Obama blag prema Iranu (?)

Republikanska predsednička kampanja se zahuktava pred večerašnje izbore u deset američkih saveznih država, a uz nju i retorika političkih protivnika Baraka Obame o Iranu, pošto smatraju da predsednik Sjedinjenih Američkih Država ne vodi dovoljno čvrstu i odlučnu politiku u odnosu na zvanični Teheran.

Mit Romni, bivši guverner Masačusetsa, koji je do sada važio za prilično umerenog republikanskog kandidata po mnogim pitanjima, što mu je konzervativno krilo partije uzimalo kao minus, sada je odlučio da zauzme čvršći stav, zamerivši Obami da ne čini ništa da spreči iransko nuklearno naoružavanje.

Slika iz 1994. godine - sadašnji predsednik SAD Barak Obama i predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad na Harvardu, na univerzitetskoj konferenciji. Obama je predavao ustavno pravo Ahmadinedžad bio gostijući profesor retorike i globalne etike.

Ako Barak Obama bude ponovo izabran, Iran će imati nuklearno oružje i svet će se tada promeniti, rekao je Romni obilazeći svoje pristalice u Atlanti, ocenivši da Obama nije uspeo da politikom ekonomskih sankcija odvrati Iran od nuklearnog programa. Bivši guverner Masačusetsa je kazao da bi, u slučaju da bude izabran za predsednika, kombinovao diplomatiju sa vojnom opcijom radi zaustavljanja iranskog nuklearnog programa.

Naglašavajući želju za dobrim odnosima sa Izraelom, Romni je rekao da bi povećao vojnu pomoć Vašingtona Tel Avivu, kao i da bi vratio američke ratne brodove u Sredozemno more i Persijski zaliv.

Još čvršći stav je zauzeo Rik Santorum, poznat po svojim konzervativnim stavovima, čak i za republikance, rekavši da će njegova administracija uništiti nuklearna postrojenja u Iranu ako Teheran sam to ne učini.

„Pod mojom administracijom neće biti razlika između Izraela i Sjedinjenih Država, zato što su naši interesi zajednički“, najavljuje Santorum i podseća da je na opasnost od Irana i Ahmadinedžada govorio još 2006. godine, kada se borio za senatorsko mesto u Pensilvaniji. Santorum je već izazivao kontroverze na američkoj političkoj sceni, kada je rekao da bi mlade muslimane trebalo posebno pregledati na aerodromima, jer postoji opasnost da se radi o teroristima.

Ništa manje čvrst nije ni Njut Gingrič, koji koristi svaku priliku da kritikuje Obamu, ocenjujući da po pitanju Irana sadašnji predsednik SAD ne vodi dobru politiku.

Izrael je toliko mala država da bi dve ili tri nuklearne bombe bačene na njega bile ravne novom Holokaustu, kaže Gingrič u vezi sa iranskim pitanjem.

Jedini koji odstupa od mejnstrim republikanske priče je kongresmen iz Teksasa Ron Pol, koji se u svojoj predsedničkoj kampanji zalaže za neintervencionističku politiku SAD, što predstavlja osnovu nekadašnje tradicionalne Republikanske partije. Ron Pol je u ponedeljak izjavio da sankcije koje su uvedene protiv Irana samo motivišu vlasti u Teheranu da nastave svoj nuklearni program. Kada pretimo bombardovanjem, ljudi u Iranu će se samo približiti Ahmadinedžadu ili Ajatolahu. Želim da se situacija smiri, ali SAD moraju da kažu Izraelu šta sme a šta ne sme da radi, istakao je kongresmen Pol. Teksaškog kongresmena i njegove slobodarske političke poglede podržavaju mlađi glasači Republikanske partije i, iako nema velike šanse da postane predsednički kandidat, predstavlja osveženje američke političke scene, procenjuju analitičari.

Kongresmen Pol se 1999. godine javno usprotivio bombardovanju Srbije, ocenivši ga kao nelegalno i nemoralno, uz stav da Albanci nisu ugroženi na Kosovu i Metohiji i da to nije bio pravi razlog NATO napada na SRJ.