Nema budućnosti bez investicija

U istoriji Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac prošla godina ostaće zabeležena po rekordnim, do sada nezabeleženim proizvodnjama, a i po početku velikih planova. U 2011. godini premašeni su svi dosadašnji rezultati u proizvodnji uglja, otkrivke i električne energije, a nekada se o tim rezultatima govorilo samo kao o „pustim“ željama. Prvi put blokovi u termoelektranama proizveli su više od 6,2 milijarde kilovat-sati, iskopano je više od devet miliona tona uglja i 38 miliona tona otkrivke. U razgovoru za naš list Dragan Jovanović, direktor PD TE-KO Kostolac, kaže da je blok 2 u TE Kostolac B pravi primer kako revitalizacija donosi odlične rezultate. U slučaju ovog bloka dostignuta je snaga kojom ovo postrojenje nikada nije radilo, čak ni u najboljim godinama. Jovanović kaže da je blok 2 do 2011. godine radio prosečnom neto snagom od svega 245 megavata.

- Čak ni u vreme njegove mladosti blok nije mogao da radi snagom koja je projektovana. Sada više nije ni važno zašto je tako bilo, ali je posle revitalizacije turbine i generatora, ostavarena neto snaga od 311 megavata – objasnio nam je Jovanović. - Dobili smo novih 66 megavata. To je najveći uspeh i veoma uporediv podatak.

Dragan Jovanović

O tome kolika je vrednost tih novih 66 megavata, direktor PD TE-KO Kostolac kaže da je to lako izračunati. Jer ako 66 megavata radi u proseku godišnje 6.500 sati i ako je cena kilovat-sata koji izlazi iz elektrane 3,8 evrocenti, onda je prihod PD samo od te dodatne snage čak 16,5 miliona evra. Time se, zaista, može i meriti isplativost ulaganja.

- U revitalizaciju bloka B2 uloženo je oko 35 miliona evra, te je jasno da će se za nešto više od dve godine isplatiti sve što je uloženo  – tvrdi Jovanović. – Modernizacija je, svakako, morala da bude rađena, ne samo zbog dostizanja projektovane snage, već i zbog neophodnosti obnove posle toliko godina rada.

Direktor PD TE-KO Kostolac kaže i da su prethodnih godina slični zahvati urađeni na blokovima A1 i A2 i oni sada rade veoma efikasno. Na bloku B1 je, međutim, urađeno samostalno sve što je moglo da se uradi bez revitalizacije, koja je predviđena za 2013. godinu. Jovanović je objasnio da je i u ovom slučaju otkrivena sistemska prepreka da bi blok radio većom snagom od trenutnih 330 megavata. Prema rečima Jovanovića, to još nije puna snaga, ali u odnosu na ranije godine značajno je veća. Dodatni „krivac“ za bolji rad je i veći kvalitet uglja koji stiže u elektranu, i to posebno u delu granulacije, koja je godinama bila problem.

I prošla, 2011. godina trebalo bi za PD TE-KO Kostolac da bude finansijski veoma pozitivna. Prvi čovek ovog PD kaže da su poslovni rezultati veoma dobri, ali da sve zavisi od nove procene vrednosti osnovnih sredstava PD i od korekcije ukupnog prihoda koju radi EPS. Na to, prema njegovim rečima, ne može da se utiče. Jer kada se podiže vrednost kompanije veći su i troškovi amortizacije. A oni često mogu da budu brojka koja rezultat preokrene - ka minusu. U ovoj godini biće nastavljen i konsultantski projekat sa nemačkim Vatenfalom, a njihove ekipe naredne dve godine radiće na sagledavanju strategije širenja kopa, operativnim, tehnološkim, finansijskim i kadrovskim procesima.

Nove investicije su, ipak, ono čemu se TE-KO Kostolac okreće. Posle potpisivanja sporazuma o kreditu, krajem prošle godine, trebalo bi da usledi ratifikacija u Skupštini Srbije.

- Ratifikacijom sporazuma svi komercijalni ugovori stupili bi na snagu. Ostalo bi da se razreše samo pojedina tehnička pitanja – kaže Jovanović. – Očekujem da se već od marta krene u prva povlačenja sredstava kredita Eksim banke. Ipak, važno je ispuniti preduslov, odnosno uplatiti učešće od 15 odsto vrednosti projekta. Rešenja ima i to kroz povlačenje novca predviđenog za refinansiranje prve faze revitalizacije. Sve je definisano ugovornim sporazumom. Nema nazad.

Širenje kopa i novi blok

Osim nastavka revitalizacije bloka, deo kineskog aranžmana je i projekat odsumporavanja za koji je pripremljena dokumentacija. Jovanović kaže da je spremna studija opravdanosti i studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine. Čim ugovor stupi na snagu kreće i priprema ovog dela projekta, kao i izgradnja i nabavka opreme. Rok za završetak je 30 meseci, a plan je da sve bude završeno do kraja 2013. godine. Jedan od važnih poslova u ovoj godini biće i priprema revitalizacije bloka B1, koja bi trebalo da počne 2013. godine. Naš sagovornik kaže da je neophodno u ovoj godini ugovoriti isporuke opreme, kako bi sve počelo na vreme.

Drugom fazom kineskog sporazuma predviđeni su proširenje kopa i gradnja novog bloka, a kako kaže Jovanović, bitno je ove godine početi sa razgovorima, kako bi 2013. bila završena zvanična dokumentacija. U tom slučaju, država bi već u budžetu za sledeću godinu trebalo da obezbedi garanciju. A podloge za taj deo posla postoje u potpisanom predugovoru na koji je Vlada Srbije dala saglasnost. O tome da li su proširenje kopa i gradnja bloka isplativi naš sagovornik kaže da sumnje u to nema.

- Postoje egzaktni podaci, izrađena je i studija opravdanosti za blokove snage 350 i 600 megavata, koja pokazuje mogućnost gradnje i tehnoekonomsku opravdanost – ukazuje Jovanović. - Lokacija Kostolca je izrazito investiciono perspektivna i veoma je važno što ne postoje prepreke za širenje kopova i gradnju elektrana. Sada je samo važno dovesti investitore bilo kroz kreditni aranžman, koncesiju ili strateško partnerstvo i krenuti u eksploataciju. Uglja ima, kao i vode, a samo treba obezbediti investitore. Nema mesta sumnji, zbog čega nam je i prošlo 20 godina bez ijedne nove elektrane. Ko ne bude trošio ugalj narednih 50 godina, već ga bude čuvao, na kraju će ga besprovratno izgubiti. Nove tehnologije i nove mere za zaštitu životne sredine u budućnosti biće veoma zahtevne i dovešće u pitanje isplativost gradnje TE na ugalj.

Prvi čovek PD „TE-KO Kostolac“ kaže da bi tokom ove godine trebalo da budu završena geološka istraživanja i ozvaniče podaci o rezervama uglja.

Prostorni plan rešava probleme

Nezvanični podaci pokazuju da na zapadnom ležištu postoje rezerve od 400 miliona tona za eksploataciju, a čak milijardu tona geoloških rezervi. Kako sada TE-KO Kostolac, sa 1.000 megavata kapaciteta, troši devet miliona tona uglja, a sa novih 1.000 megavata trošio bi 8,5 miliona tona uglja godišnje (blokovi sa većim stepenom tehničke efikasnosti) – to bi onda značilo da bi 400 miliona tona moglo da se eksploatiše čak 50 godina.

O tome šta najviše muči ovo PD, Jovanović kaže da je veoma važno da se što pre usvoji Prostorni plan posebne namene, kako bi postojao pravni mehanizam za širenje kopa. Jer sada, sa vlasnicima parcela pregovara se svakodnevno, a sa Prostornim planom rešio bi se i taj problem. I kada bi postojao nesporazum, vlasnici zemljišta bi se obraćali sudu, ali to ne bi usporavalo širenje kopa. Kao i druga PD i TE–KO Kostolac muči manjak visokoobrazovanih kadrova, a prosečna starost zaposlenih je 46 godina. Problem je i starosna struktura visokoobrazovanih kadrova, jer su svi već u godinama pred penziju, uglavnom nespremni za prilagođavanje novim tehnologijama.

Kao strateški problem, Jovanović pominje izdvojena preduzeća i njihov nerešen status.

- Izdvojena preduzeća su socijalna bomba koja nam preti svakog momenta, a priča da treba sprovoditi zakon ne pije vodu na terenu. Jer za te radnike, niko drugi osim PD nije, direktno, odgovoran. Država nije do kraja sprovela program izdvajanja tih preduzeća, niti ih je privatizovala, kako je trebalo uraditi u početnim dogovorima – objasnio nam je Jovanović. - Izdvojena preduzeća imaju iste skupštine od 2005. godine. Privredno društvo nastoji da sve poslove izdvojena preduzeća dobijaju preko otvorenih postupaka javnih nabavki, ali to često nije dovoljno za njih. Rešenje je u uključivanju države i pronalaženju modela za budućnost, da li će to biti privatizacija ili nešto drugo, to i nije važno. Jasno je da ovakvo stanje nije još dugo održivo.

Obaveza prema zajednici

Briga o infrastrukturnim projektima u Kostolcu deo je posla ovog PD. Naime, toplifikaciju celog grada i brigu o razvoju mreže vodi PD.

- Toplifikaciju nemamo kome da predamo i to opterećuje rad PD. Jer ne treba da se bavimo naplatom i određujemo cenu grejanja – smatra Jovanović.

I društveno odgovorno ponašanje jedno je od veoma važnih polja na kojima se dokazuje Kostolac. Zapažene su humanitarne akcije i projekti u kojima učestvuje PD - od kupovine inkubatora, pomoći za strateški važne infrastrukturne, kulturne, istorijske, naučne i sportske programe. Kako kaže direktor TE-KO Kostolac, društveno odgovorno poslovanje je obaveza kompanije prema zajednici u kojoj radi i u kojoj živi.

Pouzdano i u teškim uslovima

TE-KO Kostolac je u izuzetno teškim vremenskim prilikama, uz sva objektivna ograničenja, dnevno isporučivao i više od 21 milion kilovat-sati i proizvodnja je bila maksimalno pouzdana. Veoma teški uslovi rada bili su na Površinskom kopu Drmno. Uprkos velikim količinama snega, niskim temperaturama, proizvodnja je organizovana bez zastoja i u TE je isporučivano dnevno i do 25.000 tona uglja. Zaposleni su odgovorili situaciji i pokazali visok stepen organizovanosti, samopožrtvovanja i odgovornosti. Time je PD TE-KO Kostolac dokazalo da nije slučajno prošle godine proglašeno za najbolju kompaniju u JP EPS.