne nasmeju nemačkim novinarima u diktafon: - Nekada ste pravili odlične atomske centrale, elegantne i solidne. Kako je moguće da se svega odričete? Nemci ne žele nuklearnu energiju, ne žele prirodni gas... Žele li da se vrate grejanju na drva?
Lobisti rade svoj posao, koristeći činjenice veštije od svakog teoretičara zavere. - Nuklearna energija biće čak i sigurnija posle Fukušime - rekao je nedavno za Bi-Bi-Si Džon Rič, generalni direktor Svetske nuklearne asocijacije, primetivši da nesreća u Japanu nikoga nije koštala života.
Narod je širom sveta ipak - protiv. Izuzetak su Amerikanci, čiji stavovi su, izgleda, ostali „pošteđeni“ emocija iz Fukušime, kao i građani Britanije, u kojoj su mnogi ekološki aktivisti prihvatili atomsku energiju kao oruđe za spasavanje sveta od - klimatskih promena.
Nisu ni Nemci naivni, kako bi se moglo zaključiti iz navedenog ruskog energetskog podsmevanja. Berlin je, iako se odriče nuklearki u (sopstvenoj) budućnosti, namerio da pruži državne garancije za izgradnju jedne takve u dalekom Brazilu, na jugu savezne države Rio de Žaneiro - Špigl prenosi izveštaj po kojem je njena lokacija još ugroženija od prirodnih nepogoda, uključujući i cunami, nego ona u Fukušimi!
Prema zvaničnoj statistici, u svetu radi 436 nuklearnih reaktora - osam manje nego rekordne 2002. godine. Trenutno se grade 63 nova reaktora, mada je u mnogim slučajevima reč o projektima kojima kraj ne može da se nasluti, poput „nuklearke“ u američkoj državi Tenesi, čija je izgradnja počela 1973. godine. Najviše „atomskih“ gradilišta je u Kini - čak 26.
U Špiglu citiraju Klaus-Petera Vilša, istaknutog člana vladajuće nemačke partije CDU. Odluka da se, kako kaže Vilša, atomske centrale do 2022. godine isključe sa mreže nije doneta zbog bezbednosnih briga - nego samo zbog osetljivosti naroda.
Rusi su zato svesni da bi Nemci mogli još jednom da se predomisle. Njihove „nuklearke“, po odluci „crveno-zelene“ vladajuće koalicije Gerharda Šredera i Joške Fišera, trebalo je već da pogase svetla, ali im je potonja kancelarka Merkel tokom 2010. godine produžila život za još 12 godina. A za slučaj da Nemci ostanu tvrdoglavi, Rusi pripremaju predlog da uz gasovod Severni tok, kroz Baltičko more, provuku i eletrični vod iz nove centrale u Kalinjingradu...
Postoji i drugačije viđenje budućnosti nuklearne energetike, a podstakao ga je, na godišnjicu Fukušime, londonski Ekonomist gde su tekst naslovili sa „Nuklearna energija: san koji je propao“. Prema pisanju novinara Ekonomista, najveći neprijatelj nuklearki su - preveliki troškovi izgradnje.
